Chris Eckman & The Frictions (ex-The Walkabouts!!)
Petak, 9. decembar @ Gun Club | 22:00
Chris Eckman je osnivač, multiinstrumentalista, pevač i glavni autor pesama čuvenog benda The Walkabouts iz Sijetla. The Walkabouts su od osnivanja 1983. godine izdali preko 15 albuma za izdavače kao što su Glitterhouse, Virgin i Sub Pop. Njihov najnoviji album „Travels in the Dustland“ izdat je za Glitterhouse u oktobru ove godine.
Eckman je objavio i tri solo albuma, a poslednji je „Last Side of the Mountain“ (2008). Svi tekstovi pesama pozajmljeni su iz stihova koje je napisao afirmisani slovenački pesnik Dane Zajc. U njegove ostale muzičke poduhvate spadaju i Dirtmusic (gde mu se pridružuju Hugo Race i Chris Brokaw) i L/O/N/G, akustično-elektronski projekat sa Rupertom Huberom iz bečkog dauntempo dueta Tosca.
Uz to, intenzivno radi i kao producent koji je tokom poslednjih nekoliko godina producirao albume Stevea Wynna, The Bambi Molesters i umetničke grupe iz Malija Tamikrest and Lobi Traore.
Pored The Walkabouts i pomenute solo karijere, Chris Eckman ima i zapažen duet sa koleginicom iz matičnog benda Carlom Torgensen (Chris & Carla), sa članovima The Bambi Molesters sastav The Strange, a najnovija okupacija van The Walkabouts mu je americana kvartet Chris Eckman & The Frictions.
The Frictions je formirao 2006. sa bivšim članovima blues-garage bendova Hic Et Nunc i Silence. Radi se o energičnom, poetskom rokenrol sastavu koji svoje uzore nalazi u bendovima kakvi su Neil Young & Crazy Horse, Television i Dream Syndicate. Prvi album The Frictions izlazi krajem 2011.
Novi i možda najzanimljiviji projekat darovitog Chrisa Eckmana beogradska publika imaće priliku da pogleda uživo u petak, 9. decembra u klubu Gun Club (Miloša Pocerca 10) od 22:00.
Karte po pretprodajnoj ceni od 1000 dinara mogu da se kupe i rezervišu u Pinball Wizard Records radnji (TC EUROCENTAR, makedonska 30, lokal 15, telefon: 011/3348-664) kao i na svim prodajnim mestima Eventima.
MySpace
The Frictions
YouTube:
Poster:
The Reverend Peyton’s Big Damn Band (Brown County, IN, U.S.A.)
Utorak, 15. novembar – Beograd @ Gun Club 22:00
Josh „The Reverend“ Peyton je u najranijoj mladosti bio „zaražen“ muzikom. Najpre preko očevih ploča Boba Dylana, Neila Younga i Jimija Hendrixa.
U dvanaestoj godini dobio je prvu gitaru i sa bratom (Jayme Peyton) formira klinački bend Drive-Thru koji uglavnom nastupa po lokalnim žurkama. Ubrzo mu prijatelj sugeriše da obrati pažnju na velikane bluesa (B.B. King, Muddy Waters i Bukka White), što rezultira dubljim zaranjanjem u istoriju muzike, do predratnog perioda contry-bluesa i Charlieja Pattona, te njegovog karakterističnog finger-picking stila sviranja gitare. Peyton već oko svoje dvadesete zna da je to žanr u kojem hoće da se okuša. 2003. venčava se devojkom Breezy koja mu ukazuje na Squirrel Nut Zippers, sjajan roots-swing sastav, a on njoj otkriva delta i country blues. Mladi par počinje da piše svoje pesme, pridružuje im se i brat mu Jayme i 2004. formiraju prodični trio – The Reverend Peyton’s Big Damn Band:
Reverend Peyton – gitara/vokal
Jayme Peyton – bubnjevi
Breezy Peyton – ribaća daska (washboard)
Priča dalje ide za današnje vreme malo neobičnim tokom. Bend uvežbava repertoar, svira kratko po lokalnim rupčagama, privlači pažnju promotera obližnjih blues festivala, da bi na kraju završio u Clarksdaleu, Mississippi gde u Ground Zero klubu sviraju dve noći zaredom kao zvezde večeri, inače popularnom blues klubu glumca Morgana Freemana.
Pošto su svirali kao predgrupa na turneji sa Mary Prankster i nakon ludačke 40-točasovne vožnje od Indijane do Kalifornije na sledeći nastup, shvataju da je bend najvažnija stvar i potpuno se posvećuju životu ozbiljnih koncertnih zabavljača. Odmah po povratku u Indijanu prave dvorišnu rasprodaju svega što imaju, kupuju kombi i kreću na skoro neprekidnu turneju koja uključuje preko 250 koncerata godišnje još od 2006. Zaista, malo koja grupa može da se pohvali tolikom kilometražom, čak i one koje egzistiraju više od decenije, a Big Damn Band je praktično bio na početku karijere, sa tek jednim i to samizdat albumom! Svirali su svuda po Americi, Kanadi, kao i Evropi, uključujući i redovne koncerte u Irskoj i Engleskoj.
„Na kraju smo svirali sa svima: preko punk rock bendova do bluegrass i alt-country bendova”, kaže Reverend kad bi ga pitali o tipičnom Big Damn Band performansu. Dok mnogi country sastavi vole da pričaju o svojoj autentičnosti, Reverend Peyton’s Big Damn Band se dokazao u tome žrtvujući sve zarad karijere: „Sve što smo imali prodali smo i jednostavno zapalili na put. Počeli smo lokalno i stvar je krenula da raste. Pre nego što smo stigli da se okrenemo prodali smo 5 hiljada primeraka našeg demo snimka. Onda smo izdali album ’Big Damn Nation’ (Family Owned Records, 2006.) i pomislili – Hajde da probamo da radimo samo ovo, da krenemo da putujemo i vidimo šta će da se desi. I, upalilo je! Težak je to način, ali danas moraš da bukvalno na tacni serviraš svoju muziku ljudima, da im je baciš pred noge.“
Retke dane kada nisu na turneji provode u komponovanju novih pesama i snimanju sledećeg albuma, te im je i tu produktivnost na zavidnom nivou – ne računajući samizdat rezanac – „The Pork’n’Beans Collection“, do sada su objavili 5 dugosvirajućih ploča. Treći LP – „The Whole Fam Damnily“ – dospeo je do 4. mesta Billboardove Blues liste za 2008. godinu, a sledeći – „The Wages“ iz 2010. – do 2. pozicije iste ugledne liste. Inače, brat Jayme Peyton napušta grupu pre snimanja „The Wages“ i od tada je na poziciji bubnjara Aaron Persinger.
Saradnja sa irskim folk rokerima Flogging Molly koji su ih u dva navrata (2007. i 2008.) počastili zajedničkom turnejom, pomogla im je da dođu do ozbiljnog izdavača – SideOneDummy Records, za kog objavljuju poslednja tri albuma. „Peyton On Patton“ iz jula ove godine u samo prvoj nedelji prodaje stiže do 7. mesta pomenute Billboardove Blues liste albuma. Iz naslova ploče jasno je da su želeli da se na ovaj način oduže velikanu country-bluesa, kao neprekidnoj inspiraciji tokom dosadašnje karijere, čiji jednostavan i istovremeno osoben stil i danas zvuči jednako uzbudljivo kao i tokom bezmalo 100 proteklih godina.
Big Damn Band od svojih ranih dvadesetih šibaju country blues pankerskom energijom i beskompromisnim stavom adekvatnom njihovom uzrastu. Više od sedam godina sviraju po svim prostorima gde jedan bend može da se obre, od skučenih, zadimljenih barova, klubova raznih kapaciteta, do ogromnih festivala i koncertnih hala sa hiljadama mesta za posetioce. Publika koja dolazi da ih vidi/čuje pripada različitim generacijama, ali i različitim žanrovskim podgrupama: od klinaca koji slušaju melodični pank, metalaca, skejtera, do sredovečnih garage-rock fanova i još starijih rock i blues purista. Ako postoji bend koji na planeti Zemlji može da okupi ovako neobičnu ekipu koja u transu uživa svih 90 minuta njihovog nastupa, onda su to The Big Damn Band, a pred takvom činjenicom prosto u vodu padaju sve top-liste, prebrojavanja pojavljivanja na muzičkim TV stanicama i ostale moderne merne jedinice kvaliteta. Uostalom, svo se navedeno šarenilo jasno vidi u sjajnom spotu za veliki hit „Clap Your Hands” sa prošlogodišnjeg albuma „The Wages“.
Sa naslednicima kakvi su Reverend Peyton’s Big Damn Band, Charlie Patton, ali i Son House, i Furry Lewis, te ostali pioniri žanra mogu spokojno da počivaju. Big Damn Band uspeo je da pronađe taj žar, rasplamsa ga kroz albume i konstantne koncertne nastupe, raspiri ga jednim potpuno punk-rock stavom u sviranju i, što je možda i najvažnije – prenosi ga dalje, na mlađe generacije, klince koji pohode njihove koncerte i sanjaju o formiranju sopstvenih rokenrol bandi. Sam Reverend Peyton kaže: „Kada ljudi idu na koncert oni hoće da vide show i nema ništa novo u tome. Charlie Patton je svirao zubima i glavom 1930, i sad ljudi kažu da je to bio punk rock, ali ljudi to rade već stotinama godina. Kantri bluz je bio prvi punk rock, ako mene pitate. “
Reverend Peyton’s Big Damn Band po prvi put nastupaju u Srbiji ove jeseni. Beogradski koncert tempiran je za utorak, 15. novembar u klubu Gun Club (Miloša Pocerca 10) od 22:00. Karte se po pretprodajnoj ceni od 1000 dinara mogu kupiti u Pinball Wizard Records radnji (TC „EUROCENTAR”, makedonska 30, lokal 15) i na svim prodajnim mestima Eventima.
Official
MySpace
Wikipedia
Facebook
RPBDB @ SideOneDummyRecords
YouTube:
Poster:
Recenzija beogradskog koncerta i brdo odličnih fotografija!!
THE PUSSYWARMERS (Lugano, Switzerland)
Utorak, 18. oktobar – Beograd @ Gun Club 22:00
Iz Lugana u Italijanskom delu Švajcarske dolaze nam trash džezeri The Pussywarmers.
Postoje od 2006. Do sada su izdali dva odlična albuma My Pussy Belongs to Daddy (2009) i The Chronicles of… (2011) oba za kultnu Švajcarsku etiketu Voodoo Rhythm Records.
Njihov zvuk je prljava mešavina džeza iz “Dope n’ Glory” ere dvadesetih i evropskih tradicija valcera, tarantele i polke, upakovan u sirovu punk egzekuciju. Poslednjih godina važe za klupsku atrakciju i miljenici su zapadnoevropske i američke muzičke kritike.
U Beograd dolaze prvi put u okviru svoje Meeting the East turneje na kojoj će svirati i u Italiji, Sloveniji, Mađarskoj i Hrvatskoj.
Beogradski nastup The Pussywarmers planiran je za utorak, 18. oktobar u Gun Club-u (Miloša Pocerca 10)od 22:00. Cena karte je 400 dinara u pretprodaji (Pinball Wizard Records, TC “Eurocentar”, makedonska 30, local 15) i 500 dinara na ulazu u klub, neposredno pred nastup.
MySpace
The Pussywarmers @ Voodoo Rhythm Records
YouTube:
My Disco (Melbourne, Australia)
Utorak, 27. septembar – Beograd @ Gun Club, 22:00
Subota, 1. oktobar – Niš @ Feedback
My Disco su oformljeni 2003. u Melburnu, Australija. Ispočetka njihov muzički izraz pripadao je math-rocku, sa čestim promenama rifova i ritmova, te izlomljenim deonicama. Momentalno pobuđuju pažnju u alternativnim krugovima, što zbog interesantne muzike, što zbog nekovencionalnih koncerata po parkovima, magacinima, tamošnjim vukojebinama i sličnim neobičnim mestima. Bend odmah kreće i sa turnejama po inostranstvu, mahom po „nepopularnim“ zemljama kao što su Tajland, Kina, Meksiko…
Nakon nekoliko singlova i EP-ja, My Disco objavljuju album prvenac 2006. pod naslovom “Cancer” . Ploča donosi znatnu promenu u zvuku, bend se okreće minimalizmu i repetitivnosti. Naslov je donekle simboličan jer je basista i pevač, Liam Andrews, u to vreme oboleo od hočkinsonove bolesti. Srećom, to je sada iza njega.
Krajem 2007. My Disco snimaju drugi album – “Paradise” i to u Čikagu, u studiju čuvenog Stevea Albinija (Big Black, Rapeman, Shellac) – Electrical Audio – koji se na istom našao u ulozi snimatelja. Albini uspeva da uhvati živi zvuk benda i nije čudo da se My Disco vraćaju u Electrical Audio 2010, gde snimaju i svoju treću ploču – “Litle Joy” . Ovaj put minimalizam je doveden do savršenstva u spoju sa hipnotičkim ritmovima što rezultira najvišim ocenama kod rok kritičara širom sveta.
Živi nastupi su prava slika benda. Ritam, gitarski rifovi i oko granice bola visina decibela koje proizvode na koncertima sada su već osobenost po kojoj se My Disco izdvajaju iz mora drugih predstavnika guitar-noise ili post-rock žanra.
Karte za beogradski koncert su u pretprodaji u jedinoj prodavnici vinila u gradu – Pinball Wizard Records (TC “Eurocentar”, makedonska 30, local 15) po ceni od 500 din. Na ulazu u klub, neposredno pred nastup, cena karte biće 700 din.
YouTube:
MySpace
My Disco @ Wikipedia
Official
Poster:
Tav Falco & The Panther Burns w/Ken Stringfellow (Memphis, TN, U.S.A.)
Subota, 6. avtust – Beograd @ BELEF
Rođen u ruralnom Arkanzasu i inficiran Mississippi Delta bluesom, Tav Falco je imao samo jedan izbor – da se preseli u Memphis i započne R’n’R karijeru.
Najpre se priključio Jim Dickinsonovom bendu Mud Boy & The Neutrons. Već na prvom nastupu skrenuo je pažnju na sebe tako što je tokom koncerta zgrabio motornu testeru i isekao gitaru u momentu izvođenja Lead Belly-jeve “Bourgeois Blues”. Bio je to šok za sve prisutne, a Alex Chilton, koji je bio među posetiocima znao je da govori o tom brutalnom i neočekivanom performansu kao o momentu koji mu je promenio život.
Ubrzo potom Tav Falco osniva Panther Burns, prateći sastav kroz koji je prodefilovalo više legendarnih imena poput Roberta Palmera, Rona i Dona Easleyja, Jima Dickinsona, Rossa Johnsona, Alexa Chiltona… Bend izdaje svoj debi “Behind The Magnolia Curtain” 1980. godine. Potpuno nesvakidašnji miks više žanrova (delta blues, rockabilly, garage punk, ali i mambo, i druge plesne varijante!!). Karakterističan sloppy i “out of tune” zvuk po kome ce se Panther Burns izdvojiti iz mase drugih debitanata bili su dovoljni da bend stekne naklonost nezavisne, ali i mainstream rock štampe.
Višestruki umetnički talenat (Falco se bavio/bavi slikanjem, plesom, fotografijom, snimio je par filmova i u par drugih se okušao kao glumac) pomogao mu je da vremenom postane jedan od par kultnih figura moderne američke muzike. Uticaj koji je Falco imao na gotovo sve garage/blues bendove Sjedinjenih Država 90-tih godina prošlog veka samo je potvrda njegovog dara da stvori jednako dobru frenetičnu rockabilly pesmu, klasičan garage punk stomp, “traljavu” varijantu country bluesa, kao i visoko stilizovani tango i po koju italijansku jadikovku (kemp pristup obradama Deana Martina ili nekog italijanskog kanconjera posebno je vidljiv na albumu “Shadow Dancer”, 1995 Upstart Sounds).
Pretposlednji studijski album “Panther Phobia”(2000 In The Red Records) istinsko je remek-delo američke muzike, a Falco se uhvatio obrada country blues pesama opskurnih i znanih izvođača, vrativši se u garažne lo-fi vode.
Prošle godine za Stag-O-Lee Records objavljuju dugo očekivani album “CONJURATIONS: Séance for Deranged Lovers”.
Tav Falco’s Panther Burns nastupaju pred beogradskom publikom u okviru BELEF festival 6. avgusta. U pratećem bendu Tava Falcoa još jedno je veliko ime – Ken Stringfellow (The Posies) koji će svojim setom prethoditi nastupu Panther Burns.
Tav Falco @ Wikipedia
Panther Burns @ Wikipedia
MySpace
Ken Stringfellow
Ken Stringfellow @ Wikipedia
YouTube:
