.357 STRING BAND (Milwaukee, WI, U.S.A.)
Ponedeljak, 12. maj – Beograd @ SKC
Sreda, 14. maj – Stara Pazova @ Liverpool
Stereotipna asocijacija na planinski bluegrass/country je nešto mlako, meketavo i staromodno. Stereotipna asocijacija na cowpunk je zvuk prljavih električnih gitara, poput onog koji poseduju Nashville Pussy.
Kada se radi o .357 String Band-u, istinu nećete naći ni u jednom propalom pokušaju definisanja. Namera stavljanja njihovog muzičkog izraza u bilo kakav kalup je vrlo nezahvalna, skoro pa zločin. Ova četvorka iz Milvokija više nego uspešno objedinjuje potpuno akustični country i bluegrass, materijalizovan kroz zvuke bendža, akustične gitare, mandoline, violine i kontrabasa, sa oštrinom punk-rocka. Ta dva glavna sastojka se u muzici .357 String Band-a uklapaju poput delova slagalice, notu uz notu, ne gubeći ni delić svog jedinstvenog duha. Možda je ovo jasnije uz podatak da svi članovi benda imaju punk/rockabilly muzičku prošlost. Vratili su se tradiciji, ali su pritom zadržali R’n’R energiju i stav. Kakav su bend pokazuje i činjenica da su samo jednim albumom privukli pažnju čak i velikih imena ove «crossover country» scene, poput Hank Williamsa III i Th’ Legendary Shack Shakers-a. Dokaz njihove neobičnosti je i publika, koja se sastoji kako od kauboja i kamiondžija, tako i od rokenrolera i pankera, pa čak i fosilnih hipika.
U okviru evropske turneje, .357 String Band će posetiti i Srbiju. Sa sigurnošću se može reći da naše koncertne sale i klubovi do sada nisu videli ništa slično. Definitivno niste ni Vi. Zato, pustite da vas sirova akustika odvede u svet koji levitira između zaboravljene, crvotočne prošlosti i sintetičke sadašnjosti. Svet koji je subotom poprište smrtnih grehova, a nedeljom u molitvama. Koji je ponekad mističan, ponekad prost, ponekad samo pijan, ali uvek brutalno iskren i neodoljivo zabavan.
Beogradski koncert dogodiće se u SKC-u, u ponedeljak, 12. maja od 22:00.
Hellbilly Kali
http://www.myspace.com/the357stringband
http://cdbaby.com/cd/357stringband
download (album «Ghost Town»!!):
http://www.mediafire.com/?bzmrszsw1xg
bilbord:
SHELLAC (Chicago, IL, U.S.A.)
Nedelja, 11. maj @ Letnja šikara
Dakle, Steve Albini, Todd Trainer i Bob Weston najzad dolaze i u našu vukojebinu!!
http://www.touchandgorecords.com/bands/band.php?id=22
http://www.myspace.com/shellacofnorthamerica
GANG OF FOUR
Petak, 9. maj / Beograd @ SKC
Čuvena engleska post-punk atrakcija Gang of Four održaće koncert 9. maja u bašti Studentskog kultrunog centra. Koncert je promotivni događaj Jelen Pivo Live festivala koji će se po treći put održati u Beogradu u septembru mesecu. Ovo će ujedno biti i otvaranje bašte studentskog kulturnog centa. Početak koncerta najavljen je za 21h a ulaznice će se naći u prodaji od četvrtka, 10. aprila, na blagajni SKC-a, Doma omladine i svim Eventim prodajnim mestima, po ceni od 2000 dinara.
Legendarni engleski new wave bend Gang Of Four osnovan je još 1977. godine u Lidsu, od strane dvojice prijatelja, Andyja Gilla (gitara) i Jona Kinga (vokal), a pod izrazitim uticajem njujorške scene iz tog vremena i posle njihovog zajedničkog boravka u NYC gde su imali priliku da u CBGB-ju pogledaju Ramones i Television. Po povratku u Englesku Gill i King pronalaze basistu (Dave Allen) i bubnjara (Hugo Burnham) i četvoročlana banda je spremna da pokori najpre Veliku Britaniju, a potom i ostatak planete.
Već 1978. snimaju prvi EP singl formata “Damaged Goods / Love Like Anthrax / Armalite Rifle”. Singl je postao broj 1 hit britanske nezavisne produkcije, a Gang Of Four omiljeni bend najuticajnijeg tamošnjeg DJ-a – Johna Peela. Peel ih poziva da kod njega urade radio session, što se kasnije materijalizuje rasprodatim turnejama po Evropi i Severnoj Americi.
1979. potpisuju za EMI Records i iste godine objavljuju danas jednu od neizostavnih lektira svakog ozbiljnog poklonika rok muzike uopšte i svakako ikonu za sve zaljubljenike u new wave i muziku s kraja 7. decenije prošlog veka – «Entertainment!». Debi album napravio je pravu revoluciju u zvuku odlazećih 70-tih i bendu doneo oreol najuticajnijeg britanskog new wave sastava (kako je i dan danas!!), a njihov muzički izraz sa naglašenom nervoznom gitarom, koja u tragovima podjednako podseća na Wilka Johnsona i Jimija Hendrixa, i dan danas slovi za jedan od najoriginalnijih u rok istoriji.
Agresivna gitara, funkoidna, a sirova ritam sekcija i sugestivna interpretacija Jona Kinga, te angažovani tekstovi koji su ništa manji trn u oku konzervativne Britanije tog doba od, recimo tekstova Clash ili Sex Pistols, rezultiraju velikim interesovanjem javnosti za Gang Of Four, svežu krv unutar već vidno onemoćale punk scene. No, već tada, tako reći na zaletu ozbiljnije karijere, Gang Of Four dolaze u sukob sa puritanskim slojem britanskog establišmenta. Najpre napuštaju snimanje «Top Of The Pops» jer im je rečeno da moraju da promene tekst pesme “At Home He’s A Tourist” (BBC-jevim šefovima se nije dopala reč kondomi doživevši je kao previše provokativnu za TV izvođenje!!), a potom je i sam singl, koji je najavljivao album, bio skinut sa emitovanja BBC radija i TV. Na kraju, EMI diže ruke od benda i svoju pažnju fokusira na Duran Duran.
To nije sve u vezi sa zabranama jer je 1982. singl “I Love A Man In A Uniform” takođe naišao na zid nerazumevanja budući da se pojavljuje u vreme problema sa Foklandskim Ostrvima i kao takav nije mogao biti emitovan ni na jednom od BBC medija.
Sledeći album, «Solid Gold», objavljuju za Warner Bros. 1981. godine. Kičma zvučne slike je formirana znatno više na bubnju i basu nego u slučaju prvenca dok se napetost koju stvaraju gitara i vokal iz današnje perspektive može posmatrati kao jedan od bitnijih uticaja na čitav guitar-noise žanr koji će eksplodirati tek koju godinu kasnije u S.A.D. sa Big Black, Sonic Youth, a kasnije i (drugim) grupama okupljenim oko Touch And Go i Amphetamine Reptile Records.
Uprkos svih problema koji su pratili bend zbog nepristajanja na kompromise (a možda upravo i zbog toga), «Solid Gold» dobija samo pozitivne kritike, kako publike, tako i rok novinara, a zanimljivo je da je najveći tiraž albuma mimo Velike Britanije ostvaren upravo u tadašnjoj Jugoslaviji, što jasno govori o tome koliki su uticaj ovo parče plastike i sam bend imali na celokupnu new wave scenu, od Slovenije, pa do Makedonije. Sasvim sigurno, znatno veći nego Sex Pistols i Clash.
Naredna 2 LP-ja, «Songs Of The Free» i «Hard» Gang Of Four predstavljaju u znatnoj meri kao dance, čak pop, a ne new wave sastav i pored nekoliko hitova jasno je da se karijera bliži zalasku. Dave Allen se ne pojavljuje na ove dve ploče. Grupu napušta posle američke turneje koja prethodi «Songs Of The Free» i osniva Shriekback, a na njegovo mesto dolazi Sara Lee, talentovana basistkinja koja, međutim, nikako ne uspeva da nadoknadi gubitak Allena, niti da uspostavi tako prepoznatljivu interakciju koju je ovaj imao sa bubnjarem Hugom Burnhamom. Ipak, poslednji zvanični album, zabeležen tokom oproštajne turneje u Hollywoodu, «At The Palace» i pored toga što od originalnih članova na njemu učestvuju samo Gill i King u dobroj meri dočarava kako je ovaj veliki bend bio veliki ne samo u studiju, već i na koncertima. Čak i pop hit poput “Is It Love” zvuči daleko opasnije odsviran ispred publike u poređenju sa verzijom na «Hard» LP-ju.
Početkom 90-tih dolazi do dva ponovna okupljanja Gang Of Four, ali bez nekog naročitog uspeha.
Bend koji je bezmalo uticajan kao i Velvet Underground ne uspeva da iznova pronađe formulu koja ih je učinila velikim krajem 70-tih i početkom 80-tih. Ipak, iz trećeg pokušaja, u originalnoj postavi, onoj koja je snimila prva 2 albuma i napravila ime koje će u istoriji rok muzike obezbediti mesto u poglavlju o najinovativnijim i najuticajnijim grupama svih vremena, Gang Of Four prave comeback na velika vrata 2005. sjajnim albumom «Return The Gift» na kojem su sabrali svoje najveće hitove i ponovo ih odsvirali vrativši u život nezaboravne pesme četvoročlane bande iz Lidsa.
Sve to na radost kako visokotiražnih bendova kojima su utrli put u svet muzike (U2, R.E.M., Red Hot Chili Peppers, Franz Ferdinand, Rapture, Bloc Party itd), tako i na radost bendova kojima broj prodatih albuma ne igra važnu ulogu u karijeri (Dirtbombs, Intelligence, Shellac, Misson Of Burma…).
Od 2005. Gang Of Four naplaćuju svoj ogromni uticaj na kompletnu rokenrol scenu svirajući širom planete i većina onih koji su imali priliku da ih vide u 80-tim tvrde da je to danas daleko bolje i ubedljivije nego što je bilo pre više od 25 godina.
The Intelligence (Seattle, WA, U.S.A.)
Četvrtak, 17. april – Zagreb @ Teatar &td
Petak, 18. april – Beograd @ SKC
Subota, 19. april – Zrenjanin @ Klupče
Nedelja, 20. april – Skoplje @ Castro
Ponedeljak, 21. april – Smederevska Palanka @ Iris Pub Dr. Watson
Iako je godinama svirao u nekim od najbučnijih i najodvaljenijih bendova iz Sijetla, od kojih su zasigurno najpoznatiji the A-Frames, multiinstrumentalista, a pre svega bubnjar, Lars Finberg ovim je projektom zakoračio u drugačije, skoro pa pop vode. Jasno da kod ovog izuzetno nadarenog i opičenog muzičara ni pop ne može zvučati uobičajeno, pa je tako uz pevljive refrene i lako pamtljive melodije u muzičkom izrazu ovog benda primetan uticaj post-punka i njujorškog no wavea, što uz obilje distorzije čini njihovu muziku istovremeno plesnom, zabavnom, ali i super zanimljivom jer nikad ne znate šta vas čeka u idućoj pesmi, ili čak idućem minutu pesme koju upravo slušate.
Svoje rane radove Lars je snimio još krajem devedesetih u spavaćoj sobi na bubnjevima svog petogodišnjeg sina, no tek 2004. izlazi prvi The Intelligence album nakon čega potpisuje za legendarnu garažnu etiketu In the Red, za koju objavljuje naredna dva odlično prihvaćena albuma. Poslednji – „Deuteronomy“ – ujedno je i prvo Intelligence izdanje snimljeno izvan Finbergove spavaće sobe, odnosno prvo izdanje snimljeno u pravom studiju i sa pravim producentom. Neki su mu zamerili što je odstupio od svoje ustaljene prakse snimanja pravih malih lo-fi bisera, ali ako nas pitate, bolji uslovi u kojima je taj album nastao nimalo mu nisu naškodili jer su onaj poznati The Intelligence šarm i neposrednost i dalje su prisutni. Štaviše, bend na ovom albumu napokon komunicira sa većim brojem pop konzumenata, a to je svakako dobro za njih same pošto im se pruža prilika da prošire priču o Intelligence te i da novostečene poklonike svoje muzike upoznaju sa prethodnim, u lo-fi/noise krugovima vrlo zapaženim opusom. Sam Finberg na vlastitoj myspace stranici The Intelligence poluozbiljno opisuje kao thrash-pop i ne možemo a da se uz osmeh ne složimo s tom njegovom umotvorinom.
Inače, The Intelligence su već nastupali u Srbiji, krajem aprila 2006, najpre u Suboticu (YU FEST), a potom i u Beogradu (SKC). Beogradski koncert biće održan ponovo u SKC-u u petak, 18. aprila sa početkom od 22 časa. Čast da otvore ponovni nastup ovog talentovanog benda iz Sijetla imaće domaći sastav K-3P Alef iz Beograda.
http://www.myspace.com/theworldisadrag
http://www.intheredrecords.com/pages/intelligence.html
http://montybuckles.com/datingthefuzz.mov
download:
The Intelligence – “Deuteronomy”
http://www.mediafire.com/?5t7d1x9mbkt
The Intelligence – “Icky Baby”
http://www.mediafire.com/?znhmywbznxz
bilbord:
TUNNEL OF LOVE (Boston, MA, U.S.A.) + JACK OF HEART (Paris, FR)
sreda, 9. april – Beograd @ SKC, 22h
http://www.myspace.com/tunneloflove666
http://www.myspace.com/jackofheart
Nezavisni lo-fi rokenrol teško da danas ima originalnije predstavnike od ova tri pećinska čoveka provokativnog naziva Tunnel Of Love. Podžanr koji se krajem 90-tih mogao naći u ponudi svake garage-indie etikete i bez kojeg se, po pravilu nije moglo otkako su Gories, Supercharger, Mummies, Oblivians i slični bendovi ‘prljave produkcije’ napravili proboj na tržištu zasićenom pukim imitatorima garage heroja iz sredine 60-tih. Uhu naviklom na harmoje, melodije, pitku produkciju i slične klišee svojstvene pop muzici i bendovima koji su pucali na vrhove top lista, trash zvuk pomenutih grupa nikada nije prijao – naprotiv, ali to je i bio cilj igre te. Ni rodonačelnici novog žanra – lo-fi garage punk – nisu umirali od sreće slušajući jednu te istu prežvakanu temu, pozajmljenu od Sonics, Seeds ili 13th Floor Elevators. Takođe, bio je to i jedan vrlo punk i ‘prst u oko’ stav jer je čitavih par generacija bendova koji su se sredinom 90-tih pojavili uspelo u tome da dođu do ploče ne trošeći novac (koji, naravno, nisu ni imali) na skupe studije, producente, remikse i ostale nepotrebne gluposti, već su svoje pesme snimali na krš opremi, najčešće u ‘kućnoj’ varijanti takmičeći se ko će u kraćem periodu snimiti singl ili album. Ipak, kao i svaki trend, makar i unutar nezavisne produkcije, vremenom su zasitili poklonike sirovog rokenrola i poslednji izdanci su se prosto utopili u moru sličnih, već etabliranih kod fanova. Onda su se pojavili Tunnel Of Love sa svojim minut i po pesmama, snimljenim u podrumu u kojem probaju, na krš opremi, glasno da to boli, prljavo kao niko pre njih, srčano kao da rade na pesmama posle kojih će izvršiti grupno samoubistvo, povevši sa sobom pravo u pakao što je moguće više nevinih žrtava. Ono što posebno odskače od ostatka sličnih jeste uočljiva doza humora u svemu tome i to je karta na koju braća McBain (vokali i gitare) i mahniti bubnjar japanskog porekla Makoto Sato pobeđuju ostatak lo-fi trash garage bratije. Nešto kao rani Dwarves u sudaru sa Oblivians iz vremena prve kasete, samo još divlje, bezmalo samoubilački i do poslednjeg atoma snage.
Tunnel Of Love su unutar indie-samizdat-garage rocka možda najatraktivniji bend uživo. Dovoljno je pogledati bilo koju fotografiju sa koncerta, njih trojicu u šorcevima, sasvim otkrivenih torzoa, sa neizbežnim crno-belim hulahopkama i teško da se može oteti utisku da se radi o nesvakidašnjem triju. Duge kose i smehotresne šiške, poziranje na press fotkama i divljačku akciju na fotografijama sa koncerata teško da u jednom bendu pamti rok istorija, naročito ne ova skorija, ogrezla u jeftinim replikama i imitatorima nekih koji su bili pre, a ponekad i nekih koji su tu još uvek. Upravo su energične eksplozije na binama u malim klubovima i barovima širom SAD pomogle da se glas o njima čuje i dalje od matične države, pa nije iznenađujuće da se poznata francuska trash-garage agencija – Grand Empire Booking – potrudila da ih ‘dovuče’ na drugu evropsku turneju. Obilazak Evrope traje nešto više od dve nedelje i Tunnel Of Love će prokrstariti klubovima i putevima 10 zemalja, mahom po Zapadnoj Evropi. Jedine dve države na listi koje se još nisu našle u društvu EU jesu Hrvatska (10. april – Zagreb @ Močvara) i Srbija (9. april – Beograd @ SKC). Stoga bi pojavljivanje ovih cavemena iz Masačusetsa (kako ih od milošte zovu) u našoj zabiti trebalo adekvatno da isprati svaki ozbiljniji ljubitelj nezavisnog rokenrola, pošto se radi o nesvakidašnjem koncertu još manje predvidljivog sastava. Na čitavoj turneji prati ih talentovani francuski bend – Jack Of Heart – koji za neki dan debituje prvom velikom pločom za možda najagilniju indie etiketu u Americi poslednjih nekoliko godina, In The Red Records (Dirtbombs, Sparks, Pussy Galore, Tav Falco’s Panther Burns, Boss Hog, Ponys, Intelligence, Reigning Sound, Screws…).
Dakle, ako volite da vidite dobar, energičan i duhovit show i ako vam je dosta predvidljivih tezgarenja za veliku kintu, obucite izlizane farmerke, izvadite istrulele starke iz plakara, navucite kožnu jaknu i pravac SKC. Ionako ništa pametno nema da se radi sredom uveče, a Roma i Šalke teško da mogu da se povrate od sinoćnjeg nokauta. Uostalom, uvek je tu repriza koju možete da overite pošto Vas ‘overe’ Jack Of Heart i Tunnel Of Love. Da se ponuda ne svede samo na ova dva benda, tu su domaći šampioni – Šmajser koji će otvoriti ovaj koncert.
Karte su već u pretprodaji na blagajni SKC-a po ceni od 500 dinara. Sam dan koncerta – 600 din.
bilbord:
