AL & THE BLACK CATS (LOWELL, MI, U.S.A.)
Beograd, utorak, 13. oktobar @ Living Room (SKC)
Novi Sad, sreda, 14. oktobar @ Crna kuća
Kosovska Mitrovica, četvrtak, 15. oktobar @ Retro Pub
Pirot, petak, 16. oktobar @ Dom kulture
Paraćin, subota, 17. oktobar @ Galerija konoba
Zrenjanin, nedelja, 18. oktobar @ Zeleno zvono
Stara Pazova, ponedeljak, 19. oktobar @ Liverpool
Rockabilly bend AL & THE BLACK CATS formirao je Al Krivoy pre 4 godine u Mičigenu. Sam Al slovio je za legendu žanra, a u bend je doveo trojicu tinejdžera koji su prve korake u rokenrolu napravili kao tipičan pank trio, a potom se inficirali zvukom 50-tih, kao i pločama STRAY CATS i drugih predstavnika novog talasa istog žanra. Al je, potom, teško oboleo, ali su momci nastavili da pod istim imenom nastupaju najpre širom SAD, a kasnije i po Evropi gde su samo u 2007. i 2008. obišli više od 15 zemalja u bezmalo punih 9 meseci i svojim živim nastupima zadivili veliki broj iskrenih obožavalaca ovog zvuka.
Snimili su tri albuma: “The Fabulous Rockabilly Sounds of“ (2006.), “Shakin’ At the Knees” (2007.) i “Givin’Um Something To Rock’n’Roll About” (2008.), no ono po čemu će ostati upamćeni nisu samo sjajne pesme i dobre ploče, već energični, na momente divlji koncerti i šibanje hitova sa toliko žestine koja bez daha ostavlja i rokenrol poklonike ne baš sklone pomenutom žanru.
Kontrabas, minimalni set bubnja sa sve dečkom koji ga koristi stojeći i nemirni guitarslinger koji sve vreme đipa unaokolo, pentra se po šanku, upada u prve redove sa svojim instrumentom da bi već narednog sekunda skočio nekom od zapanjenih posetilaca na ramena i potom se u velikom skoku ponovo našao na bini vratili su veru u žanr koji se poslednjih godina, makar kod nas, nije naročito ‘zapatio’ i, možda i najvažnije, inicirao dosta mladih ljudi, njihovih vršnjaka, da potraže rokabili albume i naprave bendove sličnog usmerenja. Takođe, stariji ljubitelji rečenog muzičkog izraza, zatečeni sjajnim koncertima ove trojke, u kasnim 30-tim ponovo brižljivo oblikuju svoje frizure, vade garderobu iz naftalina i pokušavaju da uvuku stomake u farmerke čiji je obim već neko vreme pretesan za godine u kojima se nalaze.
SNFU (Edmonton, CANADA)
Sreda, 8. april – Beograd @ LIVING ROOM, SKC
Kanada nam je, tokom istorije dala nekoliko zaista ključnih pank bendova. Od Nomeansno i DOA, preko Subhumans pa do Dayglo Abortions, velika zemlja na severu američkog kontinenta umela je da isporuči pankere kojima nisu smetali hladnoća, hokej i niska naseljenost ledenih pustara.
SNFU, osnovani još 1981. godine, spadaju u grupu legendarnih kanadskih pank grupa i jedan od onih bendova čije se ime izgovara u istom dahu sa imenima najprominentnijih američkih pank rok bendova.
Okupili su se u Edmontonu, početkom osamdesetih godina, kada se budući pevač Ken Chinn (poznatiji kao Mr. Chi Pig) upoznao sa braćom Marcom i Brentom Belke. Zajednička interesovanja bili su im voženje skejtborda i slušanje panka, pa je osnivanje benda bio sasvim logičan naredni korak. Tokom sledećih par decenija ova tri imena će i ostati jezgro benda SNFU. Ritam sekcije će se menjati, ali braća Belke i Mr. Chi Pig su ljudi na koje većina nas prvo pomisli kada čuje neku od pesama ovog benda.
Kroz osamdesete godine bend se vozio na uobičajenoj dijeti agresivnih (pre svega severnoameričkih) turneja i izdavanja dobro primljenih albuma za američke etikete. Još od debi albuma …And No One Else Wanted To Play iz 1984. godine, bend će ostati dosledan svom fetišu da im svi albumi moraju imati ni manje ni više nego sedam reči u naslovu. Da li je ovo i razlog što su posle sedmog studijskog albuma, izašlog još pre pet godina stali sa izdavanjem novih ploča – još nije utvrđeno.
Krajem osamdesetih bend će se raspasti a članovi će osnovati sopstvene grupe, no, uspon kalifornijskog panka i nezavisnih izdavača sa njim povezanih u devedesetm godinama poslužiće i kao odskočna daska za novu inkarnaciju grupe koja je vrlo uspešno radila do pred kraj devedesetih kada ju je Brent Belke napustio, odlučivši da potraži sreću za sebe u nesigurnim vodama filmskog biznisa. Bend je nastavio sa radom kao kvartet i akcenat stavio na turneje. Albumi su dolazili ređe, ali su zato bili jako dobri. In The Meantime And In Between Time iz 2004. godine, još uvek najnoviji album benda mnog smatraju jednim od njihovih najboljih radova.
2005. godine SNFU će ponovo objaviti raspad. Dok su ostala trojica odmah osnovali novi bend, Marc Belke je okačio gitaru o klin i posvetio se karijeri radijskog didžeja. Činilo se da je konačna tačka na SNFU priču ipak stavljena, sve dok…
Sve dok Mr. Chi Pig nije okupio novu postavu da svira na proslavi dvadesetpetogodišnjice benda. Niti se leto 2007. godine moglo zaista smatrati dvadesetpetogodišnjicom SNFU niti je Chinn tvrdio da je kvintet sastavljen od nekih starih članova i nekih novih članova zaista bio pravi SNFU (štaviše, nastup i jeste bio najavljen samo kao «sviraju pesme SNFU»). Uostalom, braća Belke su bila pozvana (kao i drugi bivši članovi) da učestvuju u ovom projektu i ljubazno odbili i to je trebalo da bude samo jedna drugarska svirka… Ali pokazalo se da Mr. Chi Pig ne može da opstane bez SNFU u svom životu i bend će uskoro početi da radi redovne koncerte i turneje. Iako će Marc Belke otpisati novu postavu kao neautentičnu, Chinn će vrlo jasno staviti javnosti do znanja da je, što se njega tiče ovo samo nova faza u radu starog benda i da su ’ove pesme moj život. Izvodiću ih dok ne umrem!’ Možete misliti šta hoćete o autentičnosti postave ali ovakva posvećenost muzici se mora poštovati.
Kod SNFU je ionako sve i bilo podređeno muzici, melodičnoj, energičnoj, eksplozivnoj mešavini režećih gitara, leteće ritam sekcije i Chinnovog bezobraznog vokala, prelivenog kroz melanholične harmonije. Bend nikada nije imao političku ili ideološku agendu, baveći se radije crnim humorom i satirisanjem masovne kulture. U Beograd nam stižu 8. Aprila, kada će nastupiti u klubu Living Room, uz podršku lokalne atrakcije JAIBO! Karte se u pretprodaji mogu nabaviti po ceni od 1000 dinara, dok će na dan koncerta cena biti 1200. Ako ste raspoloženi za obrok vrhunskog kanadskog melodičnog pank-roka, znate gde ćemo se sledeći put sresti!
http://www.myspace.com/snfuband
http://www.myspace.com/jaibo666
plakat:
RADIO MOSCOW (Ames, IA, U.S.A.)
Utorak, 7. april – Beograd @ LIVING ROOM, SKC
Sreda, 8. april – Zrenjanin @ KLUPČE
Četvrtak, 9. april – Zagreb @ KSET
Petak, 10. april – Pirot @ DOM KULTURE / JAZZ CAFFE
Subota, 11. april – Plovdiv @ LEBOWSKI
Nedelja, 12. april – Novi Sad @ LAZINO TELE
Parker Griggs je sigurno jedan od najboljih mladih gitarista u rokenrolu ovih dana i svoj bend Radio Moscow formirao je pre 4 godine nezadovoljan dotadašnjim učinkom sa par lokalnih garage-punk sastava. Zaljubljen u znatno komplikovanije zvučne slike od onih koje kreiraju garažni i/ili punk drugari sa kojima je pravio prve muzičke korake, mladić iz Ajove usavršava svoje poznavanje ovog instrumenta i muku muči da pronađe još par istomišljenika, ponekad sam svirajući bubnjeve na demo snimcima grupe. Kvalitet ne mora uvek da propadne na ovaj ili onaj način i njegov talenat zapaža Dan Auerbach (The Black Keys) požurujući ga da mu pomogne oko ugovora za prvi album sa Alive Records koji bi sam Dan producirao.
Istoimeni album Radio Moscow pojavljuje se pretprošle godine i nesumnjivo je jedan od najuspešnijih prvenaca u poslednje vreme. Visoke ocene u muzičkoj štampi i poznanstvo sa ‘facom’ iz velikog benda ubrzavaju ih na putu slave, te već par meseci po izlasku ploče Radio Moscow dobijaju pozive za turneje, na par ih vode Black Keys i glas o neobičnom, mladom bendu koji briše sve pred sobom dopire i do ove strane Atlantika, te ih poznata francuska agencija dovodi na prvu evropsku turneju.
Slušajući njihove gotovo nikad kraće pesme od 4 minuta sa čestim promenama toka, prilagođenog solažama i mrcvarenju pedala na kojem bi im pozavidela cela Sub Pop ekipa, prosto ne možete, a da ne dokučite da je ovo prvi od sastava čiji je koren u psihodeličnom bluzu i 70’s hard-rocku istom merom kao i u garažnom prangijanju iz druge polovine 60-tih, a da ne izaziva gađenje neuspelim oponašanjem rokenrol heroja. Ovaj momak i njegov trio zvuče kako bi MC5 trebalo na zamišljenom novom poslednjem albumu samo što je detroitskih kraljeva bilo petorica, a ne trojica. Utoliko je Parkerov talenat ispred svih skorašnjih imitatora bilo MC5, bilo Stooges ili kojeg od vrednih tipova što su brijali svojim džitrama i proizvodili buku krajem 60-tih i početkom 70-tih, a da se od toga nije podizao želudac koji će neku godinu kasnije da porodi (još bolje – ponovo rodi!!) punk. Bez ikakvih hipi gnjavaža, sirovo, glasno, sa nesvakidašnjim osećajem da se pesma od 4-5 minuta ne pretvori u onanisanje. Nije ni čudo što ga već prati glas novog Hendrixa, nesumnjivo jednog od velikih uticaja na masnokosog klinca iz Ajove.
Novi album – «Brain Cycles» – izlazi 14. aprila opet za Alive Records. Prvi komentari retkih koji su imali priliku da preslušaju ploču obećavaju još jedno psihodelično hard-rock kuvanje krcato Griggsovim virtuoznim solažama i znalačkim gaženjem po raznim pedalama.
Radio Moscow na drugoj evro-turneji ponovo sviraju u Beogradu (Utorak, 7. april @ Living Room). Izgleda da je domaća publika u ovom mladom bendu (prosek godina 21!!) prepoznala Nove nade rok muzike i to je dobro pošto ovi momci upravo to i jesu.
http://www.myspace.com/radiomoscow
http://www.alivenergy.com/Radio_Moscow.html
download:
http://rapidshare.com/files/96628781/RM.rar
http://rapidshare.com/files/207642448/RM-BC.rar
plakat:
The Budget Boozers (Bern, Switzerland)
Sreda, 1. april – Beograd @ ŽICA (Kraljevića Marka 5)
Četvrtak, 2. april – Zrenjanin @ KLUPČE
Švajcarska garažna scena baš i nema neku impozantnu tradiciju dobrih bendova iz žanra, ali je nekoliko godina pošto je osnovana izdavačka kuća Voodoo Rhythm Records situacija krenula rapidno da se menja. Najpre su se pojavili DEAD BROTHERS, potom THE COME N’ GO, a razvojem Voodoo Rhythm Records umnožio se broj bendova koji se mogu podvesti pod ovaj žanr.
Jedni od zanimljivijih poslednjih nekoliko godina jesu THE BUDGET BOOZERS, četvorka iz Berna. Do sada su objavili jedan album («Goin’ Down Good») i više singlova, te se pojavili na nekoliko internacionalnih kompilacija. Uz zemljake THE MONOFONES su svakako trenutno najjači predstavnici sirovog garažnog rokenrola u tom delu Evrope i ovih dana po prvi put su u prilici da ovdašnjim poklonicima prštećih gitara, nekalkulisane i nekanalisane energije tri akorda pokažu šta znaju i koliko dobru zabavu umeju da naprave.
Ulaznice za beogradski koncert već mogu da se kupe po pretprodajnoj ceni od 300 din u samoj Žici, ali i u pabu «BROD», 29. novembra 36. Na veče koncerta cena karte iznosiće 400 din.
http://www.myspace.com/thebudgetboozers
download:
http://www.mediafire.com/download.php?ut32z0xnk1m
http://www.mediafire.com/download.php?m1nnzzenjef
http://www.mediafire.com/download.php?n1zjgg1jzkw
CHEAP TIME (Henderson, TN, U.S.A.)
Ponedeljak, 23. mart – Beograd @ ŽICA
Utorak, 24. mart – Novi Sad @ LAZINO TELE
Četvrtak, 26. mart – Zrenjanin @ KLUPČE
Jeffrey Novak, uprkos ranim dvadesetim, ima već štošta iza sebe na nezavisnoj rokenrol sceni Amerike. Osim što je ime ‘stekao’ kao oneman band, objavivši brdo singlova u malim tiražima koji se sada za prilične pare prodaju na Ebay-u, ovaj mladić je predvodio i obećavajuće The Rat Traps.
Cheap Time je njegov novi bend i ubrzo posle par singlova dolaze do debi albuma za In The Red Records, jednu od najproduktivnijih nezavisnih etiketa u SAD (Boss Hog, Sparks, Dirtbombs, Intelligence, Pussy Galore, Jay Reatard…). Istoimeni album pojavio se prošle godine, a rok novinari se utrkuju u pohvalama i poređenjima sa nešto starijim zemljakom mu, Jayom Reatardom, koji je do nedavno slovio za jednog od najtalentovanijih indie pop autora. Zapravo, slobodno može da se kaže do izlaska ove ploče koja mnogo slikovitije od pređašnjih oneman band singlova predstavlja Novakov dar za pisanje dobre pop pesme, mimo svih klišea.
Power-pop začinjen glam rock fintama i fatalističkom garage punk žestinom u 14 pesama i manje od pola sata trajanja. Glasno, melodično, pevljivo, nervozno i zašećereno taman toliko da ne zađe u uobičajeno podilaženje masovnom pop ukusu. Nesumnjivo jedan od najboljih albuma sličnog žanra još od «Blood Visions» pomenutog Reatarda.
Larry Hardy, vlasnik In The Red Records već godinama potvrđuje zavidan osećaj da namiriše originalne bendove unutar nezavisne pop produkcije. Tako je na neki način uspeo da Dirtbombs oslobodi večite etikete garažnog benda i, poslednjim ih albumom prevede u uslovno rečeno pop vode, lo-fi pop Larsa Finberga iz The Intelligence nametnuo je kao jedan od obrazaca koji već nekoliko godina slede mnogi drugi, mlađi bendovi istog žanra, Jaya Reatarda je upakovao i učinio jednim od pitchfork starova, a iz naftalina je izvukao legendarne Sparks i sa njima napravio komercijalan uspeh što mu sada dozvoljava da bez straha objavljuje sve što mu se dopadne. Sa jednim od poslednjih ‘otkrića’ – CHEAP TIME – šef In The Red Records nema razloga da se sekira. Bend je upravo onakav kakav i treba da bude novom dobu primereni new wave/power-pop sastav – bučan, pun energije, na momente mahnit, a sve vreme tako zaraznih melodija i refrena. Jedinstven dokaz da čisti pop još uvek ume da iznenadi iz nekog podzemnog sveta, daleko od već prežvakanih recepata za pisanje pop pesme kojima se tržište zasipa od strane MTV-ja i muzičke industrije.
CHEAP TIME su od 4. marta do sredine aprila na svojoj prvoj evropskoj turneji. Tokom iste sviraće i nekoliko koncerata u zapećku jugoistočne Evrope – Srbiji te će i ovdašnja publika imati priliku da overi živi nastup jednog od bendova pred kojima je ozbiljna karijera u najavi.
http://www.myspace.com/cheaptime
http://www.intheredrecords.com/pages/cheap_time.html
http://www.dustedmagazine.com/reviews/4284
download:
