Turpentine Brothers (Boston, MA, U.S.A.)

četvrtak, 14. februar – zagreb @ spunk
petak, 15. februar – novi sad @ gusan
subota, 16. februar – smederevska palanka @ irish pub dr. watson
nedelja, 17. februar – beograd @ skc
ponedeljak, 18. februar – zrenjanin @ klupče

Turpentine Brothers su vrsan primer modernog garage punk zvuka sa orguljama, ali ne na retro/imitatorski način revival škole koju su predvodili Fuzztones, već daleko inventivnije i savremenije. Otprilike bi se ovim putem kretao zvuk Oblivians da je bend opstao posle sjajne gospel/soul ploče sa Mr. Quitronom, a to je veliki kompliment za talentovane bostonce.

Prvi album “We Don’t Care About Your Good Times” objavljen je pre 3 godine za Alive Records, izdavača koji još od prvog Black Keys albuma ne prestaje da iznenađuje kvlitetom novih bendova koji za njih objavljuju svoje debi albume. Nimalo drugačiji nije ni slučaj Turpentine Brothers. Najpre su bend sastavili Tara McManus (bubnjevi) i Justin Hubbard (gitara/vokal) i uglavnom svirali obrade, bili, takoreći “žurka bend”. Stvari se menjaju u sa dolaskom Zacka Brinesa, starog Hubbardovog drugara iz legendarnih Kings Of Nuthin’. Grupa počinje da piše svoje pesme koje im uskoro prave prolaz kod ljudi iz Alive Records. U Bostonu i okolini postaju tražena atrakcija, te svoje pesme stavljaju na jedinu ozbiljnu proveru, a ta je živo izvođenje istih. Što zbog već pređašnjeg rada u dva poznata lokalna benda (pomenuti Kings Of Nuthin’ + Mr. Airplane Man vrlo brzo osvajaju sve veći broj poklonika ovakvog zvuka po SAD), što zbog reputacije odličnog živog benda, Turpentine Brothers, ali i u Evropi.

Nakon par singlova, prošle godine potpisuju ugovor i snimaju album za renomiranu nemačku etiketu Alien Snatch Records, a isti se pojavljuje tek pre nekoliko dana u formatu kao stvorenom za najzagriženije muzičke fanatike – na vinilu. Otprilike ista priča kao i prvenac: red dobrog garažnog šibanja bržeg tempa, pa jedna ubitačna balada sa kulminacijom uz tople zvuke hammonda. Naravno, ocene albuma su retko ispod 4 zvezdice, a pomalo je smešno čitati pojedine kritike u “ozbiljnim” magazinima u kojima ih porede sa Nick Cave & The Bad Seeds ili Doors. Ha, očito da nikada nisu slušali Lyres, Sonics, Music Machine ili nešto od novije garažne istorije, zapravo glavne predstavnike – Gories i Oblivians. Svejedno, i neuke kritike dobrodošle su sastavu koji tek ima drugi album iza sebe. Dakle, dosta 60’s soula i R’n’B-a, dosta gospela i sve to vezano garažnim prangijanjem neviđenim još od vremena Oblivians i Gories. Ako to nije dovoljno dobra preporuka da dođete na njihov koncert, onda sedite kod kuće i gledajte Grand paradu!