Andre Williams & The Goldstars (Chicago, IL, U.S.A.)
Ponedeljak, 1. novembar @ KC GRAD 22:00
“U poređenju sa Andreom Williamsom Little Richard zvuči kao Pat Boone” – Lux Interior (The CRAMPS)
Andre Williams je ’56. imao prvi hit na američkoj R’n’B top ten listi – “Bacon Fat”. Sledili su: “Greasy Chicken”, “Humpin, Bumpin’ & Thumpin’” (pre desetak godina “pozajmljena” od Fat Boy Slima!!), “Rib Tips”, “Pass The Biscuits”, “Jail Bait”…
’61. počinje da radi za MOTOWN RECORDS i Berryja Gordyja, najpre kao producent (Marvin Gaye, Mary Wells, Contours, Stevie Wonder…), ali je tokom narednog perioda više puta gubio, a potom dobijao posao kod iste etikete što kao producent, što kao A&R agent.
’63. je napisao “Shake A Tail Feather” veliki hit za Five Du-Tones (vidi filmove “Hair Spray” i “Blues Brothers”!!).
U drugoj polovini 60-tih zauvek napušta MOTOWN i kreće da radi kao producent/izvođač za CHESS RECORDS.
Samo par godina kasnije, početkom sledeće decenije, započinje po sebe pogubnu saradnju sa Ikeom Turnerom. Ike ga uvodi u svet kokaina iz kojeg se Andre posle nekoliko godina izvlači, ali posledice su takve da završava proseći na mostovima Čikaga sve do kasnih 80-tih!!
U modernoj rokenrol istoriji na Andrea ukazuju najpre The Cramps obradivši “Jailbait” i svrstavši čak 2 njegova R’n’B hita na legendarnoj “Born Bad” kompilacijskoj seriji. No ni to nije bilo dovoljno da se ruinirani kralj lascivnog R’n’B/soul/funka vrati u centar pažnje muzičke javnosti.
Tek u drugoj polovini 90-tih, uz veliku pomoć svojih fanova Jona Spencera i 2/3 The Gories (Dan Kroha i Mick Collins) Andre se vraća u studio. 1998. sa dvojcem iz The Gories u Detroitu snima svoj definitivni comeback album – “Silky” objavljen iste godine za IN THE RED RECORDS. Sudbina se još jednom smeši ovom crnom šefu ciganske duše i Andre postaje heroj nove garažne generacije. Već na sledećem albumu (“The Black Godfather” 1999, IN THE RED RECORDS) prate ga Jon Spencer Blues Explosion, The Dirtbombs, Cheater Slicks, Countdowns i Compulsive Gamblers. Mr. Rhythm se nakon dve decenije plaćanja danka poigravanju sa drogama i neprestanim alkoholizmom vraća u ulozi predvodnika moderne garažne produkcije. I dok je u ranoj fazi svoje karijere imao probleme zbog svojih produkcijskih egzibicija i bio markiran kao problematičan autor zbog otvorenih aluzija na tabu teme (seks, droge, alkohol…), Andre Williams upravo na te dve karte gradi svoj povratak u svet muzike.
Jon Spencer ga uzima za izvršnog pruducenta “Acme”, a Andrea i Spenecerove Blues Explosion možete čuti i na “Acme Plus” u numeri “Lap Dance”. Potom Mr. Rhythm nekoliko puta obilazi Evropu i Ameriku (jednom i Australiju) na zajedničkim turnejama sa Jon Spencer Blues Explosion, Countdowns, Cheater Slicks, Beasts Of Bourbon…
U junu 2001. za NORTON RECORDS objavljuje album “Bait & Switch”. Sama činjenica da se na ploči kao gosti pojavljuju Ronnie Spector (Ronettes) i Rudy Ray Moore, njegovi ispisnici, potvrda je Andreovom neprestanom radu u prethodnih 5 godina. Ovaj put produkcija je osetno hi-fi, a njegov prepoznatljivi raw sexual R’n’B/soul stil vešto je upakovan i pitak čak i onima kojima su “Silky” i “The Black Godfather” zazvučali suviše sirovo.
Dve godine, nakon uspešne evropske turneje sa GREEN HORNET, opet za NORTON RECORDS, pojavljuje se live album “Holland Shuffle”.
Potom, 2006, za PRAVDA RECORDS izlazi “Aphrodisiac” na kojem ga prate sjajni DIPLOMATS OF SOLID SOUND. Andre je i dalje opsednut seksom, koji je i ovde tema broj 1. Zvuk je znatno više soul nego na poslednjih nekoliko ploča, samim tim i album je pitkiji i može da komunicira sa publikom koja ne ljubi garažna gitarska krljanja, prisutna na albumima za IN THE RED RECORDS.
2008. je godina još jedne pozitivne prekretnice u životu velikog umetnika. Sa THE NEW ORLEANS HELLHOUNDS snima “Can You Deal With It”, pojavljuje se i dokumentarni film “Agile Mobile & Hostile – A Year with Andre Williams”. Ipak, najvažnije od svega je da se konačno uspešno leči od alkoholizma. Ova promena pomaže da u poodmakloj starosti izgleda bolje nego pre 10-ak godina, da su mu živi nastupi besprekorni, te da uprkos godinama biva dovoljno svež i raspoložen da održi pregršt koncerata u SAD i Evropi.
Početkom ove godine Andre Williams objavljuje svoj prvi roman – “Sweets”, a samo par meseci potom i novi album “That’s All I Need” za BLOODSHOT RECORDS.
Neuništivi sin R’n’B/soul-a, otac funka, deda garage rocka i pradeda rapa, svira treći put u Beogradu od 2001. i po treći put sa bendom sa kojim se ovde nije pre pojavio. Sada ga prati ekipa koja je redovna na koncertima po SAD – The GOLDSTARS iz Čikaga, a sve u skladu sa njegovom duhovitom opaskom: “Andre Williams nikad ne ide sa istom devojkom dvaput u krevet, tako ni sa istim bendom ne ide dvaput na evropsku turneju”.
Nastup je planiran za ponedeljak, 1. novembra u Kulturnom centru “Grad” i početkom od 22:00. Inače, baš 1. novembra ovaj gospodin slavi 74. rođendan. Zgodan podatak za sve koji u Beogradu vole Black Godfathera i prava prilika da zajedno sa ovim šefom uživaju u njegovim hitovima.
Karte su u pretprodaji u jedinoj prodavnici vinila u gradu – Pinball Wizard Records (TC “Eurocentar”, makedonska 30, local 15) po ceni od 1200 din. Na dan koncerta, na ulazu u KC Grad – 1500 din.
Wikipedia
MySpace
Andre Williams @ Pravda Music
Andre Williams @ Bloodshot Records
Andre Williams @ In The Red Records
A Year With Andre Williams
Andre Williams @ Snag Films
LIVE AT THE DETROIT CONCERT OF COLORS
JULY 17, 2010
YouTube:
Poster:
The Kill Devil Hills (Perth, Australia)
Utorak, 19. oktobar – Beograd @ Žica (gosti: Žene kese)
Sreda, 20. oktobar – Beograd @ Žica (gosti: Rough Blue)
Četvrtak, 21. oktobar – Zrenjanin @ Klupče
Petak, 22. oktobar – Smederevska Palanka @ Pulse
Subota, 23. oktobar – Velenje @ MKC
Nedelja, 24. oktobar – Zagreb @ Spunk
Australija je najsuvlji kontinent na planeti. Poseduje izuzetno neplodno zemljište kojim haraju česti požari. Odsečena je od ostatka sveta masivnim okeanima. Iako je prošlo par vekova od kako su formirane prve robijaške kolonije, iako su nekadašnji izgnanici izgradili prosperitetnu zemlju – odjek izolacije, težina i melanholija doseljeničke borbe, užas i zadivljenost pred moćima beskrajne pustinje i svest o tome da će neumoljivo Sunce i sudbina uvek biti jači od čoveka prožimaju svaki ton i trzaj žice benda The Kill Devil Hills.
Muzički se kreću granicom između garažnog rokenrola (poput onog koji stvaraju njihovi zemljaci The Drones) i melanholičnog country bluesa. No Kill Devil Hills se ne daju nasilno staviti u oštre granice nekog žanra. Iako povremeno možete uhvatiti neku poznatu nit – tradicionalne note folk zaostavštine, gitarsko umeće i čvrstinu The Drones i Beasts Of Bourbon i tamu Nick Cavea & The Bad Seeds, zvuk se nameće kao potpuno svoj, autentičan. Ono što se možda najviše uvlači pod kožu je senzibilitet – The Kill Devil Hills su prodrli u bit osetljive linije između lepote i divljaštva. Jer članovi benda nisu iskusili težak život kroz književne i filmske klasike – živeli su ga. Upravo zato tako dobro umeju da dočaraju pustinjsku lepotu i surovost, nezamislivu vrelinu, neophodnost čvrstine čak i onda kada vas sve slama, uz alkohol kao neizbežno gorivo. Njihovu muziku prožima ta prkosna životna energija, koja uprkos svim preprekama ne samo da uspeva da preživi, već stvara i najautentičniji i najmoćniji zvuk na australijskoj alt-kantri sceni. O toj moći govori činjenica da su uspeli da se otrgnu okova beskrajnih okeana i savladaju ih – The Rolling Stone je njihov treći i u nizu poslednji studijski album „Man, You Should Explode” nazvao „jednim od najboljih izdanja 2010.”, predviđajući im skori proboj na internacionalnoj sceni.
Reči čuvenog magazina su se ostvarile – ove jeseni Kill Devil Hills imaju svoju prvu veliku evropsku turneju, a prehlađena Evropa još uvek ne zna šta je čeka. Nastupi ovog benda imaju izuzetnu, eksplozivnu energiju – set ječećih gitara koje drže volan, do krvi isprepletane sa violinom Alexa Archera – zvuk za koji se slobodno može reći da na momente nadmašuje umeće Warrena Ellisa.
U okviru evropske turneje, peščana oluja The Kill Devil Hills stižu i u Beograd. U ponedeljak, 18. oktobra sviraju u klubu Žica. Sve u svemu, minimum 120 minuta vrhunskog australijskog indie/americana/alt-country zvuka!!
Karte mogu da se kupe na šanku paba „Brod” (29. novembra 36) i u jedinoj prodavnici ploča u gradu – Pinball Wizard (makedonska 30, lokal 15) po pretprodajnoj ceni od 600 din. Neposredno pred nastup, na ulazu u klub po 800 din.
Official
MySpace
Žene kese
Rough Blue
YouTube:
plakat:
The Obits (Brooklyn, NY, U.S.A.)
Ponedeljak, 25. oktobar – Beograd @ KC Grad, 22:00
Bruklinski bend The Obits impresivnog je pedigrea. Šibaju napeti, pravo u glavu rokenrol sa oštrim gitarskim linijama, snažnim basom i melodijama koje brišu razliku između indie i garažnog roka. Njihov gitarista i pevač, Rick Froberg, prethodno je svirao u Drive Like Jehu i Hot Snakes, dok je drugi gitarista i pevač, Sohrab Habibion, poznat kao veteran vašingtonskog indie-rock benda – Edsel.
Pošto su se Hot Snakes raspali 2005, Froberg se iz Kalifornije seli u Bruklin i 2006. piše nove pesme i svira sa Habibionom i bubnjarem Scottom Gurskym. Dok su razmišljali o uvođenju treće gitare, basista Greg Simpson nametnuo se svojim zanimljivim stilom i postava je bila kompletna.
Početkom 2008. imali su svoj prvi nastup u Cake Shopu, poznatom njujorkškom klubu koji je bio krcat fanovima Frobergovih i Habibionovih prethodnih postava i jedan odnjih uspeo je da snimi nastup i tu, kvalitetom zvuka prilično manjkavu verziju, postavi na Internet. Bend je dve poslednje pesme iz seta “okačio” na svoj MySpace profil i ubrzo se čitava frka oko The Obits zakotrljala neviđenom brzinom.
Istog leta, Chris Jacobs iz Sub Pop Records, od ranije veliki ljubitelj Frobergovog rada, poziva ih u Sijetl na festival povodom 20 godina Sub Pop etikete i nije puno vremena proteklo do prvog izdanja. Single “One Cross Apiece/Put It In Writing” objavili su na sopstvenoj izdavačkoj kući, Stint Records, već u jesen 2008. Singl su rasprodali u rekordnom roku, doštampali novi tiraž, a onda i taj i početkom 2009. snimaju svoj prvenac “I Blame You” za, naravno, Sub Pop.
Debitantsko ostvarenje potvrđuje ono što je fanovima bilo od samog početka jasno – ovaj bend ima snage da u zaborav pošalje sve pređašnje ploče Drive Like Jahu, Hot Snakes, kao i Edsel. Zrelost u pisanju pesama, etablira Froberga kao jednog od važnijih modernih autora, a brojni nastupi po SAD i u Evropi kale bend na putu velike koncertne atrakcije nezavisne gitarske scene. Uostalom, već duže vreme poznato je da Sub Pop teško može da promaši kada je gitarski zvuk u pitanju.
The Obits prvi put sviraju i u Srbiji u okviru ovogodišnje evropske turneje. Koncert je planiran za ponedeljak, 25. oktobar u Kulturnom centru “Grad” od 22:00.
Ulaznice mogu da se kupe u pabu “Brod” (29. novembra 36) i Pinball Wizard prodavnici vinila (TC Eurocentar, makedonska 30, lokal 15). Pretprodajna cena – 800 din.
Neposredno pred nastup, karta će na ulazu u KC Grad koštati 1000 din.
MySpace
Official Site
Obits @ Sub Pop
Wikipedia
YouTube:
plakat:
DIGITAL LEATHER (Tucson, AZ, U.S.A.)
Nedelja, 24. oktobar – Beograd @ ŽICA (21:00!!)
Bad Music For Bad People sa velikim zadovoljstvom predstavlja – Digital Leather – još jedan u nizu novih bendova kojima se poklanja dosta pažnje u alternativnim medijima, šta god to ovih dana da znači.
Ova četvorka, koju predvodi harizmatični Shawn Foree, poslednjih se par godina izborila za svoje mesto u vrhu synth-punk scene. Samo ime benda najbolje opisuje o čemu se ovde radi: spoj tehnologije i sirovosti/surovosti. U slučaju Digital Leather tehnologija ne podrazumeva korišćenje najmodernijih laptopova i programa za proizvodnju i simuliranje muzike na njima, već je reč o upotrebi jeftinih sintisajzera i “napravi-to-sam” mašina za komponovanje bučnih i poletnih pesama koje ovaj bend sa uspehom, bukvalno štanca, svira, snima i objavljuje od 2004. do danas.
Digital Leather imaju jedno 175 singlova i albuma, i muzički se kreću na liniji Suicide / Ramones / Gary Numan / Orchestral Manoeuvres In The Dark / Trio / D.A.F. / Lost Sounds (nedavno preminuli Jay Reatard im je bio menadžer, ali i snimatelj/master, maestro na studijskim snimcima). Ritmovi su jaki, gitare su glasne i fuzirane, dok klavijature boje pesme popaljivim melodijama koje se na momente smenjuju melanholičnom, bezmalo depresivnom atmosferom. Jedan srpsko-australijski muzičar (koji izvanredno barata i domaćom, i stranom rokenrol produkcijom) simpatično je primetio: “Skoro kao Električni orgazam na prvom albumu da su imali hrabrosti da ga snime u garaži, a ne sa Pikom Stančićem”.
Digital Leather po prvi put sviraju u Beogradu u nedelju, 24. oktobra. Koncert je bukiran u klubu “Žica” (Kraljevića Marka 5) sa početkom od 21:00.
Karte mogu da se kupe na šanku paba “Brod” (29. novembra 36) ili u Pinball Wizard Shop-u (TC “Eurocentar”, Makedonska 30, lokal br. 15) već od 1. oktobra.
Pretprodajna cena karte je 600 din. Na veče nastupa, na ulazu u klub, cena karte biće 700 din.
YouTube:
plakat:
NOBUNNY (Oakland, CA, U.S.A.)
Utorak, 21. septembar – Beograd @ ŽICA (Kraljevića Marka 5) 21:00!!
Kada vidite sliku pevača koji „odeven“ u flekave gaće, maljavog torza i nogu, sa velikom, olinjalom maskom zeca na glavi đipa po bini i (još češće) van nje, unoseći se u ozarena lica napaljene publike iz prvih redova, teško da možete a da ne pomislite da se radi o nekom bučnom rokenrol ili heavy metal izvođaču. Međutim, Nobunny svira pop, bubblegum pop, ako insistirate na preciznoj žanrovskoj odrednici. Kratke, dvominutne pesme, pevljivih refrena, zaraznih melodija, tankog glasića – muzika za zaljubljene tinejdžere, a uglavnom su mu i tekstovi takve tematike: ljubav, sitna varanja, slomljena srca, klinačka žudnja i slično. Naravno, neizbežne su i posvete brzoj hrani, plažama, žurkama, kompjuterskim igricama. Dakle, Nobunny peva o svemu onome što bubuljičavi pubertetlija i proključalih hormona mu vršnjakinja žele i, kad su u prilici, ostvare. Na prvi, površni pogled prilično infantilno za momka koji je odavno izašao iz te faze odrastanja, ali Nobunny odbija da se oseća ikako drugačije sem kao jedan prosečan adolescent: otuđen, neshvaćen, srećno ili nesrećno zacopan. Vama (nama?), koji cenite da ste sazreli ne preostaje ništa sem da ga zaobiđete kao još jedno u nizu američkih pop smeća ili da potrošite 5-10 minuta i čujete/pogledate 4-5 Nobunny hitova i shvatite da Rokenrol muzika nije (niti je ikad bila) za starce i/ili duhom ostarele. U tom trenutku biće vam jasno da njegovo poigravanje sa klinačkim temama ima dublje, skoro umetničko pokriće i da sva ta maskarada (da, i njegov prateći bend nastupa jednako oskudno odeven i sa obaveznim maskama) nadilazi balavu, razmaženu obest.
Nobunny u ovakvom izdanju, sa obaveznom maskom zeca na glavi, nastupa još od 2001. Objavio je više samizdat kaseta i diskova. Potom, kada se priča o blesavom dečko-zekanu proširila isti albumi „našli“ su svoje izdavače, najpre u nezavisnoj produkciji, a nedavno se pojavilo i live izdanje za Third Man Records, vlasništvo Jacka Whitea iz White Stripes.
U utorak, 21. septembra Nobunny prvi put nastupa u Srbiji u okviru evropske turneje. Zanimljivo, ali upravo istog dana izlazi i njegova nova ploča „First Blood“ za respektabilnu nezavisnu etiketu Goner Records. Oni koji su bili u prilici da je čuju, puni su hvale i kažu da mu je ovo najzaokruženije izdanje u karijeri. Poređenja sa The Ramones, Velvet Underground i The Dickies već su opšta mesta. Novina je da je jedan recenzent napisao da ovaj album zvuči kako je prvih nekoliko The Beatles singlova trebalo da zvuče da su se samo njih četvorica pitala. Ova smela konstatacija čini se savršenom za kraj.
Koncert Nobunny odigraće se u klubu Žica (Kraljevića Marka 5) sa početkom u TAČNO 21:00. Karte po pretprodajnoj ceni od 600 din možete da kupite na šanku paba „Brod“ (29. novembra 36), a neposredno pred nastup i na ulazu u Žicu za 700 din.
Šta god učinili znajte – Nobunny loves you!!
video:
Poster:
