POPEČITELJI

Grupu Popečitelji su osnovali braća Saša i Goran Furunović 1995. godine u Prištini.Tadašnji petočlani sastav imao je nekoliko bučnih i eksplozivnih nastupa i predstavljao je specifičnu pojavu na tadašnjoj prištinskoj sceni svirajući bučnu mešavinu nespojivih pravaca (alter, etno, noise, hard core…) 2008. godine Goran Furunović sa bubnja prelazi na bas gitaru a na mesto bubnjara dolazi Ivan Cvetković i tada Popečitelji kao trojka počinju da stvaraju svoju eksplozivnu mešavinu instrumentalnog funk-rocka i folk muzike. 1999. godine za bubanj seda Radeta Vulić i ostaje na toj poziciji narednih 16 godina. Po završetku bombardovanja, napustivši Prištinu, grad u kome se grupa već etablirala, Popečitelji se sele u Kragujevac i Kraljevo, nastavljajući dalje sa istraživanjem i negovanjem svog originalnog muzičkog stila. Mnogobrojnim koncertima u ovim gradovima, kao i u Beogradu, grupa ubrzo postaje svojevrsna andergraund atrakcija.
Posle jednog od takvih koncerata u Beogradu 2003., dolazi i do saradnje sa Kojom (Disciplin A Kitschme), što rezultira snimanjem prvog albuma Popečitelja – “Ko radi?”, u studiju Music Factory u Košutnjaku, pod Kojinim producentskim vođstvom. Koja je, pored toga što je producirao ovaj album, u tom vremenu pružio i podršku bendu u vidu razumevanja i neprocenjivih saveta što je Popečiteljima bio još jedan dokaz da su na pravom putu. Ploča, izdata na etiketi Mojo beat 2004. predstavlja briljantnu kombinaciju slobodnog, sirovog folk-funk rocka i aranžmanski svedene, moderne produkcije, uz primese trance i drum and bass elemenata. “Ko radi” se ubraja među najbolje albume izdate te godine u Srbiji, a naslovna numera sa albuma se prošetala po prvim mestima domaćih top lista. Ovim albumom i upečatljivim koncertima sebi obezbeđuju kultni status na andergraund sceni Srbije i tvrdokornu bazu fanova koja ne propušta njihove mnogobrojne nastupe u većim gradovima u Srbiji. Aleksandar Žikić u recenziji albuma “Ko radi” u dnevnim novinama Blic, te 2004. godine, između ostalog piše: “Kontinuirana, energična i beskompromisna interakcija tri „konvencionalna” instrumenta, ritam kao temelj napetosti koja nijednog trenutka ne popušta, inteligentan, kreativan i diskretan pristup tradicionalnom muzičkom nasleđu… Popečitelji znaju šta rade. Oni, jednostavno, sviraju. Od svih pomaka koje donose, taj je možda najznačajniji. 
2008. godine Popečitelji izdaju “Horizonte”, album kojim utvrđuju autentičnost svog muzičkog izraza. Na ovom albumu produkcijski deo posla uzimaju u svoje ruke, a numere kao što su Kilogrami, Horizonti, Transverzala… lako pronalaze put do slušalaca. Bend, tada, koncertno promoviše ovaj album u svim bivšim jugoslovenskim republikama. 
U novembru 2011. objavljuju singl “Društvo!”, na kom se nalaze dve numere, “Loše društvo” i “Novo društvo”, kao prethodnicu novog albuma na kome su počeli da rade. Spotovi za ove dve numere su uspešno najavili pojavljivanje ovog albuma.
U februaru 2013. Popečitelji objavljuju treći studijski album pod nazivom “Sijalica”.
Popečitelji su kroz mnoge održane koncerte samo potvrdili epitet eksplozivnog benda. Takav status doveo je do toga da su, između ostalog, nastupali kao predgrupe Maceo Parkeru, legendarnom saksofonisti Džejmsa Brauna (2003.), kao i bendu NoMeansNo (2005.). Pored brojnih koncerata u Srbiji i zemljama u regionu,Popečitelji su nastupali na brojnim festivalima u Poljskoj (Varšava, Ciechanov, Węgorzewo), Italiji (Milano, Rim), Francuskoj (Tuluz, Albi), Austriji (Beč), Bugarskoj (Sofija) i Belgiji (Gent). Kao nezaustavljiva koncertna atrakcija Popečitelji svih ovih godina ređaju koncerte koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Nebrojenim nastupima u zemlji, regionu i Evropi, Popečitelji neumorno rade ono u čemu su najbolji i raduju se svakom direktnom kontaktu sa publikom.

2015. godine Saša pokreće onlajn etiketu Druga stvarna kojoj Popečitelji objavljuju dva dupla singla – “Kroz” i “Bum!”.Za ove numere su objavljeni i prigodni video spotovi.

2016. godine se na mesto bubnjara, posle 16 godina, vraća Ivan Cvetković, a 2018 njega zamenjuje Dušan Lazić.

Krajem 2018. godine bend objavljuje singl „Pozivanje“.

2021. godine Popečitelji objavljuju četvrti album “Uvek”, njihovo prvo izdanje objavljeno na vinilu. Album je na ploči i na digitalnim platformama objavila izdavačka kuća “Odličan hrčak”, dok ga je na bandcamp-u objavila “Druga stvar”. Grupa se  vraća u Beograd da prodrma učmalu prestonicu prednovogodišnjim koncertom u petak, 5. decembra u klubu Karmakoma. Vreme početka koncerta je 20:00. Ulaznice u pretprodaji po ceni od 1000 dinara putem Bilet.rs, Pub Brod i Čumić Chillton.

Poster:

Scott H. Biram

Ponedeljak, 23. februar – Salzburg @ Rockhouse
Utorak, 24. februar – Beograd @ KC Grad | 21:00
Sreda, 25. februar – Zagreb @ VIB

U poslednjih par decenija pojavio se impozantan broj ’one-man band’ izvođača. Čak i par ’one-woman band’ varijanti. Svakako nije jednostavna stvar da se na ovaj način pišu, a još teže da se izvode pesme. Naročito uživo. Da ne govorimo o tome kako nema basiste, ritam gitariste, bubnjara, kamoli klavijaturiste koji može da pokrije neku grešku. S druge strane autor je oslonjen na samog sebe i ni na koji način ne zavisi od drugih članova benda.

Bazični i jednostavni miks više žanrova (Delta Blues, Hillbilly, Country Blues) nabijeni punk, ali i heavy metal energijom i glasnoćom, te krunisani Biramovim režećim blood spitting glasom do te mere su prepoznatljivi i karakteristični da je nemoguće pomešati ga sa bilo kojim iz one-man band branše. Poluakustični Gibson iz ’59, set pedala, distorzirani mikrofon i drvena ploča po kojoj nervozno gazi stopalom držeći ritam je sve što se sa njim pojavljuje na bini, ali mu to ne smeta da bude bučniji od većine glasnih grupa danas.

Kako sam kaže: “My music is the bastard child of Punk, Blues, Country, Hillbilly, Bluegrass, Chain Gang, Metal, and Classic Rock.”

Scott H. Biram je uporan, nadrkan i svojeglav. Teksašanin koji ne zazire da se pojavi posle Krisa Kristoffersona na SXSW festivalu i pre nego što će da započne set zaurla u mikrofon: „Kažu da je ovo bio nastup posle kojeg je teško svirati… Ne, drkadžije! Ovo će da bude nastup posle kojeg je teško svirati!“.

2003. imao je tešku saobraćajnu nesreću, čeoni sudar autom sa kamionom pri brzini od 120km/h – obe noge polomljene, prelom ruke i stopala. Svejedno, oko mesec dana posle Scott H. Biram se pojavio na bini i razbucao!

Petu ploču koju je objavio za svoju etiketu – „The Dirty Old One Man Band“ – čikaški Bloodshot Records reizdaje 2005. i potpisuje ugovor sa umetnikom. Već od tada Biram svira preko 200 koncerata godišnje. Osim SAD najviše turneja ima u Evropi i Velikoj Britaniji. Samo od 2005. do 2011. čak 14 puta.

Scott H. Biram postaje jedan od zaštitnih znakova etikete. Uz Barrence Whitfield & The Savages i The Sadies. Izdaje 5 albuma i jedan kompijacijski od 2009. do 2020, a krajem marta 2024. godine Bloodshot Records objavio mu je i poslednju ploču „The One & Only Scott H. Biram“, sedmu po redu u saradnji sa ovim izdavačem, a trinaestu u njegovoj karijeri.

Scott H. Biram iza sebe ima dvocifreni broj albuma, brdo singlova/EP-ja, nekoliko pojavljivanja u dokumentarnim filmovima o današnjoj američkoj rokenrol sceni. Obišao je više od pola planete svirajući svoj doživljaj muzike koju su pravili Lead Belly, Merle Haggard i Motorhead. N-ta evropska turneja počinje početkom godine, a u utorak, 24. februara nastupiće u Beogradu. Koncert će se održati u KC Gradu s početkom od 21:00.

Ulaznice su u pretprodaji do 31. decembra 1500 din, od 1. januara 2000 din i na dan koncerta 2500 din: Bilet.rs, Pub Brod i Dnevni Chillton.

Video:

Supersuckers

Petak, 6. februar – Pula @ Rock Cafe
Subota, 7. februar – Zagreb @ Hard Place
Ponedeljak, 9. februar Thessaloniki @ Eightball
Utorak, 10. februar – Athens @ Temple
Sreda, 11. februar – Volos @ Cafe Santan
Četvrtak, 12. februar – Sofia @ Pave
Petak, 13. februar – Beograd @ Karmakoma | 20:00 (Gosti: Korozija)
Subota, 14. februar – Ebensee @ Kino Ebensee

Supersuckers su u Sijetl došli iz Arizone krajem 80-tih i posle nekoliko singlova za opskurne izdavače snimaju prvi album, “The Songs All Sound The Same” za Empty Records. Zapravo, radi se o kompilaciji pomenutih singlova.

Neprestano se dokazujući u Meki rokenrola čestim živim nastupima, bend skreće pažnju šefova Sub Popa, te posle još jednog od zapaženih koncerata i pada dogovor o snimanju prvog regularnog albuma, “The Smoke Of Hell” (Sub Pop, 1992). Očito su Bruce Pavitt i Jonathan Poneman hteli da osveže ponudu svoje etikete bendom koji se prilično razlikovao od dugokosih grungera, budući da su u to vreme Supersuckers slovili za jedan od najperspektivnijih punk-rock bendova Amerike. Četiri kauboja iz Arizone bili su sveža krv, potrebna žanrovski već profilisanom izdavaču, a sam bend je uspeo da dopre do većeg broja obožavalaca van Sijetla preko ozbiljne distribucije za jednu nezavisnu kuću. Već tada, u ranoj fazi svoje karijere, Eddie Spaghetti (basista, vokal i frontmen) i društvo fokusiraju se na što češće žive nastupe širom Amerike. Posle više od godinu dana skoro neprestanih turneja, Supersuckers su ponovo u studiju i snimaju svoje prvo remek-delo – “La Mano Cornuda” (Sub Pop, 1994), ploču kojom dominiraju hitovi poput “Creepy Jackalope Eye”, “On The Couch”, “Sugie” i “She’s My Bitch”. Glasni i istovremeno melodični punk-rock sve više biva začinjen hard i heavy šablonima, a koncertna poza sa gitarama visoko podignutim u vis i obaveznim pesnicama stisnutim u “la mano cornuda” (rogata šaka, pesnica sa ispruženim kažiprstom i malićem) neizostavni momenti Supersuckers nastupa. Zbog toga se vernim fanovima sve više priključuje i heavy metal publika.

Sledeće godine jedan od gitaroša, Ronthrose Heathman, odlazi na lečenje od zavisnosti, a na njegovo mesto upada legendarni vođa Didjits (Touch & Go Records) – Rick Sims. U ovoj postavi bend snima album “The Sacrilicious Sounds Of The Supersuckers” (Sub Pop, 1995), a u produkciji gitariste Butthole Surfers, Paula Learyja. Svakako najzrelije izdanje do tog momenta i ploča koja pršti od zaraznih rock rifova, sjajnih gitarskih dijaloga i egzibicija, posveta rock herojima, ali i sve većom zainteresovanošću benda za nasleđe country muzike (u “Born With A Tail” i “My Victim” samo u naznakama, ali već na poslednjoj “Don’t Go Blue” biće jasno da kaubojski šeširi i čizme na promo fotkama nisu puko koketiranje, već smernice za dalju karijeru).

Već naredni album, “Must’ve Been High” (Sub Pop, 1997), uz povratak Rona Heathmana sa uspešnog lečenja, predstavlja Supersuckers doprinos modernom country zvuku, a u prilog tome koliko su dobri u žanru govori i podatak da se na albumu kao gost pojavljuje Willie Nelson, svakako najveća živa country legenda. Ne treba zaboraviti ni sjajan duet Eddieja Spaghettija sa Kelly Deal (Breeders) u “Hungover Together”. Takođe, gotovo istovremeno snimaju i EP sa Steveom Earleom, u to vreme jednim od najvećih talenata country & western muzike, a legenda kaže da ga je saradnja sa ovim momcima spasila bezizlazne heroinske zavisnosti. Uspeh koji je usledio dovodi ih do ugovora sa Interscope Records, ali album koji im je obećan nikada ne izlazi za ovaj major label i Supersuckers se par godina povlače po sudovima sa advokatima Interscopa, da bi po dobijanju parnice oko autorskih prava na svoje pesme objavili narednu ploču – “The Evil Powers Of Rock’n’Roll” (Koch International, 1999), još jedno rock remek-delo bez country upliva. Iste godine Sub Pop objavljuje sjajnu kompilaciju “How The Supersuckers Became The Greatest Rock And Roll Band In The World”.

Sledeće godine snimaju 2 pesme (jedna sa Eddiejem Vederom, pevačem Pearl Jam) za kompilaciju “Free The West Memphis 3”, a 2001. objavljuju split album sa Electric Frankenstein.

Tokom 2002. pokreću sopstvenu izdavačku kuću, Mid-Fi Recordings. Prvenac je živi country biser “Must’ve Been Live” koji se isto može naći preko Sub Popa. Teško da je iko u poslednjih par decenija uspeo da napravi ovako energičan živi album, a tako jasno žanrovski omeđen unutar country i western muzike.

Novi studijski, ponovo hard-rock/punk-rock LP – “Motherfuckers Be Trippin” izdaju 2003, a na kom je jasno da ako ste vešti i talentovani ne postoje granice među žanrovima. Nabrijane gitare, Eddiejev raspukli vokal i melodično pevanje, solaže, rifovi i masna zvučna slika kreću se hard i heavy rock putanjom sa istom lakoćom kao i country-punk stazom. Iskustvo starije od deceniju i po, neprestane provere uživo od SAD, preko Evrope, do Japana i Australije i nazad, podiže ih na pijedastal jednog od najžešćih i najboljih rokenrol bendova koji sa istom lakoćom šiba hard/heavy/punk rifove i honky-tonk country poskočice i balade. Možda postoji još koji bend koji je dobar u tome, ali je sigurno da nijedan to ne ume kao što umeju Supersuckers. Vreme je i za prvi DVD dokument. 2004. objavljuju “Live At Anaheim”, video zapis sa koncerta na kojem se jasno vidi da Supersuckers publiku čine fanovi heavy metala/hard-rocka ravnopravno sa fanovima garage-punka i punk-rocka, ali i oni čija su srca zakopana u Nešvilu i country i western muzici. Sledi još par živih albuma, što u country, što u rock varijanti, a 2005. objavljuju kompilaciju pesama koje se nisu našle na regularnim dugosvirajućim izdanjima (mahom singlovi) – “Devil’s Food”. Za ljubitelje mainstream zvuka, a pomalo neočekivano za punkere i metalce, tu se našla i obrada globalnog hita Outkast – “Hey Ya!” (inače, hidden track na DVD-u!).

Krajem 2008. objavili su studijski album „Get It Together!“ koji nije doneo nikakva iznenađenja u muzičkom izrazu, ali to je i štos kod velikih rokenrol bendova – da sviraju, takoreći, jednu istu pesmu, sa tri akorda, ritmom i stavom, a da ne ugnjave.

Samo par godina potom Eddie Spaghetti započinje višegodišnju borbu sa rakom koja završava pobedom 2014. kada izlazi „Get The Hell“ za Acetate Records. Sledeće godine za istog izdavača izlazi „Holdin’ The Bag“ i Supersuckers se vraćaju koncertima. Najpre u Americi, a od 2017. mogli smo ih videti i uživo ponovo i u Evropi.

Slede albumi “Suck It” (2018. Steamhammer Records) i “Play Thar Rock’n’Roll” (2020. Reptilian Records), oba klasici nove postave benda koja se svela na bazičnu rokenrol formula – trio: gitara, bas + bubnjevi.

U oktobru 2025. objavljuju 12 studijski album “Liquor, Women, Drugs & Killing” i do kraja godine su na turneji po SAD.

2026. godine Supersuckers slave 38 godina postojanja i nema boljeg mesta od rokenrol kluba za takvu vrstu proslave.

Beogradski koncert održaće se u petak, 13. februara u Karmakomi s početkom od 20:00. Spremite se za nenadjebiv rock’n’roll koncert i obucite čist donji veš jer će ga ovi momci s pola snage istresti iz pantalona.

Gosti Supersuckers biće Korozija iz Novog Sada.

Ulaznice su u pretprodaji @ Bilet.rs, Pub Brod i Dnevni Chillton: do 31. decembra 1800 din, od 1. januara 2500 din i na dan koncerta 3000 dinara.

“If you don’t like the Supersuckers, you don’t like Rock-N-Roll.” –Lemmy Kilmister from Motorhead

“They played my birthday party. They rock!” –Eddie Vedder from Pearl Jam

“Supersuckers…I love the Supersuckers, our whole band loves you guys!” –Robin Zander from Cheap Trick

“The Supersuckers understand that great rock and great country are, at least on a spiritual level, exactly the same thing. Rock on, boys.” –Steve Earle

“The Supersuckers rock ferociously whenever they feel like it and what really matters is ending this sentence with an exclamation point!” –Little Steven Van Zandt, E Street Band, Little Steven’s Underground Garage

Video:

FIRE!

Mats Gustafsson, jedna od najvažnijih figura skandinavskog i evropskog džeza, sa svojim triom Fire! nastupiće u Beogradu u četvrtak, 13. novembra u klubu Karmakoma. Pored Matsa (saksofon, elektronika) u bendu su još i Johan Berthling (bas) i Andreas Werliin (bubnjevi).

Fire! postoje više od 15 godina i neguju posebnu viziju improvizovane muzike u kojoj su na umešan način sjedinjeni free jazz i slowcore, elektronika i psihodelični rok.

Prošlogodišnji album “Testament” snimljen je u Electrical Audio studiju u Čikagu (studio Stiva Albinija). Sve uživo na analognu traku kako je maestro Albini zapovedao, a taj je zvuk najbliži onom koji Fire! proizvode tokom živih nastupa. Ulaznice su u pretprodaji po promotivnoj ceni od 1800 din do 30. septembra: Tickets, Pub Brod i Čumić Chillton. Od 1. oktobra 2500 i na dan koncerta 3000 din.

Fruit Tones (Manchester, U.K.)

Subota, 8.novembar – Đakovo @ Rock Bar KING
Nedelja, 9. novembar – Novi Sad @ Foxtrot w/The Simple Things – ulaznice: Bilet.rs
Ponedeljak, 10. novembar – Subotica @ JMS Club
Utorak, 11. novembar – Beograd @ Karmakoma | 21:00
Sreda, 12. novembar – Zagreb @ Hard Place

Trio iz Mančestera, Fruit Tones, slove za velike nade garažnog roka Velike Britanije. Objavili su dva albuma i više singlova u poslednjih 12 godina koliko postoje. Neposredno pred jesenju turneju izlazi im i treća dugosvirajuća ploča “Easy Peelers”. Marc Riley sa BBC 6 omogućio im je tri živa nastupa na radiju u 2024. navodeći ih kao klince koji će spasiti čast garažnom roku na Ostrvu.

Utisak je posle preslušavanja da se radi o talentovanim momcima koji su učili od najboljih u rokenrol muzici (Chuck Berry, Johnny Thunders & The Heartbreakers, New York Dolls, Dr. Feelgood), a potom sve to ponovili uz značajnu dozu ličnog pečata, što sjajne bendove izdiže od proseka. Fruit Tones nastupaju u Karmakomi u utorak, 11. novembra od 21:00.

Ulaznice po promotivnoj ceni od 1200 dinara: Tickets, Bilet.rs, Pub Brod i Čumić Chillton. Na dan koncerta 1500 din.