JUKE JOINT PIMPS (Köln, Germany)
Subota, 17. april – Paraćin @ Galerija
Nedelja, 18. april – Beograd @ Žica (300 din na ulazu u klub!!)
Ponedeljak, 19. april – Nova Pazova @ Liverpool (+ Rough Blue!!)
Utorak, 20. april – Pančevo @ TNT klub
Sreda, 21. april – Vršac @ Gedeon (+ Rough Blue)
Četvrtak, 22. april – Novi Sad @ Lazino tele (+ Rough Blue)
Petak, 23. april – Beograd @ splav 20/44 (+ Rough Blue)
Subota, 24. april – Senta @ Mojo (+ Rough Blue)
Juke Joint Pimps su duo iz Kelna, Nemačka. 2008. godine objavili su prvi album “Boogie The House Down – Juke Joint Style” za najpoznatiju evropsku (uslovno rečeno garažnu) etiketu Voodoo Rhythm Records. Uprkos tome što se radi o muzičarima sa podužom biografijom i stažom na tamošnjoj sceni u više srodnih žanrova (rockabilly, blues, pa i garage punk), tek je saradnja sa Rev. Beatmanom (vlasnik Voodoo Rhythm i, bez preterivanja, garažni rok guru Zapadne Evrope) ova dva sjajna muzičara uspela da izvuče iz tame anonimnosti. Osim toga što se danas njihov album prodaje širom Sveta, bend je imao i par uspešnih turneja po Engleskoj i, još bitnije, u SAD.
Juke Joint Pimps sviraju modernu verziju bluza na simplifikovan i sirov način kako su to na momente radili The Gories, The Oblivians, Black Keys u ranoj fazi, na način kako bi danas zvučale ikone žanra poput Roberta Johnsona, Willieja Dixona, Elmorea Jamesa ili Muddyja Watersa. Produkcija i bespotrebno gubljenje vremena u studiju su eskivirani zarad što autentičnijeg muzičkog zapisa koji preslušavanjem ploče daje jasnu sliku da sve to uživo zvuči baš tako – prljavo, glasno, neispeglano i lišeno ikakve pretencioznosti. Svakom ljubitelju dobrih koncerata to obećava 70+ minuta istinske zabave u bilo kojoj zadimljenoj rupčagi gde se za male pare može kupiti nešto pića i karta za bend čiji će se nastup prepričavati mesecima potom. Unekoliko nalik na juke joint mesta u kojima su Crni Amerikanci s Juga mogli da se opuste i uz frajere kao što su R.L. Burnside ili T-Model Ford zaborave na težak život u sagregovanom društvu.
Juke Joint Pimps dolaze na svoju prvu turneju po Srbiji i sviraće u nekoliko gradova svoj blues set kakav do sada nije viđen u ovim krajevima. Odeveni kao jeftini svodnici (šljašteća odeća, zlatne kajle, prstenje i slične imidž-ne-trpi-kompromise idiotarije), Mighty Mike (usna harmonika, bubanj, zvečke i sl. zezalice + vokal) i T-Man (gitara) u oko sat i po vremena povešće vas na vožnju kroz istoriju bluza koji nije pravio pare jer nije pravio kompromise, zapravo, nije mu to bila ni namera. Cilj igre te bio je da se svira iz pukog uživanja i za dušu.
http://www.juke-joint-pimps.com/
http://www.myspace.com/jukejointpims
YouTube:
download:
http://www.mediafire.com/?mi0mztmczdm
poster:
SONNY VINCENT (New York, NY, U.S.A.)
Subota, 27. mart @ LivingRoom, SKC od 22:00
Smatran jednim od pionira punk scene u Njujorku sredinom 70-ih, Vincent je sa sastavom Testors (koji su zvuk zasnivali na buci dve gitare i bubnja, bez basa, uz dosta Vincentovog vrištanja) nastupao u čuvenim klubovima Max’s Kansas City i CBGB.
Već posle godinu dana postojanja, njihovu karijeru je 1977. usporio Sonnyjev šestomesečni boravak u maloletničkom zatvoru zbog “uništavanja gradske imovine i posedovanja droge”.
Bend je konačno 1980. izdao prvi singl “Time is Mine/Together”, ali je zbog niza incidenata Vincent završio u mentalnoj bolnici na “posmatranju i lečenju”.
Između ostalog, muzičar se tokom nekog gostovanja na radiju potukao sa Lennyjem Kayom, gitaristom Patti Smith Group, a onda je tokom jednog koncerta na bini upalio vatru koja je izmakla kontroli i aktivirala protivpožarni sistem u dvorani koji je poprskao bend, publiku i opremu.
Vincent se 1981. godine odselio u Mineapolis gde je osnovao bend Sonny Vincent And The Extreme, ali je i tu hapšen zbog neposedovanja vozačke dozvole i neoprezne vožnje, posedovanja droge, napada na policiju i opiranja hapšenju. Završio je osam meseci u zatvoru.
Snimio je danas raritetni umetnički film Mannequin World koji je ocenjen kao bizaran, a posle izbacivanja sa Univerziteta za umetnost i dizajn u Mineapolisu zbog performansa, počeo je dugogodišnju karijeru baveći se umetničkim instalacijama koje uključuju film, svetlo i pokret.
Sa Bobom Stinsonom iz kultnog američkog sastava The Replacements 1986. je osnovao je kratkotrajni bend Model Prisoner.
Pošto im je uskraćen ulazak u Kanadu, članovi benda se opijaju “poslednji put” i odlučuju na zajednički odlazak na lečenje od alkoholizma.
Vincent i Stinson se na terapiji ponašaju nemarno, pa trojica ostalih članova napuštaju lečenje i bend, a njih dvojica se vraćaju alkoholu.
Tokom karijere Vincent je bio najproduktivniji sa bendom Shotgun Rationale sa kojim je objavio albume “Who Do They Think They Are?” (’90.), “Beyond Rebellion” (’92.) i “Roller Coaster” (’93.).
Na poslednjem albumu u nizu gostovali su i nekadašnji članovi Velvet Undergrounda: Maureen Tucker i Sterling Morrison, kao i bubnjar Stoogesa Scott Asheton.
Shotgun Rationale završavaju karijeru albumom “Cocked” (’96.), a Vincent sastavlja punk supergrupu, sa pomenutim Stooges bubnjarem Scottom Ashetonom, Captainom Sensibleom iz The Damned i Cheetah Chromeom iz Dead Boys, koja 1997. izdaje album “Pure Filth”.
Snimio je i samostalne albume “Hell’s Kitchen” (2001), “The Good, the Bad, the Ugly” (2003) i “Soul Mates” (2004). Na sva tri albuma pojavljuje se čitava plejada poznatih rok muzičara, kako onih koji su karijeru započeli kao i on, sredinom 70-tih, tako i znatno mlađih. Pored drugih, učešće na njegovim albumima uzeli su i: Scott Asheton (The Stooges), Captain Sensible (The Damned), Scott Morgan (Sonic Rendezvous Band), Wayne Kramer (MC5), Brian James (The Damned), Richard Lloyd (Television), Ivan Julian and Bob Quine (Richard Hell & The Voidoids), Javier Escovedo (The Zeros), Walter Lure (The Heartbreakers), Cliff Roman (The Weirdos), Bob Andrews (Generation X), Greg Ginn (Black Flag), Thurston Moore (Sonic Youth), Pat Todd (The Lazy Cowgirls).
Poslednji zabaleženi Vincentov incident je razbijanje merača buke na jednom koncertu.
Prilikom hapšenja muzičar je policiji izjavio: “Naravno da sam ga razbio, to je antirokenrol sprava… i trebalo bi da ih razbijam, zar ne?”
Ovih dana pojavio se album neobjavljenih snimaka Model Prisoners “Cow Milking Music” iz vremena dok se družio sa pokojnim gitaristom The Replacements – Bobom Stinsonom.
Jedan od retkih preživelih, a još uvek aktivnih rodonačelnika njujorške punk-rock scene na evropskoj je turneji i u svojoj novoj super-grupa postavi stiže u Beograd u subotu, 27. marta.
Koncert će biti održan u Livingroom-u SKC-a sa početkom od 22:00.
Pretprodaja karata u LivingRoom-u (Kralja Milana 48) i u pabu Brod (29. novembra 36) po ceni od 1000 din. Na dan koncerta – 1200 din.
http://www.myspace.com/sonnyvincent
http://www.sonnyvincent.com/
http://en.wikipedia.org/wiki/Sonny_Vincent
http://www.acetate.com/bands/sonnyvincent/
http://www.empty.de/Vincent.htm
download:
http://www.mediafire.com/?xoh4jyhnnnd
bilbord:
plakat:
ACCELERATORS (Rotterdam, HOLLAND)
Beograd, subota, 20. mart @ Livingroom SKC, 22:00
Zrenjanin, nedelja, 21. mart @ Klupče, 21:00
Stara Pazova, ponedeljak, 22. mart @ Liverpool, 22:00
Accelerators su punk-rock bend iz Roterdama, Holandija. U poslednjih par godina ovi su momci od malog, takoreći benda iz kraja, izrasli u jedan od najrespektabilnijih i ponajboljih punk-rock sastava tamošnje scene. Tokom prošle godine uspeli su ne samo da objave debitantski album, već je isti dobio bez zadrške odlične kritike, kako u fanzinima, tako i u po kojem velikom, mainstream magazinu. Čitave su jedne nedelje bili na nacionalnom radiju, gde su dali pregršt intervjua i odsvirali kompletan album, kao i druge pesme (sa mnogobrojnih singlova), i to u više navrata.
Intenzivno su svirali po čitavoj Zapadnoj Evropi, a kuriozitet je da su imali i par koncerata u Maroku. U više navrata binu su delili sa No Use For A Name, The Bronx, Peter Pan Speedrock, The Briggs, Heideroosjes i još hrpom manje poznatih bendova sličnog žanrovskog usmerenja.
Za samo nedelju dana od objavljivanja albuma prvi tiraž od 1000 nosača zvuka prodao se na njihovim živim nastupima. Ipak, sada su na ivici najveće avanture, a radi se o ambicioznom projektu da u 50 dana odsviraju 50 koncerata u martu i aprilu ove godine. Ovaj put punk-rock klinci iz Holandije sviraju po skoro čitavoj Evropi, a Srbija je jedina država na mapi njihove maršrute a da je sa istoka kontinenta, što može da se shvati kao izvesna privilegija i, na neki način, prepoznavanje ovdašnje punk-rock scene kao jedne od važnijih ako ne u Evropi, ono, makar, u ovom delu iste.
Kritičari ih porede sa Screeching Weasel, Queers, MTX i drugim punk-rock bendovima koji su nastavljači 30+ godina duge tradicije i muzičkog obrasca gde su obavezni melodični, pop refreni sa zaraznim pratećim vokalima propraćeni glasnom i energičnom svirkom uz skoro neizbežni uvod sa „1-2-3-go!“. Nasleđe Ramones i Buzzcocks (ponekad i iz druge ruke) izvesno traje i uzbuđuje mlade ljubitelje punk-rocka i dan danas, a to dovoljno govori da se nije radilo o formuli koja će trajati tek par sezona.
Prvi koncert u Srbiji zakazan je u Beogradu za subotu, 20. mart u Livingroom-u SKC-a od 22:00. Gosti na koncertu biće beogradski punk’n’roll sastav Concrete Worms.
http://www.myspace.com/accelerators
download:
http://www.mediafire.com/download.php?bxmnhcyx1tw
YouTube:
poster:
UK SUBS (London, U.K.)
Utorak, 2. mart @ Livingroom SKC, 22:00
Gosti: 2 minuta mržnje
Pretprodaja: 1000 din / dan koncerta – 1200 din
UK Subs ne samo da pripadaju prvom talasu pank bendova nastalih polovinom sedamdesetih godina u Londonu, oni su i jedan od retkih bendova koji se nije ponovo formirao u poslednjih nekoliko godina kako bi zaradili na nekadašnjoj popularnosti. Razlog za to je jednostavan: UK Subs se nikada nisu istinski raspali. Osim perioda od par nedelja u 1983. godini, kada je ideja od razlazu izgledala kao dobro rešenje, bend je neprestano radio snimajući ploče i svirajući turneje gotovo tri decenije.
Sve je počelo 1976. godine u Londonu kada je Čarli Harper shvatio da su ga bendovi poput The Damned toliko impresionirali da je svoju ritam i bluz grupu Marauders preimenovao u The Subversives i odlučio da se upusti u avanturu čije je ime bilo punk rock. Skraćenje imena u The Subs je donelo i prvi problem nakon što je utvrđeno da bend istog naziva već postoji u Aberdinu, Škotskoj pa je najjednostavnije rešenje bilo da se ispred dodaju i slova UK. Sex Pistols su u tom trenutku žarili i palili širom ostrva sa svojim singlom ‘Anarchy in the UK’ pa nije bilo teško sabrati dva i dva.
Uspeh UK Subs je, međutim verovatno iznenadio i same članove benda. Serija vrlo uspešnih koncerata po londonskim klubovima i bezrezervna podrška Džona Pila (koji im je nudio novac iz svog džepa za snimanje singla) kroz radijske sesije ubrzo je bend izdigla na vrh talasa britanskog punk rocka. Prvi singl ‘C.I.D.’ je bez napora dostigao prvo mesto na britanskoj top listi alternativne muzike i označio početak plodnog perioda u životu benda koji je trajao do 1983. Ploče i turneje su se ređale jedna za drugom, svaka otvarajući sve više puteva za UK Subs. Svirke u Americi, velike hale umesto klubova, nastupi na televiziji i interesovanje ne samo muzičkih novina već i, bizarno, tinejdžerskh magazina za bend bili su sve elementi uzlazne putanje UK Subsa. Bend je, između ostalog bio i prvi punk rock sastav iz zapadne Evrope koji je ikada nastupio u tada komunističkoj Poljskoj, svirajući turneju 1982. godine na manjim stadionima i krunišući je nastupom pred 24,000 ljudi u Varšavi.
1983. i uspon new wavea s jedne i hardcorea s druge strane označili su smenu generacija na punk sceni. Mnogi bendovi su se raspali pa su čak i UK Subs prošli kroz jedinu neaktivnu fazu u svojoj karijeri. Ipak, Čarli Harper nije bio spreman da se tako lako preda. Uvodeći nove ljude u postavu koja je i do tada bila manje-više fluidna, otisnuo se na drugi deo putovanja koje i danas traje.
Poslednje dve decenije su prošle u konstantnim promenama postave i turnejama. Ove dve aktivnosti su, izgleda neodvojive od UK Subs, često se dešavajući da bend na pola turneje ostane bez nekog od članova, čije mesto zauzima raspoloživi lokalni muzičar koji ostaje u bendu do kraja turneje ili dok god ga drži zdravlje. Bend je izdao ogromnu količinu kompilacijskih albuma i živih snimaka tokom osamdesetih i devedesetih ali uvek treba imati na umu da Čarli i ekipa nikada nisu bili zainteresovani samo za unovčavanje stare slave. Novi albumi i singlovi stizali su i još uvek stižu nesmanjenim tempom. Harper još uvek ima šta da kaže i uvek se oko njega nalazi dovoljno prijatelja koji će uzeti instrumente u ruke i pomoći mu u tome.
Ono što beogradsku publiku treba dodatno da motiviše da dođe i pogleda jedan od najvećih bendova punk epohe je i činjenica da dolaze u tročetvrtinskoj postavi koja je i pokrenula UK Subs sredinom 70-tih. Dakle, Charlie Harper (glas), Nicky Garratt (gitara), Alvin Gibbs (bas) i, kao jedini “omladinac” među njima – Jamie Oliver (bubnjevi).
Utorak, 2. mart @ Livingroom SKC, 22:00. Karte u pretprodaji na šanku Livingroom-a.
http://www.myspace.com/uksubscom
http://www.uksubs.co.uk/
plakat:
Tokyo Sex Destruction (Barcelona, Spain)
Španski kombo Tokyo Sex Destruction dobar su i redak primer da radikalni politički stavovi (u ovom slučaju leve orijentacije) kod jednog rokenrol benda mogu da rezultiraju vanserijskom atraktivnošću. Za 8 godine postojanja izbacili su 5 albuma i više singlova, a pored svega uspeli su da Evropu obiđu više puta, te su imali i zapaženu američku turneju, koja je za bend van engleskog govornog područja u gro slučajeva misaona imenica, ako ne računamo nekoliko skandinavskih rok grupa.
60’s soul, garage punk i detroitski high energy R’n’R (Stooges/MC5) prve su asocijacije kod slušalaca, a više nego prisutni duh legendarnog menadžera MC5, Johna Sinclaira i njegove subverzivne organizacije White Panther Party dodatno pojačavaju utisak, ionako dovoljno snažan u numerama ovog benda. Svaki je od članova četvorke iz Barselone «uzeo» Sinclairovo prezime jasno stavljajući do znanja o čemu se ovde radi, a radi se o pobuni i revoluciji, baš kao u doba poznih 60-tih kada su MC5 i Sinclair bili redovna meta američke konzervativne javnosti, policije, čak, nacionalne garde i predvodnici nemira na ulicama Detroita. Bend ovako čvrstih uverenja je za poštovanje i kada svemu ovome dodate jednaku srčanost, žar i, na momente, mahnitost u izvođenju žestoke muzike za mrdanje u transu, jasno je da se radi o nečemu što umnogome odudara od prosečne ponude na nezavisnoj sceni. Zaista, nije ni čudo što im se sam Michael Davis (basista MC5) obratio da producira par pesama!
Kao koncertna atrakcija više puta su postideli, a ne tako retko i preoteli sam show (ili ih makar naterali da se razbude i potrude da budu bolji), mnogim velikim imenima moderne garažne produkcije, od Blues Explosion, preko Fleshtones, do Mooney Suzuki i Zen Guerilla. Kako lepo reče Michael Davis: «This band is SEX by all means, both in sound and appearance».
Na poslednja dva albuma, “5th Avenue South” (2005.) i “The Neighbourhood” (2009.) ljuti anarhisti zaokreću ka široj publici pitkijim zvukom nego ranije. Osetno su spustili loptu i sa divljeg prangijanja usredsredili se na pisanje skoro pa pop pesama, dokazujući da im i to polazi za rukom. Takođe, ova dva albuma su ih i žanrovski pomakla u psihodelični štos bezmalo flower-power stila, a i topli zvuk Hammond orgulja, inače novog instrumenta, doneo je jednu potpuno novu dimenziju u zvučnu sliku Tokyo Sex Destruction, samim tim i veću slušanost i pojavljivanja na prestižnim muzičkim kanalima poput MTV i VH1.
Beogradska publika će posle dve i po godine opet imati priliku da se uveri u atraktivni živi nastup sada već legendarnih i etabliranih španskih anarhista u nedelju, 28. februara u klubu ŽICA (Kraljevića Marka 5). Ovaj koncert je planiran za 21:00. Karte mogu da se kupe u samom klubu i na šanku paba “Brod” (29. novembra 36!!) po pretprodajnoj ceni od 500 din. Neposredno pred nastup cena karte biće 700 din.
http://www.myspace.com/tokyosexdestruction
plakat:
