Catl. (Toronto, Canada) + Harp Explosion (Vinkovci, Hrvatska)

Ponedeljak, 14. decembar – Beograd @ Kuglaš
Utorak, 15. decembar – Novi Sad @ Kriva Marta

Primitivni, minimalistički bluz već je par decenija teren po kojem se kreću uglavnom rokeri bele puti. Od pojave Gibson Bros. i The Gories u drugoj polovini 80-tih bluz odsviran na pank način bila je sve popularnija formula kojoj nisu odoleli Jon Spencer Blues Explosion, Black Keys, White Stripes, ali i more još uvek potpunih anonimaca koji su baštinili stari zvuk glasno iz petnih žila sa energijom napaljenih pubertetlija.

Catl. iz Toronta jedno su od tih „anonimnih“ imena. Nastali su kao trio (gitara/vokal, klavijature/vokal + bubnjevi) i u toj formaciji snimili su tri albuma: „With The Lord For Cowards You Will Find No Place“ (2010), „¿Adónde Vas A Ningún Lado.“ (2010) i „Soon This Will All Be Gone“ (2012). Potom su 2013. sveli postavu na duo (bubnjar je napustio grupu, a klavijaturistkinja je preuzela njegovo mesto) i 2014. objavili možda i najbolji album „This Shakin’ House“. Ploču su snimili sa Jimom Diamondom u njegovom čuvenom detroitskom studiju Ghetto Recorders, a sudeći po dva puta doštampavanom izdanju i dve ozbiljne američke turneje, čini se da je ovaj album prelomni u karijeri.

Jamie Fleming divlja na muzejskom eksponatu Gretch gitare iz 40-tih dok Sarah Kirkpatrick stojeći zakiva bubanj od samo dve komponente, primitivno kao kod #1 treš/bluz bubnjarke – Peggy O’Neill iz The Gories! Kritika i publika složni su u jednom, a to je da se radi o bendu koji će vas za 5 minuta podići na noge, navesti na đusku i pojačati potrebu za alkoholom, što je u svakom baru dobitna kombinacija za dobru žurku.
Catl. su u decembru na svojoj prvoj evropskoj turneji u okviru koje će svirati i u Beogradu u klubu Kuglaš, u ponedeljak, 14. decembra. Da bi se veče pretvorilo u pravu treš/bluz svetkovinu Catl. će biti pojačani najpoznatijim oneman bendom sa „ovih“ prostora budući da će pre njih, a potom i zajedno sa njima kao treći član na nekoliko numera nastupiti hrvatski mag usne harmonike – Harp Explosion (široj javnosti poznat i kao momak koji svira usnu harmoniku u sastavu Disciplin A Kitschme)!!

Karte su u pretprodaji u prodavnici ploča Pinball Wizard (500 dinara). Na dan koncerta na ulazu u klub – 700 din.

Official
Catl. @ Facebook
Catl. @ IMDB
Intervju
Harp Explosion

Video:

Poster:

Delaney Davidson (Lyttelton, New Zealand)

Utorak, 1. decembar – Beograd @ KC Grad | 21:00

Ovaj novozelandski gospodin i probisvet poseduje jedan od najzanimljivijih vokala u modernoj rok muzici. Vokal koji ćete momentalno prepoznati, ako ga čujete pre toga. Ne samo što je jedinstven i sugestivan, već je istovremeno mračan i melanholičan, a na momente takav da ledi krv u žilama. Bowie + Murphy + Brel na nekonvencionalni i trenutke iščašeni kantri način koji Dilejni skladno meša sa drugim, mahom evropskim stilovima.
Muzička karijera Dilejnija Dejvidsona započinje 2002. sa kultnim švajcarskim bendom The Dead Brothers sa kojima je snimio dva albuma („Flamend Herz“ 2004. i „Wunderkammer“ 2006. oba za Voodoo Rhythm Records) i svirao sve turneje u tom periodu. 2007. objavljuje prvi solo album „Rough Diamond“, 2008. drugi „Ghost Songs“, a 2010. „The Port Of Amsterdam“ i „Self Decapitation“. Iste godine pobeđuje na takmičenju za tužnu pesmu u Berlinu, a 2011. u vrlo oštroj konkurenciji pobeđuje na takmičenju One-Man bendova u Cirihu. Takođe, 2011, izlazi mu i peti solo album „Bad Luck Man“ (Voodoo Rhythm) posle kojeg njegova solo karijera kreće ozbiljno uzbrdo.

2012. snima album „Sad But True – Volume One“ sa mladim i talentovanim Marlonom Williamsom i nekoliko NZ kolega. Ta ploča doneće mu prvu vrednu nagradu na domaćem terenu kao najbolji kantri album novozelandske produkcije te godine. Malo paradoksalno obzirom da je karijeru napravio van Novog Zelanda, a i iz razloga što Dilejni živi poput vagabunda, stalno je na putu, na turnejama po Evropi i Americi.
2013. sa sličnom ekipom izdaje „Sad But True – Volume Two“ u sopstvenoj režiji, a prošle godine i treći deo „Sad But True – Volume Three“, koja će ga ustoličiti na poziciji apsolutnog šampiona novozelandskog kantri zvuka, a kao potvrdu tvrdnje krajem 2014. po treći put zaredom kao najbolja kantri pesma u godini izabrana je upravo ona koju je Dilejni napisao (Whiskey & Kisses; napisao i otpevao sa Tami Neilson). Prošle godine DD objavljuje još jedan album kao solo autor „Swim Down Low“, a ove godine čak dva: najpre „Diamond Dozen“ na vinilu za Squoodge Records i u jako ograničenoj količini koja je planula u roku od dva dana i „Lucky Guy“ početkom septembra za Rough Diamond / Southbound Music.

Evidentno je da je Dilejni Dejvidson vrlo plodan autor. Za manje od deset godina snimio je osam solo i tri albuma sa novozelandskim saradnicima. Istovremeno, proputovao je planetu i svirao u svakom baru i klubu u Americi, Australiji i Zapadnoj Evropi. Treba reći i da je Dilejni zainteresovan i za druge sfere umetnosti, ponajviše slikarstvo, pozorište i film. Shodno tome je dobar broj video spotova koje je snimio sam osmislio, a isto važi i za omote ploča, postere za nastupe itd. Stoga nije neobično što ga danas mnogi vide kao jednog od najozbiljnijih DIY umetnika.

Ipak, ono što će ga po prvi put predstaviti beogradskoj publici biće njegove pesme. Putujući Trash Blues propovednik, lutajući izaslanik istočnoevropske ciganske muzike i dostojanstveni izvođač pogrebnih folk pesama nastupiće sa pratećim bendom u utorak, 1. decembra u Kulturnom centru Grad od 21:00.
Karte u pretprodaji: do 1. novembra 600 dinara, od 1. novembra do kraja meseca 800 i na dan koncerta 1000 dinara. Prodajna mesta: Pinball Wizard Records i KC Grad.

Official
DD @ Wikipedia
DD @ Facebook
DD @ bandcamp

Video:

Poster:

LEFT LANE CRUISER (Fort Wayne, IN, U.S.A.)

Utorak, 10. novembar – Beograd @ KC Grad
Sreda, 11. novembar – Zagreb @ Tvornica

Tri istetovirana skejtkoraša iz Indijane šibaju neušminkani, prljavi bluz rok i hilbili pank koji zvuči kao da je Hound Dog Taylor poživeo još 5 godina da snimi „Ace Of Spades“ ploču sa Motorhead! Ovo se čini vrlo realnom prvom utisku posle slušanja nedavno objavljenog sedmog albuma „Dirty Spliff Blues“ (Alive Records, 2015).
Left Lane Cruiser postoje od 2004. U početku si bili trio (gitara/vokal, bas i bubnjevi/usna harmonika/razne perkusije), ali je basista ubrzo napustio bend, a kao duo nastupaju i snimaju od 2004. do 2013.
Fredrick “Joe” Evans IV na gitari i glavnom vokalu i Brenn Beck na bubnjevima, usnoj harmonici i brdu raznih drangulija koje mogu da daju ritam na ovaj ili onaj način Left Lane Cruiser su postava koja je svirala na svim albumima do poslednjeg.

Prvi album „Gettin’ Down On It“ izdali su sami za svoju Hillgrass Bluebilly etiketu. Postoji priča da ih je Dan Auerbach potom preporučio vlasniku Alive Records i već drugi album „Bring Yo’ Ass To The Table“ 2008. izlazi za poznatog garaž/bluz izdavača (Black Keys, Radio Moscow, Andre Williams, Two Gallants…), a ta saradnja traje do danas. Publicitet koji je sledio početku saradnje sa Alive Records još više se pojačao posle sledeće ploče „All You Can Eat“ (2009) sa koje je poslednja pesma Waynedale uvrštena u osmu epizodu treće sezone popularne televizijske serije „Breaking Bad“.
Do narednog albuma „Junkyard Speed Ball“ čekalo se dve godine, a 2012. Left Lane Cruiser snimaju fenomenalni album sa obradama u društvu harizmatičnog Jamesa Lega na klavijaturama i vokalu (Black Diamond Heavies, The Immortal Lee County Killers). Bučne, garažne verzije slavnih bluz pesama likova poput Juniora Kimbrougha, Hond Dog Taylora, Hendrixa, Rolling Stonesa potvrđuju aksiom da bluz uvek zvuči svežije odsviran na garažni način raspojasano i spontano. Izbor velikih pesama, ali pre svega interpretacija istih ovu ploču svrtstava u sam vrh bluz rok produkcije novog veka, a činjenica da se radi o super-grupi koja dolazi iz garažnog muzičkog podzemlja samo pojačava ovu tvrdnju.

Sledeći album „Rock Them Back To Hell“ (Alive, 2013) poslednji je regularni sa Brennom Beckom na bubnjevima, dok je prošlogodišnji „Sligshot“ (Hillgrass Bluebilly Records) reprint i remaster davno izgubljenog drugog albuma štampanog samo u 200 primeraka 2006. godine.
Novi album donosi i novu postavu. Left Lane Cruiser sada su ponovo trio, ali ne prestaju da iznenađuju nekonvencionalnošću obzirom da basista Joe Bent pored basa svira i skejtbord slajd gitaru „Skiddley-Bow“ (ušnirana žica između osovina prednjih i zadnjih točkova daske) i njegov performans će sigurno biti propraćen euforijom na svakom živom nastupu benda.

U vreme kada su se pre 10+ godina formirali bilo je dosta drugih duo bendova sa istovetnom postavom: gitara/vokal i bubnjevi/vokal. Takođe, većina njih kretala se u istim ili vrlo sličnim žanrovskim vodama (garage rock / trash-blues), ali se dvojac iz Indijane izdvojio iz mnoštva pre svega zahvaljujući energičnoj i sirovoj interpretaciji bilo na pločama, bilo na živom nastupu, a Mississippi Blues uvaljan u Hillbilly/Punk-Rock, pa i Heavy Metal nasleđe momaka iz Indijane učinio je da su Left Lane Cruiser danas vodeći bend Garage/Blues žanra.

Pre sedam godina u okviru svoje prve evropske turneje svirali su u Beogradu i taj se koncert prepričava još odonda. U utorak, 10. novembra Left Lane Cruiser ponovo sviraju u Beogradu. Njihov koncert održaće se u KC Gradu, a karte su u pretprodaji na šanku KC Grada i u Pinball Wizard Records prodavnici ploča. Do kraja septembra – 900 din | od 1. oktobra do 9. novembra – 1200 din, na dan koncerta – 1500 din!!

LLC @ Wikipedia
LLC @ Facebook
LLC @ Alive Records
LLC @ AllMusic

Video:

Poster:

Recenzija zg koncerta Aleksandar Dragaš, Jutarnji list
Recenzija zg koncerta #2 Ujak Stanley, Terapija

James Leg (Chattanooga, TN, U.S.A.)

Ponedeljak, 26. oktobar – Zagreb @ KLUB.
Utorak, 27. oktobar – Novi Sad @ Quarter
Sreda, 28. oktobar – Zaječar @ Omladinski centar
Četvrtak, 29. oktobar – Niš @ Feedback
Petak, 30. oktobar – Kladovo @ Fusion klub
Subota, 31. oktobar – Beograd @ Gun Club

John Wesley Myers aka James Leg već je godinama jedan od najintrigantnijih garage-rock predvodnika. Prvi od poznatijih bendova u kojima se pojavio bili su The Immortal Lee County Killers po čijem je raspadu formirao Black Diamond Heavies 2004. godine, trio u kojem su pored njega na električnom klaviru i vokalu bili još i gitarista, i bubnjar. Gitarista 2006. napušta bend i to preostale 2/3 navodi da se zamisle kako da nastave dalje gde donose potpuno ispravnu odluku – bez gitare! Do tada je bilo dvočlanih bendova, ali uvek se radilo o gitari i bubnjevima, a sa novom postavom Black Diamond Heavies su uveli i novi trenutak u formaciji rokenrol grupe: električni klavir/vokal + bubnjevi.
U toj postavi snimaju dva studijska i jedan live album (sve za Alive Records) i postaju jedna od najtraženijih američkih garažnih atrakcija do kraja prve decenije 21. veka svirajući širom SAD, Evrope i Australije.
Pored matičnog, James svira svoj instrument i peva u Cut In The Hill Gang, još jednom važnom američkom garage/blues/punk sastavu nastalom na pepelu Soledad Brothers.

Po raspadu Black Diamond Heavies (2009.) James Leg radi na prvom solo albumu „Solitary Pleasure“ (opet renomirani Alive Records, 2011.) koji prolazi zapaženo među poklonicima Black Diamond Heavies i ljubiteljima svih podžanrova garažnog rokenrola. Duboki, hrapavi vokal i topli, a zastrašujući tonovi klavira čijim dirkama kao u transu lete njegovi prsti zaštitni su znak ovog južnjačkog gospodina. Obrada rokenrol heroja Linka Wraya (Fire And Brimstone) i obrada hita u Americi anonimnih Australijanaca Kill Devil Hills (Drinking Too Much) pored devet sopstvenih pesama potvrđuju Legov dobar izbor da se popuni jedan pristojan solo prvenac i krene sa utabavanjem staze nastavka rokerske karijere.

2012. James Leg sa kolegama sa Alive Records etikete, Left Lane Cruiser, snima album „Painkillers“. Deset blues obrada (od Roberta Johnsona do Rolling Stonesa!!) odsviranih/otpevanih na srčani, garage/blues način kako se i očekivalo od ove garažne super-grupe učinili su da se ploča na kraju 2012. nađe visoko kotirana na dobrom broju garage/rock/blues lista.
Početkom septembra 2015. objavio je drugi solo album za Alive Records pod nazivom “Below The Belt”. Ploča je snimljena u studiju Johnnyja Walkera (Soledad Brothers i Cut In The Hill Gang), a miks je uradio Jim Diamond u legendarnom Ghetto Recorders (White Stripes, Andre Williams, Dirtbombs, Left Lane Cruiser…). Prve recenzije govore da je napravljen dobar izbor autorskih pesama, obrada i gostiju, te ne treba da iznenadi veći komercijalni uspeh od prvenca.

Mačo pijanista đavoljeg glasa vraća se na prostor bivše Jugoslavije krajem oktobra. Prati ga samo bubnjar, baš kao iz Black Diamond Heavies dana što jasno govori o tome da će se na repertoaru naći i hitovi iz te faze karijere, kao i po nekoliko iz saradnje sa Cut In The Hill Gang i Left Lane Cruiser.
Karte za beogradski koncert u pretprodaji u Pinball Wizard Records prodavnici ploča i na šanku Šikarice: do kraja septembra 700 din, od 1. oktobra 1000 i na dan koncerta 1300.

James Leg @ Facebook
James Leg @ Alive Records
Black Diamond Heavies @ Wikipedia

Video:

Poster:

ZIG ZAGS (Los Angeles, CA, U.S.A.)

Utorak, 20. oktobar – Novi Sad @ Crna kuća
Sreda, 21. oktobar – Beograd @ KC Grad
Četvrtak, 22. oktobar – Zagreb @ KLUB.

Furiozni trio The Zig Zags formiran je 2010. godine u Los Anđelesu.
Gitarista i pevač Jed Maheu i njegov ortak (takođe gitarista) Bobby Martin nosili su se idejom da formiraju bend, pisali pesme, svirali zajedno, ali su do momenta snimanja prvog singla skapirali da neće ići samo sa dve gitare, pa se Martin prebacio na bubnjeve, a ubrzo posle jednog od koncerata pridružuje im se i Patrick McCarthy na poziciji bas gitariste, inače instrumentu koji do tada nije ni držao u rukama.

Pošto su sami objavili par singlova, The Zig Zags izdaju i prvi 7’’ vinil za Tubesteak Tuesday Records pod nazivom „Monster Wizard“, a od 2012. do 2014. pojavljuju im se još četiri „male ploče“ za vrlo važne izdavače kao što su Mexican Summer i In The Red Records.

Istoimeni debi album izašao je za In The Red Records, a činjenica da ga je producirao Ty Segall, jedan od najvažnijih mladih predvodnika garažnog roka danas, garantuje dobar kvalitet materijala na ploči. The Zig Zags kombinuju stoner rock, metal, hardcore i proto punk. Nesumnjivo puno uticaja Black Sabbath, ali i The Dictators, The Ramones, Motorhead, Jay Reatard…

Druženje i saradnja sa bitnim muzičarima se nastavlja. Na sugestiju Tya Segalla Iggy Pop koristi usluge The Zig Zags i zajedno snimaju obradu „If I’m In Luck I Might Get Picked Up“ neprežaljene Betty Davis, a za Light In The Attic Records.

Početkom jeseni izlazi novi singl za The Zig Zags, a drugi album do kraja godine.

Pre toga bend dolazi na drugu evropsku turneju i ovaj put sviraće i u Beogradu u sredu, 21. oktobra, u Kulturnom centru Grad. Pretprodaja karata (500 din) na šanku KC Grada i u Pinball Wizard prodavnici ploča. Na dan koncerta ulaznica koštaće 800 din.

ZZ @ bandcamp
ZZ @ Facebook
ZZ @ In The Red Records
ZZ Interview @ Noisey/Vice
ZZ @ Twitter

Video:

Poster: