Slim Cessna’s Auto Club BadMusicBoogaloo

scacbmb

Boogaloo petice: pet pitanja za Slima Cessnu (Slim Cessna’s Auto Club)

Nastup Slim Cessna’s Auto Club-a u Beogradu u jesen 2016. godine ostavio je publiku ophrvanu osećanjima euforije, radosti, čuda i neverice, ali iznad svega – sa nadrealnim iskustvom sveobuhvatnog SCAC rokenrol šoua, koja na neviđen način osvetljava (ili zamračuje?) kulturu iz koje je rokenrol i potekao.

Pred novi beogradski nastup prve večeri Bad Music Boogaloo festivala u petak 16. juna, Slim Cessna spremno odgovara na pet pitanja u okviru festivalskog serijala mini-intervjua sa izvođačima – „Boogaloo Petice“.

Publika je bila pretežno fascinirana vašim nasupom u Beogradu u septembru 2016. Interesantno, podelila se na dva klana: jedan vidi koncert Auto Kluba kao divlji, slojeviti, vrhunski rokenrol nastup. Drugi ga smatra konceptualnim, više poput pozorišta nego prave svirke. Šta je moglo da stvori ovu podelu i koje mišljenje ti zvuči bliže istini?

Slim Cessna: Voleo bih da se sastanem sa starešinama tih klanova. Mora da postoji način da se zbliže. Hajde da popijemo pivo i poravnamo razmirice.

U jednom članku zapazila sam mišljenje da vaš nastup „podseća na gospel-revival šator koji su preoteli pankeri“. Glagol „preoteti“ asocira na nekakav konflikt. Iz tvog dvadesepetogodišnjeg iskustva, reci nam – da li je sukob između gospela i panka neizbežan, ili mogu da žive u harmoničnoj simbiozi?

SC: Bez gospela ne bi bilo rokenrola. Bez rokenrola svet bi bio prazan i beživotan. Kit Ričards citira Majku Mejbel Karter kao veliki uticaj na njegovo sviranje („Mother“ Maybelle Carter, članica čuvene Carter Family, prim prev.). Kit Ričards je rok bog i živeće zauvek. Ovo je samo jedan primer prirodnog poretka stvari. A mi pokušavamo da odamo počast istoriji američke muzike.

Podigli ste putovanje Slim Cessna’s Auto Club-a na novi nivo kroz formiranje sopstvene etikete, SCACUNINCORPORATED, koja je izdala vaš poslednji album „The Commandments According to SCAC“. Kakav je osećaj imati veću kontrolu nad procesom pravljenja ploče od početka do kraja?

SC: Veoma je dobro za nas da steknemo bolje razumevanje toga kako se vodi posao. Počeli smo nemajući pojma šta radimo. Verovatno je još uvek tako. Ukapiraćemo sve to – nadam se.

Ovog leta ponovo pokoravate Evropu. Recimo, svirali ste na Primaveri u Španiji i na (meni veoma dragom) Koncertu za (Šumavsku) divljinu u Češkoj. Da li ste provalili tajnu Evropine ljubavi prema vašim „American ways“?

SC: Nadam se da će Evropa nastaviti da bude tako dobra prema nama. Obožavamo da dolazimo ovde. Nisam siguran da nas Evropljani potpuno razumeju. Kad smo već kod toga, verovatno isto važi i za Sjedinjene Države. Evropa rastura, ipak.

Poslednje, ali ne najmanje važno – vraćate se u Srbiju kao hedlajneri prve večeri Bad Music Boogaloo Festivala i delite binu sa Scott H. Biramom i Jamesom Legom. Kako se osećate povodom povratka i da li imate poruku za fanove u Srbiji?

SC: Još od dana kada smo otišli želomo da se vratimo u Srbiju. Srbija je zakon! A biće zabavno videti mog ortaka Scott-a na drugoj strani sveta. On je dobar tip.