The Budget Boozers (Bern, Switzerland)

Sreda, 1. april – Beograd @ ŽICA (Kraljevića Marka 5)

Četvrtak, 2. april – Zrenjanin @ KLUPČE

Švajcarska garažna scena baš i nema neku impozantnu tradiciju dobrih bendova iz žanra, ali je nekoliko godina pošto je osnovana izdavačka kuća Voodoo Rhythm Records situacija krenula rapidno da se menja. Najpre su se pojavili DEAD BROTHERS, potom THE COME N’ GO, a razvojem Voodoo Rhythm Records umnožio se broj bendova koji se mogu podvesti pod ovaj žanr.

Jedni od zanimljivijih poslednjih nekoliko godina jesu THE BUDGET BOOZERS, četvorka iz Berna. Do sada su objavili jedan album («Goin’ Down Good») i više singlova, te se pojavili na nekoliko internacionalnih kompilacija. Uz zemljake THE MONOFONES su svakako trenutno najjači predstavnici sirovog garažnog rokenrola u tom delu Evrope i ovih dana po prvi put su u prilici da ovdašnjim poklonicima prštećih gitara, nekalkulisane i nekanalisane energije tri akorda pokažu šta znaju i koliko dobru zabavu umeju da naprave.

Ulaznice za beogradski koncert već mogu da se kupe po pretprodajnoj ceni od 300 din u samoj Žici, ali i u pabu «BROD», 29. novembra 36. Na veče koncerta cena karte iznosiće 400 din.

http://www.myspace.com/thebudgetboozers

download:

http://www.mediafire.com/download.php?ut32z0xnk1m
http://www.mediafire.com/download.php?m1nnzzenjef
http://www.mediafire.com/download.php?n1zjgg1jzkw

CHEAP TIME (Henderson, TN, U.S.A.)

Ponedeljak, 23. mart – Beograd @ ŽICA

Utorak, 24. mart – Novi Sad @ LAZINO TELE

Četvrtak, 26. mart – Zrenjanin @ KLUPČE

Jeffrey Novak, uprkos ranim dvadesetim, ima već štošta iza sebe na nezavisnoj rokenrol sceni Amerike. Osim što je ime ‘stekao’ kao oneman band, objavivši brdo singlova u malim tiražima koji se sada za prilične pare prodaju na Ebay-u, ovaj mladić je predvodio i obećavajuće The Rat Traps.

Cheap Time je njegov novi bend i ubrzo posle par singlova dolaze do debi albuma za In The Red Records, jednu od najproduktivnijih nezavisnih etiketa u SAD (Boss Hog, Sparks, Dirtbombs, Intelligence, Pussy Galore, Jay Reatard…). Istoimeni album pojavio se prošle godine, a rok novinari se utrkuju u pohvalama i poređenjima sa nešto starijim zemljakom mu, Jayom Reatardom, koji je do nedavno slovio za jednog od najtalentovanijih indie pop autora. Zapravo, slobodno može da se kaže do izlaska ove ploče koja mnogo slikovitije od pređašnjih oneman band singlova predstavlja Novakov dar za pisanje dobre pop pesme, mimo svih klišea.

Power-pop začinjen glam rock fintama i fatalističkom garage punk žestinom u 14 pesama i manje od pola sata trajanja. Glasno, melodično, pevljivo, nervozno i zašećereno taman toliko da ne zađe u uobičajeno podilaženje masovnom pop ukusu. Nesumnjivo jedan od najboljih albuma sličnog žanra još od «Blood Visions» pomenutog Reatarda.

Larry Hardy, vlasnik In The Red Records već godinama potvrđuje zavidan osećaj da namiriše originalne bendove unutar nezavisne pop produkcije. Tako je na neki način uspeo da Dirtbombs oslobodi večite etikete garažnog benda i, poslednjim ih albumom prevede u uslovno rečeno pop vode, lo-fi pop Larsa Finberga iz The Intelligence nametnuo je kao jedan od obrazaca koji već nekoliko godina slede mnogi drugi, mlađi bendovi istog žanra, Jaya Reatarda je upakovao i učinio jednim od pitchfork starova, a iz naftalina je izvukao legendarne Sparks i sa njima napravio komercijalan uspeh što mu sada dozvoljava da bez straha objavljuje sve što mu se dopadne. Sa jednim od poslednjih ‘otkrića’ – CHEAP TIME – šef In The Red Records nema razloga da se sekira. Bend je upravo onakav kakav i treba da bude novom dobu primereni new wave/power-pop sastav – bučan, pun energije, na momente mahnit, a sve vreme tako zaraznih melodija i refrena. Jedinstven dokaz da čisti pop još uvek ume da iznenadi iz nekog podzemnog sveta, daleko od već prežvakanih recepata za pisanje pop pesme kojima se tržište zasipa od strane MTV-ja i muzičke industrije.

CHEAP TIME su od 4. marta do sredine aprila na svojoj prvoj evropskoj turneji. Tokom iste sviraće i nekoliko koncerata u zapećku jugoistočne Evrope – Srbiji te će i ovdašnja publika imati priliku da overi živi nastup jednog od bendova pred kojima je ozbiljna karijera u najavi.

http://www.myspace.com/cheaptime

http://www.intheredrecords.com/pages/cheap_time.html

http://www.dustedmagazine.com/reviews/4284

download:

http://www.mediafire.com/download.php?5rm2vtyobwa

SUPERSUCKERS ponovo u Beogradu!!

Utorak, 24. februar @ AKADEMIJA (22:00!!)

Iz prve generacije Sub Pop bendova, čija je karijera bila vezana za Sijetl i bližu okolinu, jedino su Supersuckers ostali konstantno aktivni. Nirvana, Soundgarden, Tad, Fluid i još par njih otišli su u istoriju, Walkabouts sporadično odsviraju poneku evropsku turneju, a Mudhoney su se vratili pre par godina nakon duže pauze i pitanje je koliko će još da traju.

Supersuckers su u Sijetl došli iz rodne Arizone krajem 80-tih i posle nekoliko singlova za opskurne izdavače snimaju prvi album, “The Songs All Sound The Same” za Empty Records. Zapravo, radi se o kompilaciji pomenutih singlova. Neprestano se dokazujući u Meki rokenrola čestim živim nastupima, bend skreće pažnju šefova Sub Pop te posle još jednog od zapaženih koncerata i pada dogovor o snimanju prvog regularnog albuma “The Smoke Of Hell” (Sub Pop, 1992). Očito su Bruce Pavitt i Jonathan Poneman hteli da osveže ponudu svoje etikete bendom koji se prilično razlikovao od dugokosih grungera, budući da su u to vreme Supersuckers slovili za jedan od najperspektivnijih punk-rock bendova Amerike. 4 kauboja iz Arizone bili su sveža krv, potrebna žanrovski već profilisanom izdavaču, a sam bend je preko, za jednu nezavisnu kuću, ozbiljne distribucije uspeo da dopre do većeg broja obožavalaca van Sijetla. Već tada, u ranoj fazi svoje karijere, Eddie Spaghetti (basista, vokal i šef grupe) i društvo fokusiraju se na što češće žive nastupe širom Amerike. Posle više od godinu dana skoro neprestanih turneja, Supersuckers su ponovo u studiju i snimaju svoje prvo remek-delo – “La Mano Cornuda” (Sub Pop, 1994), ploču kojom dominiraju hitovi poput “Creepy Jackalope Eye”, “On The Couch” “Sugie” i “She’s My Bitch”. Glasni i istovremeno melodični punk-rock sve više biva začinjen hard i heavy šablonima, a koncertna poza sa gitarama visoko podignutim u vis i obaveznim pesnicama stisnutim u “la mano cornuda” (rogata šaka, pesnica sa ispruženim kažiprstom i malićem) neizostavni momenti Supersuckers nastupa. Zbog toga se vernim fanovima sve više priključuje i heavy metal publika.

Sledeće godine jedan od gitaroša, Ronthrose Heathman, uzima odsustvo i odlazi na lečenje od heroinske zavisnosti, a na njegovo mesto upada legendarni vođa Didjits (Touch & Go Records) – Rick Sims. U ovoj postavi bend snima album “The Sacrilicious Sounds Of The Supersuckers” (Sub Pop, 1995), a u produkciji gitariste Butthole Surfers, Paula Learyja. Svakako najzrelije izdanje do tog momenta i ploča koja pršti od zaraznih rock rifova, sjajnih gitarskih dijaloga i egzibicija, posveta heavy metal herojima (“Ozzy” – očigledan hommage pevaču Black Sabbath), ali i sve većom zainteresovanošću benda za nasleđe country muzike (u “Born With A Tail” i “My Victim” samo u naznakama, ali već na poslednjoj “Don’t Go Blue” biće jasno da kaubojski šeširi i čizme na promo fotkama nisu puko koketiranje, već smernice za dalju karijeru).

Već naredni album, “Must’ve Been High” (Sub Pop, 1997), uz povratak Rona Heathmana sa uspešnog lečenja, predstavlja Supersuckers doprinos modernom country zvuku, a u prilog tome koliko su dobri u žanru govori i podatak da se na albumu kao gost pojavljuje niko drugi do Willie Nelson, svakako najveća živa country legenda. Ne treba zaboraviti ni sjajan duet Eddyja Spaghettija sa Kelly Deal (Breeders) u “Hungover Together”. Takođe, gotovo istovremeno snimaju i EP sa Steveom Earleom, jednim od najvećih talenata savremene country & western muzike, a legenda kaže da ga je saradnja sa ovim momcima spasila bezizlazne heroinske zavisnosti. Uspeh koji je usledio dovodi ih do ugovora sa Interscope Records, ali album koji im je obećan nikada ne izlazi za ovaj major label i Supersuckers se par godina povlače po sudovima sa advokatima Interscopa, da bi po dobijanju parnice oko autorskih prava na svoje pesme objavili narednu ploču – “The Evil Powers Of Rock’n’Roll” (Koch International, 1999), još jedno rock remek-delo bez country upliva. Iste godine Sub Pop objavljuje sjajnu kompilaciju samoljubivog naziva “How The Supersuckers Became The Greatest Rock And Roll Band In The World”.

Sledeće godine snimaju 2 pesme (jedna sa Eddiejem Vederom, pevačem Pearl Jam) za kompilaciju “Free The West Memphis 3”, a 2001. objavljuju split album sa Electric Frankenstein.

2002. pokreću sopstvenu izdavačku kuću, Mid-Fi Recordings, za koju i dan-danas objavljuju albume. Prvenac je živi country biser “Must’ve Been Live” koji se isto može naći preko Sub Pop-a. Teško da je iko u poslednjih par decenija uspeo da napravi ovako energičan živi album, a tako jasno žanrovski omeđen unutar country & western muzike.

2003., neopterećeni izdavačima jer sada su svoji na svome, realizuju novi studijski, ponovo hard-rock/punk-rock LP – “Motherfuckers Be Trippin’” na kojem je jasno da ako ste vešti i talentovani ne postoje granice među žanrovima. Nabrijane gitare, Eddyjev raspukli vokal i melodično pevanje, solaže, rifovi i masna zvučna slika kreću se hard i heavy rock putanjom sa istom lakoćom kao i country-punk stazom. Iskustvo starije od deceniju i po, neprestane provere uživo od SAD, preko Evrope, do Japana i Australije + nazad, podiže ih na pijedastal jednog od najžešćih i najboljih rokenrol bendova današnjice koji sa istom lakoćom šiba hard/heavy/punk rifove i honky-tonk country poskočice i balade. Možda postoji još koji bend koji je dobar u tome, ali je sigurno da nijedan ne ume kao što umeju Supersuckers. Vreme je i za prvi DVD dokument. 2004. objavljuju “Live At Anaheim”, video zapis sa koncerta na kojem se jasno vidi da Supersuckers publiku čine fanovi heavy metala/hard-rocka ravnopravno sa fanovima garage-punka i punk-rocka, ali i oni čija su srca zakopana u Nešvilu i country & western muzici. Sledi još par živih albuma, što u country, što u rock varijanti, a 2005. objavljuju kompilaciju pesama koje se nisu našle na regularnim albumima (mahom singlovi) – “Devil’s Food”. Za ljubitelje mainstream zvuka, a pomalo neočekivano za punkere i metalce, tu se našla i obrada globalnog hita Outkast – “Hey Ya!” (inače, hidden track na DVD-u!!).

2006. izlazi EP “Paid”, kako Eddy Spaghetti reče ploča koja će da definiše zvuk i pravac u kojem će se bend kretati u nastavku karijere. Treba li reći da ju je sam markirao kao njihovu najbolju ploču do sada i da je sasvim u pravu? Rock + Country + Punk-Rock, dobitna kombinacija za momke koji su zajedno porasli i družili se još iz najranijeg detinjstva u Tusonu, Arizona. Jednostavno rečeno, radi se o bendu koji je u 20+ godina karijere uspeo da iskorači iz uskih žanrovskih odrednica, dopre do raznorodne publike i svima podari ventil kroz koji će da ispucaju svoje frustracije bilo da uzmu učešće u pogou ispred bine, headbangingu sa strane ili klimanju glavom iz pozadine. Upravo zato su Supersuckers najveći rokenrol bend na Svetu.

Prošlog oktobra objavili su novi studijski album «Get It Together!» koji nije doneo nikakva iznenađenja u muzičkom izrazu, ali to je i štos kod velikih rokenrol bendova – da sviraju, takoreći, jednu istu pesmu, sa tri akorda, ritmom i stavom, a da ne ugnjave. Naravno, pozitivne ocene nisu izostale, a jednu od najboljih kritika možete da pročitate na http://www.allmusic.com/. 

Od kraja januara do kraja aprila ovaj sjajni bend koji je godinama neprekidno na turneji, opet je u Evropi i sviraće, posle 2 godine, ponovo u Srbiji. Kick-ass R’n’R show najvećeg rokenrol benda na Svetu Vas očekuje 24. februara u legendarnom beogradskom klubu Akademija. Spremite se za jedinstven i nenadjebiv rock’n’roll koncert i obucite čist donji veš jer će ga ovi momci s pola snage istresti iz vaših pantalona.

“If you don’t like the Supersuckers, you don’t like Rock-N-Roll.” -Lemmy Kilmister from Motorhead

“They played my birthday party. They rock!” -Eddie Vedder from Pearl Jam

“Supersuckers…I love the Supersuckers, our whole band loves you guys!” -Robin Zander from Cheap Trick

“The Supersuckers understand that great rock and great country are, at least on a spiritual level, exactly the same thing. Rock on, boys.” -Steve Earle

“The Supersuckers rock ferociously whenever they feel like it and what really matters is ending this sentence with an exclamation point!” -Little Steven Van Zandt, E Street Band, Little Steven’s Underground Garage

http://www.supersuckers.com/ 

http://www.myspace.com/supersuckers

http://www.supersuckers.com/07website_dir/recentpress.php 

http://www.allmusic.com/cg/amg.dll?p=amg&sql=10:kzfpxztkldje

http://www.youtube.com/profile?user=supersuckerhal&view=videos

http://www.supersuckers.com/07website_dir/downloads.php 

http://www.b92.net/kultura_old/print.php?view=32&did=23834&plim=  

plakat:

2UP (Tokyo, JAPAN)

Utorak, 6. januar – Beograd @ ŽICA (Kraljevića Marka 5) od 21:00

Sreda, 7. januar – Zrenjanin @ Klupče

Japanski duo 2UP formiran je 2002. godine u Tokiju. Dva prijatelja, Tetsunori Tawaraya (gitara/glas) i Keiichi Nakano (bubnjevi/glas), imaju poduži staž na japanskoj hardcore sceni (Keiichi je svirao bas u legendarnom thrash bendu – TOTAL FURY, a Tetsunori svira i u Dmonstrations iz San Franciska, pored još dva manje poznata japanska benda) i njihov muzički izraz umnogome se razlikuje od predvidljivih, poslednjih godina isprostituisanih podžanrova. Žustra, energična struktura pesama, ispresecani, neočekivani ritmovi bubnjeva i, kad su Japanci u pitanju, odvajkada poznati vrišteći vokali. Na momente uplivi metala, čak free-jazza svakako obogaćuju ionako žanrovski raznoliku zvučnu sliku. Jasnije govoreći – jedno autentično pankoidno “odjebite” kontroli muzičke industrije ili kako to gitarista benda opisuje: “Kada je čovek pre x godina otkrio žicu, krenuo da je zateže i ostao zapanjen da na istoj može da se proizvedu različite melodije”. Sa njihovim se zvukom može ponovo eksperimentisati na temu primitivne emotivne strane ljudske evolucije. I to do unedogled.

Inače, Tetsunori Tawaraya je pored sviranja poznat i po svom umetničkom radu, kao dizajner, slikar i kreator zapanjujuće ilustrovanih stripova.

2006. objavljuju dva albuma i to u razmaku od samo 4 dana. Najpre se 4. avgusta pojavljuje “I Lost Control, Mr. Poirot” za Toad Records, a potom 8. avgusta i “Teenage Mondo Trash” za Ache Records. Inače, drugi album zapravo je prvi budući da je snimljen 2 godine ranije, samo se nešto duže čekalo na izdavanje.

Ova dva momka po prvi put dolaze da sviraju u Srbiji i beogradski koncert biće održan 6. januara u klubu ŽICA sa početkom od 21:00.

Karta je 300 dinara i moći će da se kupi na ulazu u klub neposredno pred nastup.

plakat:

http://www.myspace.com/2up