NOMEANSNO (Canada)
Beograd – petak, 16. novembar – SKC
Osnovani još krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka pod uticajem DOA i drugih kanadskih pank grupa, Nomeansno gotovo tri decenije uspevaju da ostanu jedna od najsvežijih i najuticajnijih pojava na svetskoj underground sceni. Osnivači benda, braća Wright (poznatiji kao Mr. Right and Mr. Wrong) i danas su centralna osa grupe oko koje se smenjuju različiti stalni i povremeni saradnici. Višedecenijska karijera benda rezultirala je velikim brojem izdanja: četrnaest albuma, plus nekoliko paralelnih projekata (plodna saradnja sa Jellom Biafrom, kao i bend Hanson Brothers u kome članovi Nomeansno odaju poštu Ramonesima), kao i turnejama po čitavom svetu.
Zapaljiva osnova punk i hardcore žestine je kroz sve ove godine održavana svežom kroz plemenite kombinacije sa mnogo drugih žanrova i smelo eksperimentisanje. Pokušavajući da opišu zvuk Nomeansno, mnogi su posezali za multižanrovskim hibridima poput funk-core ili jazz-punk ali i dalje ostaje činjenica da je za opisivanje Nomeansno jedina precizna odrednica sama reč Nomeansno.
Stotine bendova su se inspirisani zvukom ovih Kanađana i sami upustili u eksperimentisanje, ali Nomeansno i dalje ostaju sveži kroz stalni razvoj sopstvene muzike. Tvrdoglavo uzmicanje korporacijskom progonu i vernost nezavisnom krilu scene samo su dodatne vrline benda koji nikada nije pravio kompromise ni u svojoj muzici, ni u svom razmišljanju ni u svom poslovanju.
Sada po drugi put publika u Srbiji ima priliku da uživo pogleda bend koji je krajem osamdesetih nastupao u zapadnim krajevima bivše Jugoslavije. Prethodni koncert, održan 2005. godine je bio prava erupcija energije i poutitivne buke. Znajući da Nomeansno retko silaze sa bine bez barem devedeset (ponekad i svih 120) minuta muzike i da će opus matičnog benda (i možda i projekta Hanson Brothers) biti temeljno pretresen, nije teško zaključiti da se radi o underground događaju sezone. Punk, hardcore, avangardna, funk i jazz publika se ne viđaju previše često na istom mestu, ali ako postoji bolji izgovor od koncerta Nomeansno, mi ga ne znamo.
Nomeansno nastupaju u SKC-u u petak, 16. novembra sa početkom od 21 sat i tom prilikom će promovisati svoj još uvek aktuelni prošlogodišnji album ‘All Roads Lead to Ausfahrt’. Naravno, pored poslednjeg albuma u skoro 2 sata nastupa, Nomeansno će odsvirati i pregršt hitova sa ranijih ploča, dakle, sve one pesme po kojima ih pamti već nekoliko generacija pank rokera.
Na ovogodišnjoj evropskoj turneji Nomeansno promovišu jedan mladi kanadski punk-rock sastav – The Invasives – koji su im predgrupa za sve koncerte na starom kontinentu, te će se tako i u Beogradu pojaviti ispred legendi. Budite tamo!!
http://www.nomeanswhatever.com/
The Intellectuals (Rome, Italy)
Beograd, 18. oktobar @ SKC
Sofija, Bugarska 19. oktobar @ Backstage
Novi Sad, 21. oktobar @ Crna kuća
Italijanska garažna rokenrol scena umnogome podseća na američku. I oni su tokom 80-tih imali tzv. revival 60’s punka koji se, kao i kod Amera, svodio na puko imitiranje imidža i gotovo bezlično imitiranje zvuka iz šezdesetih. Ipak, poslednjih 10-ak godina pojavilo se, opet kao i u Americi, brdo novih bendova koji se nisu ubijali od pokušaja da liče na Seeds, Standells, Sonics, već su od njih pozajmljivali obrasce koje bi propuštali kroz filtere što ‘77 punka, što moderne US garažne scene, na čelu sa apsolutnim kraljevima – The Gories. Otuda bendovi kao što su Rippers, Mojomatics, Motorama, Hangee V i The Intellectuals zvuče jednako ’staro’ i moderno.
Rimski kombo The Intellectuals nastao je tek pre nekoliko godina i do sada su objavili dva albuma: «Black! Domina! Now!» i «Invisible Is The Best», kao i mali milion singlova, što solo, što sa drugim bendovima sličnog usmerenja, tzv. split varijanta, a jedan od zapaženijih je sa memfiskim carevima – River City Tanlines. Dvominutne, lo-fi prljavštine, sa na momente iritantnim vokalima i zujećim gitarama, te vrlo 60’s orguljama donele su im pozitivne kritike u jedno milion fanzina širom planete Zemlje. Poređenja sa pomenutim Gories, ali i Demolition Doll Rods, pa i Rip Offs su više nego na mestu. Ono što ovom sastavu daje poseban šarm jesu Elenin (bubanj) vokal i Tinino podvrsikivanje sa strane. Sa jedne strane potpuno predani šibanju garažnih rifova uz tutnjavu bubnja i kreštanje farfise, sa druge pomalo uvtnuti osećaj za melodiju i diskretnu upotrebu new wave šablona. Što jedan recenzent napisa: «Ovaj trio zvuči kao da je naučio da svira pre tri nedelje, ali ispaljuju zvučne napade sa neviđenim entuzijazmom i razveseljujućom snagom, svojstvenim upravo novoj garažnoj generaciji Italije». Potpuno bez ikakvog blama, dve zgodne devojke i jedan manje zgodni baja istresaju iz svojih instrumenata rifove, melodiju i ritam kao retko koji bend danas i daleko više od mnogobrojnih današnjih pukih imitatora Gories i Oblivians, koji počinju da prepljavljuju novu američku garažnu scenu, uspevaju da se kreću istom stazom kao i pomenuta dva benda, a da ne ispadnu još jedan u nizu bezličnih copy/paste bendova. Zabavno, veselo, žestoko i prljavo – upravo takvo zvuči ovo tročlano društvo za nerviranje komšiluka dok ih iznova vrtite u vašim cd plejerima/na vašim gramofonima!
The Intellectuals dolaze prvi put u Srbiju na 3 koncerta. Najpre sviraju u Beogradu, u četvrtak, 18. oktobra (gosti: Štuka iz Pančeva!!), u petak su u Sofiji, u susednoj Bugarskoj (Backstage klub), u subotu se još ne zna gde tačno, možda upravo u tvojoj garaži, a u nedelju, 21. oktobra u Novom Sadu @ Crna kuća. Svakako ih pogledajte jer je to tek početak gostovanja italijanskih bendova sličnog usmerenja i ne zaboravite da pivo najbolje legne uz garažni pank i kakvu zgodnu curu, a u ovom ih bendu ima čak dve!
http://www.myspace.com/theintellectuals
P.W. Long (Austin, TX, U.S.A.)
Beograd, utorak, 16. oktobar @ SKC
Novi Sad, sreda, 17. oktobar @ Crna kuća
Rođeni Detroiđanin, Preston Wright Long, prvi put se kao muzičar pojavljuje u ulozi pevača lokalnih heroja, The Wig, daleke 1989. The Wig su bili redovna predgrupa većim Motor City bendovima poput Laughing Hyenas i Big Chief. Dve godine kasnije P.W. Long odlučuje da nauči da svira gitaru i sa bivšom ritam sekcijom nikad prežaljenih guitar/noise legendi, Laughing Hyenas, formira Mule, još jedan od zapaženijih sastava genijalne čikaške nezavisne diskografske kuće Touch & Go. U društvu basiste Kevina Munroa i bubnjara Jima Kimballa, P.W. objavljuje dva albuma («S/T» i «If I Don’t Six»), singl («I’m Hell») te EP («Wrung»). Na do tada neviđen način spajaju country, blues i gospel, tri prilično stare forme muzike, sa guitar noise estetikom koja je uglavnom krasila sve Touch & Go grupe. Njegov režeći, raspukli glas i briljantna gitara u kombinaciji sa basom koji tuče u sam centar stomaka i bubnjem koji para uši i nagoni na plemenski ples u transu, bili su zaštitni znak ovog rokenrol benda i već su se posle prvenca našli u žiži interesovanja fanova noise zvuka, ali i fanova bluesa. Hrabro, nesvakidašnje, divlje i odvrnuto ‘do daske’, Mule su vrlo brzo stekli veliki broj poštovalaca, među njima i čoveka koji im je bio lični producent, ali i jedan od najvernijih obožavalaca – Stevea Albinia (Big Black, Rapeman, Shellac). Sviraju par američkih i par evropskih turneja, ali se sredinom 90-tih raspadaju, a P.W. Long odlučuje da nastavi dalje. Okuplja Dana Maistera i Maca McNeillya (bubnjar Jesus Lizard!!) i nastaje nova krljačka postava – P.W. Long With Reelfoot. Sa ovom ekipom snima dva albuma, «We Didn’t See You On Sunday» i «Push Me Again». Opet kao i sa Mule, posle drugog albuma raspušta bend i na duže nestaje iz sveta rokenrola. Nekih par godina piše recenzije ploča, ali i, pomalo začuđujuće, recenzije njujorkških restorana i klubova za londonski Crush Guide magazin. Usput se, kao i mnogi veliki umetnici popularne muzike, odaje kocki, teškim opijanjima, te takozvanom životu na ivici brijača.
U međuvremenu uspeva da se skrasi u Ostinu, Teksas i 2002. ga Steve Albini vraća u muzičke tokove pozivajući ga da učestvuje na All Tomorrow’s Parties festivalu gde je Albinijev sastav Shellac birao lineup-ove. Stari prijatelj se rado odazvao i ponovo uleteo u «kandže» rokenrola.
2003. vreme je da se ovih burnih par godina ovaplote u mračne country & blues pesme. P.W. snima povratnički solo album «Remembered», ploču za koju mnogi kažu da je na istoj naš junak otvorio svoje ranjeno srce i isporučio neviđenu količinu emocija, u većoj meri nego za postojanja prethodna tri benda mu. Južnjački soul, bluegrass i southern-rock, stilovi su u kojima se kreće kao riba u vodi, pored već navedenih C & W i bluesa. 4 godine kasnije P.W. okuplja novi bend – Young James Long sa majstorom telekastera (Kirkland James, ex-Tenderloin) i još jednim sjajnim bubnjarem (Taylor Young, ex-Young Heart Attack i Polyphonic Spree). Još jedan glasni, ubitačni kombo velikog šefa kao i još jedan pun pogodak za Southern Records, britansku sestrinsku etiketu Touch & Go. Ove godine izbacuju dva albuma («You Ain’t Know The Man» i «God Bless The Drunkard’s Dog»). Opet ista, sada već prilično prepoznatljiva P.W. Long priča o vagabundima, promašenim ljubavima, promašenim životima i svim tim već prepoznatljivim temama svih velikana muzike poslednjih 100-nak godina, od Hanka Williamsa do Mikea Nessa. Treba li reći da P.W. niti malo ne zaostaje za pomenutim legendama?
http://www.southern.com/southern/band/PWLON/biog.php
http://www.myspace.com/justdontseem
http://en.wikipedia.org/wiki/P._W._Long
BLOWFLY (Miami, FL, U.S.A.)
Ponedeljak, 8. oktobar @ SKC, 22:00
Crni umetnik Clarence Reid a.k.a. Blowfly već više od 40 godina provocira puritansku Ameriku krajnje eksplicitnim pesmama o seksu, na karakterističan, duhovit način kojeg danas skoro da nema u popularnoj muzici.
Pod pravim imenom potpisao je hitove za cenjene autore poput Betty Wright, Gwen McRae, KC & The Sunshine Band, Sam & Dave. Blowfly pseudonim služio je za ‘prljavštinu’, koja je započela ‘65. sa, smatra se, prvom rap pesmom u istoriji pop muzike – Rap Dirty. Tokom poduže karijere snimio je preko 40 albuma, najčešće duhovitih obrada R’n’B i pop hitova, upakovanih u funk ritam i jedinstven Reidov talenat da poznatu pesmu zasladi seksualnošću u promenjenom tekstu. Još jedan od razloga zbog kojeg ga rap elita godinama s pravom smatra jednim od prvih koji su utrli put za ostalu braću, a njegove pesme sempluju Jurassic 5, Ice Cube, Puff Daddy, Atmosphere, Wu Tang Clan, Beyonce, Scarface, Slim Thug, Method Man & Redman…
Blowfly je bio zabranjivan na više radio stanica kasnih 60-tih zbog nepriličnih tekstova pesama, a nijedna kompanija nije htela da objavljuje ploče takvog sadržaja, te početkom 70-tih osniva sopstvenu izdavačku kuću pod nazivom Weird World i izdaje album «Weird World Of Blowfly». Oblačenje u komične super-antiheroj kostime postaje redovno i na živim nastupima nakon što se pojavio na omotu ploče koji ga prikazuje u jednom od mnogih iz njegovog ormana. Javnost je opet bila šokirana, ali su zato kulminacije svih žurki bile rezervisane za Blowflya i njegova rimovana rapovanja iz pesama poput Shake Your Ass, Let Me Cum In Your Mouth, Fuck The Fat Off, Who Did I Eat Last Night, Spermy Night In Georgia, Baby Let Me Do It To You i druge.
Znajući da je ‘zabranjeno voće’ uvek slađe, Blowfly se u potpunosti posvetio rušenju tabua i guranju prsta u oko konzervativne javnosti SAD. Tokom godina koje slede snimio je hrpu albuma, najčešće uživo u studiju sa dosta stimulansa i zabranjenih supstanci za uspešnu žurku i nesumnjivo bar par zgodnih devojaka bez kojih ne bi bilo ništa od od dobre zabave.
Kao decenijska pretnja ograničenim umovima Amerike, Blowfly je bio predmet pažnje ne samo crnih i isključivo hip-hop muzičara. Poznato je da su Cramps obožavali da sviraju sa njim, a ‘91. Flea iz Red Hot Chili Peppers i Fishbone zajedno sa crnom legendom snimaju provokativni singl «Shake Your Thang (clean) / Shake Your Ass (X-rated)». Nakon singla Flea i Fishbone su bili česti gosti na njegovim koncertima.
Poslednja zanimljiva saradnja razvila se pošto je pre dve godine frontmen Dead Kennedys, Jello Biafra, uspeo da pridobije našeg antijunaka za svoju nezavisnu etiketu Alternative Tentacles Records i objavi mu za sada i poslednji album – «Blowfy’s Punk Rock Party!». Malo neočekivano za šampiona funka, R’n’B-a i sličnih formi, Blowfly i njegov bend na ovom albumu ‘obrađuju’ punk rock hitove, od Billy Idola, Ramones, Clash, preko Black Flag, Dead Kennedys, do Offspring. Naravno, i oni su podlegli osobenoj ‘preradi’ crnog majstora te se poznati hitovi sada izvode pod sledećim nazivima: «Should i Fuck This Big Fat Ho?», «V.D. Party», «R. Kelly In Cambodia», «I Wanna Be Fellated», «Playing With Myself», «Gotta Keep Her Penetrated».
U okviru svoje evropske turneje ovaj provokativni umetnik nastupiće i u Beogradu u ponedeljak 8. oktobra od 22:00 u sali SKC-a. Ispred njega, kao gosti, pojaviće se Tokyo Sex Destruction, eksplozivan soul/punk sastav iz Barselone da svojim vrućim nastupom dovoljno otkravi prisutne i opusti ih za velikog majstora i njegov prateći bend.
Karte se mogu naći isključivo na blagajni SKC-a. Pretprodaja – 800 din, na dan koncerta – 1000 din.
muzika:
BlowFly – Punk Cock Is Rock
blowFly – I Wanna Be Fellated
BlowFly – Gotta Keep Her Penetrated
BlowFly – Shake Your Ass
BlowFly – Hole Man / Cleanup Woman (medley)
BlowFly – Rap Dirty
BlowFly – Porno Freak
BlowFly – Girl, Let Me Cum In Your Mouth
BlowFly – Zodiac BlowFly
BlowFly – Too Fat To Fuck
TOKYO SEX DESTRUCTION (Barcelona, SPAIN)
Nedelja, 7. oktobar @ SKC, 22:00
gosti: S.U.S. (Beograd), Šmajser (Beograd) + Concrete Worms (Beograd)
Španski kombo Tokyo Sex Destruction dobar su i redak primer da radikalni politički stavovi (u ovom slučaju leve orijentacije) kod jednog rokenrol benda mogu da rezultiraju vanserijskom atraktivnošću. Za samo 4 godine postojanja izbacili su 3 albuma i više singlova, a pored svega uspeli su da Evropu obiđu više puta, te su imali i zapaženu američku turneju, koja je za bend van engleskog govornog područja u gro slučajeva misaona imenica, ako ne računamo nekoliko skandinavskih rok grupa.
60’s soul, garage punk i detroitski high energy R’n’R (Stooges/MC5) prve su asocijacije kod slušalaca, a više nego prisutni duh legendarnog menadžera MC5, Johna Sinclaira i njegove subverzivne organizacije White Panther Party dodatno pojačavaju utisak, ionako dovoljno snažan u numerama ovog benda. Svaki je od članova četvorke iz Barselone «uzeo» Sinclairovo prezime jasno stavljajući do znanja o čemu se ovde radi, a radi se o pobuni i revoluciji, baš kao u doba poznih 60-tih kada su MC5 i Sinclair bili redovna meta američke konzervativne javnosti, policije, čak, nacionalne garde i predvodnici nemira na ulicama Detroita. Bend ovako čvrstih uverenja samo je za poštovanje i kada svemu ovome dodate jednaku srčanost, žar i, na momente, mahnitost u izvođenju žestoke muzike za mrdanje u transu, jasno je da se radi o nečemu što umnogome odudara od prosečne ponude na nezavisnoj sceni. Zaista, nije ni čudo što im se sam Michael Davis (basista MC5) obratio sa molbom da producira par pesama!
Naziv benda Tokyo Sex Destruction u potpunosti odgovara onome što se može čuti na pločama Španaca: egzotika, strastveno šibanje instrumenata i jednog od najboljih vokala danas i: seks, seks, seks!
Kao koncertna atrakcija više puta su postideli, a ne tako retko i preoteli sam show (ili ih makar naterali da se razbude i potrude da budu bolji), mnogim velikim imenima moderne garažne produkcije, od Blues Explosion, preko Fleshtones, do Mooney Suzuki i Zen Guerilla. Kako lepo reče Michael Davis: «This band is SEX by all means, both in sound and appearance».
Beogradska publika ponovo će posle godinu dana imati priliku da se uveri u istinitost ovih reči u nedelju, 7. oktobra u SKC-u gde Tokyo Sex Destruction nastupaju zajedno sa par lokalnih punk/garage atrakcija: S.U.S., Šmajser i Concrete Worms. Ulaz 400 din, na dan koncerta 500 din.
muzika:
tokyo sex destruction – break-out town
tokyo sex destruction – black money
tokyo sex destruction – don’t make try your love
tokyo sex destruction – le red soul comunnitte
tokyo sex destruction – yesterday is gone
tokyo sex destruction – two years ago
tokyo sex destruction – (unreadable) no.2
tokyo sex destruction – black cold heart
