King Khan & The Shrines (Berlin, Germany)

Utorak, 4. avgust Beograd @ KC Grad | 21:00

Na modernoj garažnoj sceni ima dosta dobrih bendova čiji živi nastupi ostavljaju posetioce bez daha. Ipak, mnogi će se složiti da je jedan od najubojitijih koncerata koji se može pogledati upravo koncert King Khan & The Shrines, bend koji već deceniju i po snima albume samog vrha garažnog roka i izvodi iste još sjajnije uživo.

King Khan (pravo ime Arish Ahmad Khan) počeo je karijeru sredinom 90-tih u vrlo dobrom montrealskom sastavu The Spaceshits. Tokom prve evropske turneje 1999. Khan, tada 22-godišnjak, ostaje u Berlinu i ne vraća se sa ostatkom ekipe u Kanadu. U nemačkoj prestonici formira novi sastav King Khan & The Sensitive Shrines koji će kasnije skratiti ime na ovo pod kojim su danas poznati. Obzirom da se radi o devetočlanoj postavi: tri duvača, perkusionista, bubnjar, gitarista, basista, klavijaturista i King Khan kao frontmen na vokalu i povremeno drugoj gitari, jasno je da se radi o prilično komplikovanijoj zvučnoj slici od uobičajene garažne postave. King Khan & The Shrines sviraju brutalno žestoki Soul, Rhythm & Blues i Funk obogaćujući zvuk vrsnim psihodeličnim deonicama i to ih čini ne samo izuzetnim, već i jedinstvenim psihodeličnim soul big bendom.

Prvi album „Three Hairs and You’re Mine“ snimili su u čuvenom Toe Rag studiju u Londonu, a objavljen je 2001 za jednu od najboljih evropskih etiketa kad je garažni rok u pitanju, Voodoo Rhythm Records. Tri godine potom izlazi „Mr. Natural“ za Hazelwood Records. U međuvremenu objavljuju i pregršt manjih vinilnih formata (10’’, singlice, split album sa The Dirtbombs „Billiards at Nine Thirty“…), a ozbiljan proboj dešava se 2007. posle ploče „What Is?!“ (Hazelwood Records u Evropi i Vice Records u Severnoj Americi). Vice 2008. sastavlja kompilaciju pod nazivom „The Supreme Genius Of King Khan and The Shrines“ i ove dve ploče uz redovne turneje po Evropi i Severnoj Americi čine da se glas o divljoj devetorki čuje još dalje, te su koncerti često rasprodati, a isto važi i za tiraže ploča.

Inače, sam Khan pored ovog paralelno ima bar još jedan regularni bend sa kojim je krčio put ka slavi, a radi se o The King Khan & BBQ Show, dvojcu gde svira i peva sa svojim starim pajtašem iz The Spaceshits Markom Sultanom aka BBQ. Osim toga, njih dvojica su ključni deo all-star garažne postave Almighty Defenders koju pored Sultana i Khana čine i kompletni The Black Lips. Obaveze van matičnog benda rezultiraju retkim albumima King Khan & The Shrines. Od „What Is?!“ do sledećeg i za sada poslednjeg „Idle No More“ (Merge Records, 2013.) prošlo je skoro šest godina, ali se čekanje isplatilo budući da se ploča prodaje daleko bolje od prethodnih, da zbog iste bend ima pozive da svira praktično bar dve turneje godišnje, te da je album objavljen za vrlo cenjenu američku etiketu Merge Records (Superchunk, Arcade Fire, Dinosaur Jr, Lambchop, Bob Mould, Reigning Sound, Buzzcocks, Teenage Funclub…).

Popularnost novog albuma i rastuća grupa fanova omogućila je da se bend napokon pojavi uživo i u Srbiji. Jedan od najharizmatičnijih frontmena današnjice, svakako #1 kad je garažni rok u pitanju, bludni sin Jamesa Browna, Littlea Richarda, Screamin Jay Hawkinsa, Funkadelic i The Sun Ra Arkestra – King Khan – po prvi put u Beogradu izvodi zadivljujući nastup sa pratećim bendom The Shrines u utorak, 4. avgusta u Kulturnom centru Grad!!

Karte su u pretprodaji u Pinball Wizard Records prodavnici i na šanku KC Grada u sledećim etapama: do kraja juna – 1500, tokom jula 1800, a od 1. avgusta 2000 dinara.

Linkovi:
Official
KK @ Wikipedia
KK @ FB
KK @ last.fm
Review
Interview

Video:















Poster:

The Coathangers (Atlanta, GA, U.S.A.)

Ponedeljak, 8. jun – Kladovo @ Fusion klub
Utorak, 9. jun – Beograd @ KC Grad

Pre devet godina, 2006, četiri devojke iz Atlante praktično vica radi formiraju bend The Coathangers ne bi li svirale po lokalnim žurkama, najčešće kao predgrupa mnogim drugim nezavisnim rok grupama koje su svraćale u njihov grad. Međutim, neobavezno zajedničko muziciranje ubrzo postaje malo ozbiljnije, devojke dolaze do prvog albuma, a posle njega i par singlova, onda je na redu i drugi album, pa par turneja, pa ozbiljniji odziv na njihove koncerte, a onda su ih Black Lips kao predgrupu poveli sa sobom na turneju i posle toga ništa više nije bilo isto, kako se to obično kaže. The Coathangers su prevazišle okvire lokalne scene, glas o četiri devojke dopro je daleko, a to je uzrokovalo ne samo veću prodaju ploča, nego i pozive da se sviraju neka egzotična mesta koja mnogi američki indie bendovi nikada ni ne vide. 2012. sviraju po Evropi kao predgrupa The Thermals, a sledeće godine sledi ista stvar samo sa …And You Will Know Us By The Trail Of Dead.
Krajem 2013. bend napušta Candice Jones | Bebe Coathanger – klavijature, glas i The Coathangers postaju trio (Julia Kugel | Crook Kid Coathangers – gitara glas, Meredith Franco | Minnie Coathanger – bas i Stephanie Luke | Rusty Coathanger – bubnjevi, glas).

Ubrzo, početkom 2014. objavljuju četvrtu ploču „Suck My Shirt“. Novi album i bazična rok postava dodaju poprilično drugačiji šmek muzičkom izrazu devojaka iz Atlante. Obzirom da nemaju muškarce u grupi, vrlo ih je lako bilo smestiti u više žanrovskih varijanti all-girl bendova. Neki su ih poredili sa sličnim postavama iz 60-tih, neki sa sličnim varijantama iz 80-tih, neki drugi sa riot grrrrls iz 90-tih, ali čini se da su ove tri cice sve to i još ponešto. To ponešto pre svega odnosi se na uspešan miks nju vejv zvuka sa garažnim pankom, dva žanra koja retko uspevaju da se sjedine, a da to zvuči dobro. U njihovom slučaju ova kombinacija deluje sasvim prirodno, samim tim dovoljno kvalitetno, a visoke ocene albuma po muzičkoj štampi potvrđuju talenat ženskih Ramones kako ih je par kritičara markiralo.
2014. bila je izuzetno uspešna za devojke iz naše priče. Pored ploče karijere, The Coathangers imale su i samostalnu evropsku turneju, ali nisu se na tome zaustavile, naprotiv. Posle evropske usledile su turneje po Japanu i Australiji, nekoliko festivalskih nastupa i, što je za svaki bend najbitnija stvar, bile su zauzete gotovo preko svake mere.

Ovih dana (početak maja) The Coathangers su u studiju, snimaju novi album. Za manje od mesec dana ponovo dolaze u Evropu, a ovaj put neće preskočiti naše krajeve. Debitantski koncert za The Coathangers u Beogradu zakazan je za utorak, 9. Jun u KC Gradu, a od 21:00. Karte su u pretprodaji po ceni od 700 dinara na šanku KC Grada i u Pinball Wizard prodavnici ploča.

The Coathangers @ Wikipedia
Official
The Coathangers @ bandcamp
The Coathangers @ Pitchfork
The Coathangers @ last.fm
The Coathangers @ tumblr

Video:



https://www.youtube.com/watch?v=4BERgz3HL0U

Poster:

Amy LaVere & Will Sexton (Memphis, TN, U.S.A.)

Utorak, 19. maj – Niš @ Feedback
Sreda, 20. maj – Zaječar @ Omladinski centar
Četvrtak, 21. maj – Kladovo @ Fusion klub
Petak, 22. maj – Kragujevac @ SKC
Subota, 23. maj – Novi Sad @ Firchie Think Tank
Sreda, 27. maj – Beograd @ KC Grad (gosti: Mylutin + LVC’z)
Četvrtak, 28. maj – Umag @ Buoni amici
Petak, 29. maj – Mantova @ Arci Virgilio
Subota, 30. maj – Bergamo @ Edone
Nedelja, 31. maj – Saint Etienne @ Thunderbird Lounge
Ponedeljak, 1. jun – Montpellier @ Subsonic
Utorak, 2. jun – Perpignan @ Vinochope
Sreda, 3. jun – Donosti @ Dabadaba Club
Četvrtak, 4. jun – Gijon @ El Patio de la Malquerida
Petak, 5. jun – Santiago de Compostela @ Kunsthalle Compostela
Subota, 6. jun – Vigo @ La Iguana
Nedelja, 7. jun – Burgos @ Estudio 27
Ponedeljak, 8. jun – Zaragoza @ La Ley Seca
Utorak, 9. jun – Valencia @ LocoClub
Sreda, 10. jun – Orihuela @ La Gramola
Četvrtak, 11. jun – Madrid @ El Juglar
Petak, 12. jun Santander @ TBA
Subota, 13. jun – L’Alcora @ Bestialc Festival
Nedelja, 14. jun – Sant Feliu de Guixols @ Plaça del Mercat
Utorak, 16. jun – Zadar @ Trg pet bunara

Život u pokretu i stalna promena mesta boravka za mnoge su samo san. Neki će ga zakačiti neko vreme, mnogi tek kojim (po)dužim putovanjem. Mlada kantautorka iz Memfisa Amy LaVere tako živi otkad zna za sebe. Rođena u Luizijani kao Amy Fant, sa roditeljima muzičarima selila se dvadeset i dva puta, a trinaest puta je menjala školu pre završetka srednje. Kad su se na kraju preselili u Detroit, u najmanje dva navrata je na svoju ruku „odlazila“ od kuće i vraćala se, te predvodila pank-rok bend (vokal i bubnjevi u Last Minute). Bila je nemirne prirode i pobunjenik, takvi su obično sjajni kad udruže napad pundravaca i talenat.
Posle srednje škole odlazi u Luizijanu, a ubrzo u Nešvil gde se i udaje nakon kraće romanse. Mladoženja je Gabe Kudela, bivši kontrabasista Th’ Legendary Shack Shakers koji će je naučiti da svira kontrabas i sa kojim će imati duo The Gabe & Amy Show. Ipak, razvode se 2003, par godina pošto su se preselili u Memfis. Amy nastavlja da svira kontrabas, piše svoje pesme i sa par prijatelja nastupa širom juga SAD. Pored posvećenosti muzici (a sigurno delom i stoga) Amy se pojavljuje i u dva filma s početka ovog stoleća: „Walk The Line“ iz 2005. (u ulozi Wande Jackson) i „Black Snake Moan“ iz 2006. Iste godine Archer Records izdaje njen prvi solo album „This World Is Not My Home“. Između ostalih, na ploči su sarađivali legendarni Jim Dickinson i poslednjih godina vrlo uticajni Jimbo Mathus (Squirrel Nut Zippers).

Sledeći album „Anchors & Anvils“ (Archer Records, 2007.) producira Jim Dickinson. Ovo izdanje seže do 6. mesta liste Americana Music Association.
2009. objavljuje EP „Died Of Love“ (Archer Records), poslednji sa Jimom Dickinsonom kao producentom, ali i mentorom, savetnikom i važnom podrškom. Smrt Jima Dickinsona i raskid veze sa bubnjarem Paulom Taylorom obeležiće naredni album tmurnim i tužnim raspoloženjem. „Stranger Me“ izlazi 2011. za Archer Records propraćen pozitivnim kritikama muzičke štampe. Iste 2011. Amy LaVere biva proglašena drugu godinu zaredom najboljom pevačicom u Memfisu i to u konkurenciji imena kakva su Shannon McNally i Valerie June. Sa njima dvema čini ženski kantautorski tandem iz Memfisa koji poslednjih nekoliko godina privlači pažnju ljubitelja amerikana zvuka, a i sve tri se pojavljuju u super-grupi Luthera Dickinsona (sina pomenutog Jima Dickinsona) – The Wandering. 2012. objavili su album „Go On Now, You Can’t Stay Here“ koji su proleća iste godine promovisali po SAD.

2013. učestvuje u još jednom projektu sa strane – Motel Mirrors. Sjajni gitarista John Paul Keith, njen kolega i prijatelj iz Memfisa i Amy u čistom i raspojasanom country & western zvuku. Cele godine sviraju uživo kad god im obaveze vezane za sopstvene turneje to dozvoljavaju.
27. maja 2014. izašao je i novi album Amy LaVere. Zove se „Runaway’s Diary“ i sadrži dvanaest pesama inspirisanih tinejdžerskim begom od kuće. Neki je nazivaju roud pločom, neki pločom kojom se otvaraju mnoge dileme iz uvek uzburkanih dana odrastanja, ali svi su složni u tome da se Amy LaVere (i) ovim parčetom plastike dokazala kao kantautorka visokog kvaliteta i ogromnog talenta na današnjoj amerikana sceni. „Runaway’s Diary“ je producirao Luther Dickinson, a pomogao je gitarama i mandolinom. Još jedan gitarista bitan u životu Amy LaVere (pored Luthera Dikinsona i John Paul Keitha) jeste Will Sexton koji je takođe svirao gitare na ovom albumu, a pored toga pevao i prateće vokale. Will već ima zavidnu kantri karijeru iza sebe s obziron na to da od malena svira gitaru sa starijim bratom Charliejem Sextonom (jedan od zapaženijih gitarista u bendu Boba Dylana), a i kao poznati kantautor kantri i vestern muzike.

Amy LaVere poseduje zavodljivi baršunasti glas kojim obara s nogu i tera vas da obratite pažnju na pesmu koja je, obično, neka zanimljiva priča. Ona je sitna, krhka i nežna, ali svoj ogromni instrument svira besomučnom žestinom poput kontrabasiste u nekom pankabili bendu. Njen rast, detinji izgled, lepota i boja glasa mogu vas navesti da pomislite kako ste suočeni sa jednim ranjivim, osetljivim bićem koje biste da zaštitite od nedaća koje vrebaju iza ugla. Međutim, ovoj džepnoj Veneri ne treba vaša pomoć. Ona još od ranih tinejdžerskih dana živi na putu i njena iskustva prevazilaze iskustva mnogih od nas.
Novi album je nedavno izašao pod nazivom “Hallelujah I’m A Dreamer”, a Amy LaVere & Will Sexton se vraćaju u Beograd. U sredu 27. maja nastupiće u Kulturnom centru Grad. Gosti te večeri biće: Mylutin i LVC’z. Karte u pretprodaji: šank @ KC Grad | Pinball Wizard Records.

Official
Amy LaVere @ Wikipedia
Amy LaVere @ AllMusic
Amy LaVere @ Facebook
Will Sexton
Will Sexton @ Facebook
Žikica Simić o koncertu Amy LaVere & Will Sexton

Video:

Poster:

SONIC JESUS (Doganella Di Ninfa, Italy)

Nedelja, 26. april – Skopje @ MKC
Ponedeljak, 27. april – Niš @ Feedback
Utorak, 28. april – Zaječar @Omladinski centar
Sreda, 29. april – Beograd @ KC Grad

Ovo je dete Velvet Undergrounda i Spacemena 3, ogrnuto neopsihodelijom i obeleženo folkom, uz primesu šugejza. Snažan zvuk koji stvaraju i hipnotičke melodije prožete divljom pulsirajućom bukom odvešće vas na nezaboravno muzičko putovanje.
„Shindig Magazine“ ih je nazvao jednom od najvećih tajni psihodelije. „Drowned In Sound“ ih poredi sa bendom Brian Jonestown Massacre uz žestinu zvuka A Place To Bury Strangers. Prošle godine zapali su za oko kraljevima neopsihodelije, The Black Angels, koji su rado sa njima snimili 10-inčni split singl, pokupivši sjajne recenzije, najpre u časopisima „Consequence Of Sound“ i „Exclaim!“.

Nedugo pošto su se oformili 2012, bend iz italijanskog gradića Doganela Di Ninfa izdao je svoj prvi ST EP koji je odmah rasprodat, a usledio je njihov neverovatan londonski debi u klubu The Shacklewell Arms. Od tada su se dva puta našli na kompilaciji „Reverb Conspiracy“ (Fuzz Club i Austin Psych Fest) i intenzivno svirali po Evropi. Stigli su da nastupaju i sa Damo Suzukijem i sarađivali sa islandskim umetnikom Jonom Samundurom (alijas Nonni Dead) iz Dead Skeletons koji je dizajnirao omot EP-ja i koji im se pridružio na bini tokom nastupa na festivalu Eindhoven Psych Lab 2014.
Pošto su pustili fanove da dve godine čekaju nastavak, spremaju se da 16. aprila objave debi album „Neither Virtue Nor Anger“, dupli LP za Fuzz Club Records. „Neither Virtue Nor Anger“ je sniman u njihovom studiju 2013. i 2014. i nije samo šareni miks psihodelije 60-ih, folka, krautroka, šugejza i post panka kakav se očekuje nakon prve numere, „Locomotive“. Što duže odmiče, sve se više pretvara u galopirajuće sonične bahanalije začinjene hipnotičkim ukusom i izvitoperenom atmesferom a la Faust. Poput nekih opskurnih ceremonija iz mističnih grčko-rimskih rituala, pesme „My Lunacy“ i „Cancer“ predstavljaju savršen saundtrak za futuristički i distopijski Felinijev Satirikon. Na omotu se nalazi delo poznatog italijanskog umetnika Mirka Maraćija, čiji su radovi bili izloženi u Palaco Taverni u Rimu 2014, pored radova Endija Vorhola, Đorđa De Kirika, Kita Heringa i Amadea Modiljanija. Miks je uradio Fabio Vedardo u studiju Circe Digital Studio, a master Bret Orison iz The Austin Recording Service. Albumu Neither Virtue Nor Anger prethodio je spot za pesmu „Lost Reprise“ koji je režirala Emanuel Manko.

Evropska turneja počinje krajem marta 2015, a žurka povodom izlaska albuma biće održana 16. aprila u londonskom klubu The Waiting Room.
Beogradski koncert je u sredu, 29. Aprila u KC Gradu od 21:00. Karte u pretprodaji: šank KC Grada i Pinball Wizard Records.

Sonic Jesus @ Bandcamp
Sonic Jesus @ Facebook
Audio
video:

Poster:

Mudhoney (Seattle, WA, U.S.A.)

Četvrtak, 4. jun – Beograd @ Dom omladine | 21:00
Gosti: Repetitor + Threesome!!

„Mudhoney su toliko uzbudljivi baš zato sto nisu proračunati,
već izrazito autentični. Bend nikada nije pokušavao da se
proda, već bi jednostavno izašli i svirali, kao i uvek.
Mudhoney su pravi dragulj Sijetla.“
T. Mur, Sonic Youth

Niko nije mogao da pretpostavi da će spoj Mudhoney i izdavačke kuće Sub Pop u Sijetlu, a u aprilu i jedni i drugi proslavljaju 27. rođendan, izvrnuti popularnu muziku naglavačke i pokazati da je u rokenrolu sve moguće, čak i kada vam ne ide mnogo toga u prilog. Tek osnovanu četvorku nazvanu po Ras Mejerovom filmu činili su traljavi studenti sa vrcavim smislom za humor koji po ko zna koji put sastavljaju svoj bend (Mark Maklohlin, alijas Mark Arm i Stiv Tarner), ostavljeni basista kome su prijatelji iz grupe pobegli u Kaliforniju (Met Lukin) i najbolji bubnjar u gradu koji je imao reputaciju, ali ne i angažman (Den Piters). Sa druge strane, izdavači su bili potpuno anonimni tvorci muzičkog fanzina Sub(terranean) Pop (Brus Pavit i Džonatan Pounmen) koji su pasionirano sakupljali nezavisna izdanja. Upravo su bili rešili da i sami nekako doprinesu svojoj kolekciji, kada se Markov i Stivov poslednji akt The Green River raspao čim je album u koji su uložili skoro svu ušteđevinu ugledao svetlost dana. Mudhoney su te 1988. izdali najpre singl „Sweet Young Thing Ain’t Sweet No More / Touch Me I’m Sick“, a odmah zatim i mini album „Superfuzz Bigmuff“ koji u Sijetlu i okolini pokreću pravu muzičku lavinu. Arm i Tarner već tada su znali šta žele da postignu: nonšalantnu nepretencioznost panka, psihodeliju a la Nuggets i divlju neobuzdanost legendarnih The Stooges u kojoj će gitara zvučati jako zaprljano. Ne slutivši koliki će uticaj postići prvi singl i EP nazvan po Tarnerovim omiljenim gitarskim pedalama za „razmazivanje zvuka“, Mark Arm je ovakav efekat glasne gitarske muzike isprva opisivao australijskim pank-rok žargonom „grungy“ i tako nesvesno postao kum grandža. Već 1989. izlaze split singl sa Sonic Youth i dugosvirajući debi jednostavno nazvan „Mudhoney“. Bend kreće na turneju po Americi i Engleskoj, a ’91 stiže i drugi album „Every Good Boy Deserves Fudge“ i postaje instant klasik. Već tada je grandž eksplodirao potpuno poremetivši sve znane šablone muzičke industrije, a zapažena izdanja male etikete Sub Pop ne prolaze ispod radara velikih izdavačkih kuća kojima nije dugo trebalo da umešaju prste u živote najznačajnijih gradskih andergraund bendova i da ih pretvore u planetarne rok zvezde. Mudhoney su odmah razumeli šta se traži zauzvrat: ona zaprljana, „grandži“ gitara od koje je sve počelo trebalo je da se ispegla i ulicka u postprodukciji, a možda i da se izvuče iz struje! Stivu bi već oduzimanje Bigmuffa slomilo srce i svi su se složili da teraju po svom. Pokazalo se da su tada samo zahvaljujući svojoj tvrdoglavosti uspeli da prežive naduvavanje i tragično pucanje grandž balona, a nakon samoubistva prijatelja Kurta Kobejna, svoj prezir spram šrafova u gramzivom mehanizmu velikih igrača u muzičkoj industriji izrazili su u jednoj od svojih najkontroverznijih pesama „Into Yer Shtik“ sa albuma „My Brother The Cow“ iz 1995. Met Lukin je ’99 rešio da se posveti porodici, a zamenio ga je Gaj Medison. Usledile su ploče „Since We’ve Become Translucent“ (iz 2000. godine), „Under a Billion Suns“ (2006.) i „The Lucky Ones“ (2008).

O tome da im muzika koju vole još uvek nije dosadila govore aktivnosti samo u poslednje dve godine. Izdali su aktuelni, deveti po redu studijski album „Vanishing Point“ (Sub Pop, 2013); svirali su svetsku turneju od Japana i Australije, preko Evrope do Severne i Južne Amerike; na festivalima je sjajno dočekan celovečernji indi dokumentarac o njima „I’m Now: The Story Of Mudhoney“, a u Londonu je objavljena biografija benda „Mudhoney: The Sound And The Fury From Seattle“. Tokom 2014. snimili su čak dva živa albuma: „Live at Third Man Records“ u Nešvilu, na poziv i za izdavačku kuću jednog od poznatijih ljubitelja benda, Džeka Vajta (The White Stripes, Dead Weather), dok je „On Top! KEXP Presents Mudhoney Live on Top of the Space Needle“ odsviran na poziv legendarne radio stanice KEXP na vrhu tornja koji je i simbol Sijetla, a sve glasnije se pominje i novi album. Povrh svega za Record Store Day 2014. objavljuju split singl sa najvećim legendama garažnog roka – The Sonics (Muddy Roots Records)!

Mudhoney 4. juna prvi put sviraju u Srbiji. Na njihove svirke se ne dolazi radi nostalgije. Ovo je bend koji je za skoro tri decenije postojanja uradio, video i isprobao sve što čini život vrhunskih rok muzičara, a ipak uspeo da sačuva lično prijateljstvo, muzički integritet, besprekornu reputaciju, Bigmuff pedalu, impresivnu strast prema živim nastupima i Markov dečački smešak koji je i zaštitni znak benda. Od svega nekoliko izvođača koji su približno toliko ili duže opstali na rokenrol vrtešci, Mudhoney su jedini koje još uvek možete da vidite u klupskoj atmosferi. Ne propustite rok događaj sezone!

Ulaznice su u pretprodaji putem Eventim prodajne mreže i u sledećim etapama: do 30. aprila 1800 din, od 1. do 31. maja 2100, a od 1. juna kao i na sam dan koncerta 2400.

Mudhoney @ Wikipedia
Mudhoney 1
Mudhoney 2
Mudhoney @ Sub Pop
Mudhoney @ Facebook
Mudhoney @ AllMusic
Mudhoney @ last.fm
Mudhoney @ Twitter
Mudhoney @ Pitchfork
Pitchfork recenzija
Facebook Event 1
Facebok Event 2
Ulaznice
Repetitor @ bandcamp
Threesome @ bandcamp

Video:

Poster: