Munly & The Lupercalians (Denver, CO, U.S.A.)

Bio jednom jedan grad Denver, na 1600 metara nadmorske visine, ispunjen mnoštvom posebnih gitarskih zvukova. Ne znamo da li je stvar u vazduhu ili vodi, ali Denver je izrodio desetine neverovatnih bendova i muzičara, koji su 1990-ih formirali underground scenu opšte poznatu kao “Denver Sound”. Odatle su ponikla neka od najjedinstvenijih imena američke alternative kao što su 16 Horsepower i Wovenhand, DeVotChka, Lilium, Tarantela, The Czars…
Članovi “Denver Sound”-a koji su više puta proklamovani najboljim živim bendom u Americi su neponovljivi Slim Cessna’s Auto Club, čijoj je kantri-pank-gospel-gotik ”službi” beogradska publika imala čast da prisustvuje već 3 puta.
Istorija je iza Amina i drugih uzvika blagosti i milosti sakrila razne strašne stvari. Njihovo razobličavanje i iznošenje na svetlost dana specijalnost je Munlyja J. Munlyja. Najpoznatiji je kao onaj frontmen Slim Cessna’s Auto Cluba koji nije u imenu benda. Za koga ne znate da li izgleda kao personifikacija smrti ili namučeni svetac. Koji u svom plesu spaja gorštački mountain dance svojih davnih predaka sa binskim trzajima Iana Curtisa.
Takav “ples” prožima celo njegovo stvaralaštvo. Munly je muzičar i pisac predan kreaciji svetova kao što je Luperikalija – zemlja bez granica i tla u kojoj se ukrštaju puritanizam prvih doseljenika, prostodušnost “dobrih ljudi sa sela” i krvne žrtve i bahanalije starog Rima. Dvanaest godina od prvenca “Petr & The Wulf,” donose nam prvi iz trilogije albuma o Luperikaliji – “Kinnery of Lupercalia; Undelivered Legion”. On oživljava hipnotički naboj Munlyjevih ranijih radova, u kombinaciji sa ritmovima uz koje će vas mrdati i u nogama i u dubinama vaše mračne, grešne ljudske duše.
Teško im je naći ekvivalent, ali – pokušajte da zamislite da su se, umesto u sivom Mančesteru, Joy Divison okupili u dubinama Apalača, bez struje, opremljeni za tumačenje sveta predačkim mitovima, ritualima i životinjskim (a možda i ne samo životinjskim?) kostima i kožama, potpomognuti misterioznim bićima čija nam je priroda nejasna, a čistota namere još manje.
Vešto i mahnito okidajući svoj bendžo, baratajući glasom od basa i tuva napeva do ukletih visokih tonova, Munly celim svojim kreativnim bićem kao da u trenutku biva posednut svim tim opčinjavajuće strašnim pričama, pritom sa bendom stvarajući potpuno jedinstven zvuk – mešavinu primitivnog američkog folka, kompleksnih tribalnih ritmova i dark wave-post punk naboja.
Iako ćete ih teško prepoznati na bini iza njihovih paganskih maski, većinu Lupercalijanaca čine sadašnji i bivši članovi Slim Cessna’s Auto Cluba. Samim tim, može se reći da su Munly And The Lupericalians primalnija i mračnija iteracija čuvenog Autokluba ukletih propovednika gotik kantrija.
Da parafraziramo jednog drugog velikog pesnika među muzičarima – “hoćete to još mračnije?”
Dođite onda u KC Grad u sredu, 19. oktobra.

Ulaznice po pretprodajnoj ceni od 1000 dinara @ Pub Brod, Chillton i Čumić Chillton. Od 1. oktobra 1300. Na dan koncerta 1500.

https://en.wikipedia.org/wiki/Jay_Munly
https://en.wikipedia.org/wiki/Petr_%26_the_Wulf
https://www.facebook.com/people/Munly-The-Lupercalians/100063664415134/
https://slimcessnasautoclub.bandcamp.com/album/munly-the-lupercalians
http://scacunincorporated.com/munly/
https://www.instagram.com/munlyandthelupercalians/

Poster:

Video:
https://www.youtube.com/watch?v=CrmIeZ6HmPA

Intervju: https://badmusicforbadpeople.com/intervju/munly-jay-munly-intervju/

James Leg jul i avgust 2022.

Četvrtak, 7. jul – Bologna, Italy @ Freakout
Petak, 8. jul – Salsomaggiore Terme, Italy @ Festival Beat
Subota, 9. jul – Bolzano, Italy @ Rock Im Ring
Nedelja, 10. jul – Colle Valdelsa, Italy @ Bottega Roots
Subota, 16. jul – Riegsee, Germany @ Raut Oak festival
Četvrtak, 21. jul – Veszprem, Hungary
Petak, 22. jul – Veszprem, Hungary
Sreda, 10. avgust – Sziget festival
Sreda, 17. avgust – Sofia, Bulgaria @ Singles
Četvrtak, 18. avgust – Plovdiv, Bulgaria @ Bee Bop Cafe

Poster:

BAD MUSIC BOOGALOO #4

Posle tri godine pauze sve se spakovalo u samo jedno veče – 18. Jun u KC Gradu. Da bi svi izvođači svirali regularni repertoar, čitav događaj počinje u 18 sati i mora da se završi najkasnije u ponoć! Stoga će satnica izgledati ovako:

18:00 – Bag Of Dicks
18:45 – Elli De Mon
19:45 – LHD
20:45 – James Leg
22:00 – Endless Boogie

Bag Of Dicks su trajali kratko, tek par godina sredinom prošle dekade, ali su ostali upamćeni po upečatljivim nastupima u raznim beogradskim klubovima. Glasna bas gitara kroz dva pojačala, pedale i grmljavina bubnjeva.
Trash garage duo od nedavno svira ponovo, a BAD MUSIC BOOGALOO #4 je prvo pojavljivanje u javnosti posle niza godina.

https://bagofdicks138.bandcamp.com/

Elli De Mon je italijanski one woman band. Objavila je šest albuma pod uticajem najranije bluz tradicije (Bessie Smith, Mississippi Fred McDowell, Son House). Prošlogodišnji album “Countin’ The Blues: Queens of The 20’s”, obrade bluz standarda starih čitavi vek, prokrčio je put za Elli De Mon, njenu sofisticiranu interpretaciju prvih bluz pesama, kao i sam nastup tokom kojeg svira gitaru, peva, koristi manji set bubnjeva, razne druge udaraljke i pomoćne rekvizite.

https://ellidemon.bandcamp.com/

LHD su nekad činili ¾ legendarnog hrvatskog benda Bambi Molesters. Lada, Hrvoje i Dinko pre neki dan objavili su prvi album “Off The Grid” (Dirty Old Label, 2022) i promovisaće ga čitavo leto na više festivala i klupskih koncerata. Velika je čast da sviraju na BMB#4 kao bogovi instrumentalne muzike u Evropi, a i šire. 

https://lhdmusic1.bandcamp.com/album/off-the-grid

James Leg i njegov “totalni rokenrol do poslednje kapi znoja i krvi” nastup poznati su ne samo u Beogradu. Ovaj put za bubnjevima je Andrew Jody, bubnjar Barrence Whitfield & The Savages i bubnjar sa prva dva James Leg albuma. Isterivanje demona iz distorziranog Fender Rhodes električnog klavira uz tutnjavu seta bubnjeva.

https://jamesleg.bandcamp.com/music

Endless Boogie su kvartet koji postoji od ’97. i sviraju spoj kraut roka sa bluzom i bugijem, gde su pesme ‘džem za džemom’ kako veli Paul Major, gitarista i pevač benda. Sažeto – uigrana interakcija dve gitare sa hipnotičkom osnovom koja se iznova vozi do kraja i atraktivnim solo deonicama uz pulsirajuću ritam sekciju i ponekad pevanje, a ponekad nasumično verglanje u mikrofon gde vokal dobija ulogu dodatnog instrumenta. Endless Boogie pesme obično traju van svih standarda, često i preko 20 minuta.

https://endlessboogie.bandcamp.com/music

Ulaznice do 5. Juna 2000 din. Od 6. juna 2500, a na dan koncerta 3000.

Pretprodaja: Čumić Čilton + Pab Brod

Beskrajni boogaloo: Impresije sa festivala Bad Music Boogaloo #4

James Leg jun 2022.

Petak, 3. jun – Ebensee, Austria @ Kino Ebensee
Subota, 4. jun – Škofja Loka, Slovenia @ Pri rdeči ostrigi
Nedelja, 5. jun – Smederevska Palanka, Serbia @ Punk Rock Cafe
Ponedeljak, 6. jun – Sofia, Bulgaria @ Mixtape 5
Utorak, 7. jun – Serres, Greece @ Aegli
Četvrtak, 9. jun – Larissa, Greece @ Bar of Mylos
Petak, 10. jun – Niš, Serbia @ Ei letnji klub
Subota, 11. jun – Zaječar, Serbia @ OKC Zaječar
Nedelja, 12. jun – Novi Sad, Serbia @ CK13
Ponedeljak, 13. jun – Kragujevac, Serbia @ SKC
Utorak, 14. jun – Zagreb, Croatia @ Hard Place
Sreda, 15. jun – Virovitica, Croatia @ Horn Pub
Četvrtak, 16. jun – Toplice Sveti Martin, Croatia @ Pub Potkova
Petak, 17. jun – Đakovo, Croatia @ Rok bar King
Subota, 18. jun – Beograd, Serbia @ KC Grad – BAD MUSIC BOOGALOO #4

John Wesley Myers iliti James Leg odmetnuti je sin baptistickog sveštenika koji se inficirao rokenrolom i zbrisao od kuće u tinejdžerskoj dobi.

Najpre je pekao zanat u Immortal Lee County Killers, onda napravio dijabolični blues/punk duo Black Diamond Heavies (2004-2009.) po čijem se raspadu pridružio Johnnyju Walkeru iz Soledad Brothers u novoj blues/garage super-grupi – Cut In The Hill Gang, da bi 2011. započeo solo karijeru pod imenom James Leg.

Objavio je tri albuma kao James Leg, sve za Alive Records i nesumnjivo je najveći umetnik na dirkama u blues/garage žanru.

Ovaj južnjacki gospodin pomalo zastrašujuceg izgleda, sa vokalom hrapavijim i od Waitsovog, svira električni klavir u religioznom transu izvodeći miks garažnog roka, bluza i soula sa toliko siline i punk energije da su dirke Fender Rhodesa vec posle prvih par pesama natopljene znojem, a do kraja koncerta često i krvlju.

James Leg je više puta nastupao u Beogradu od 2013, a vraća se 18. juna koncertom u Kulturnom centru Grad u okviru Bad Music Boogaloo #4 festivala.

http://www.alive-records.com/artist/james-leg/

https://www.facebook.com/pages/James-Leg/114197558646461

http://en.wikipedia.org/wiki/Black_Diamond_Heavies

Video:

Do tačke gde ključa blues – rock: James Leg u Novom Sadu

Supersuckers

Ponedeljak, 9. mart – Vienna @ Chelsea
Utorak, 10. mart – Ljubljana @ Channel Zero – otkazano!!
Sreda, 11. mart – Novi Sad @ Dom B-612
Četvrtak, 12. mart – Sofia @ Live & Loud
Petak, 13.mart – Athens @ An Club – otkazano!!
Subota, 14. mart – Volos @ Cafe Santan – otkazano!!
Nedelja, 15. mart – Thessaloniki @ 8-Ball Club – otkazano!!
Ponedeljak, 16. mart – Beograd @ Knap klub | 21.30 – otkazano!!
Utorak, 17. mart – Zaječar @ Omladinski centar – otkazano!!
Sreda, 18. mart – Zagreb @ Hard Place – otkazano!!

Supersuckers su u Sijetl došli iz Arizone krajem 80-tih i posle nekoliko singlova za opskurne izdavače snimaju prvi album, “The Songs All Sound The Same” za Empty Records. Zapravo, radi se o kompilaciji pomenutih singlova.
Neprestano se dokazujući u Meki rokenrola čestim živim nastupima, bend skreće pažnju šefova Sub Popa, te posle još jednog zapaženog koncerta pada dogovor o snimanju prvog regularnog albuma, “The Smoke Of Hell” (Sub Pop, 1992). Očito su Bruce Pavitt i Jonathan Poneman hteli da osveže ponudu svoje etikete bendom koji se prilično razlikovao od dugokosih grungera, budući da su u to vreme Supersuckers slovili za jedan od najperspektivnijih punk-rock bendova Amerike. Četiri kauboja iz Arizone bili su sveža krv, potrebna žanrovski već profilisanom izdavaču, a sam bend je uspeo da dopre do većeg broja obožavalaca van Sijetla preko ozbiljne distribucije za jednu nezavisnu kuću. Već tada, u ranoj fazi svoje karijere, Eddie Spaghetti (basista, vokal i frontmen) i društvo fokusiraju se na što češće žive nastupe širom Amerike. Posle više od godinu dana skoro neprestanih turneja, Supersuckers su ponovo u studiju i snimaju svoje prvo remek-delo – “La Mano Cornuda” (Sub Pop, 1994), ploču kojom dominiraju hitovi poput “Creepy Jackalope Eye”, “On The Couch”, “Sugie” i “She’s My Bitch”. Glasni i istovremeno melodični punk-rock sve više biva začinjen hard i heavy šablonima, a koncertna poza sa gitarama visoko podignutim u vis i obaveznim pesnicama stisnutim u “la mano cornuda” (rogata šaka, pesnica sa ispruženim kažiprstom i malićem) neizostavni momenti Supersuckers nastupa. Zbog toga se vernim fanovima sve više priključuje i heavy metal publika.
Sledeće godine jedan od gitaroša, Ronthrose Heathman, odlazi na lečenje od zavisnosti, a na njegovo mesto upada legendarni vođa Didjits (Touch and Go Records) – Rick Sims. U ovoj postavi bend snima album “The Sacrilicious Sounds Of The Supersuckers” (Sub Pop, 1995), a u produkciji gitariste Butthole Surfers, Paula Learyja. Svakako najzrelije izdanje do tog momenta i ploča koja pršti od zaraznih rock rifova, sjajnih gitarskih dijaloga i egzibicija, posveta rock herojima, ali i sve većom zainteresovanošću benda za nasleđe country muzike (u “Born With A Tail” i “My Victim” samo u naznakama, ali već na poslednjoj “Don’t Go Blue” biće jasno da kaubojski šeširi i čizme na promo fotkama nisu puko koketiranje, već smernice za dalju karijeru).
Već naredni album, “Must’ve Been High” (Sub Pop, 1997), uz povratak Rona Heathmana sa uspešnog lečenja, predstavlja Supersuckers doprinos modernom country zvuku, a u prilog tome koliko su dobri u žanru govori i podatak da se na albumu kao gost pojavljuje Willie Nelson, svakako najveća živa country legenda. Ne treba zaboraviti ni sjajan duet Eddieja Spaghettija sa Kelly Deal (Breeders) u “Hungover Together”. Takođe, gotovo istovremeno snimaju i EP sa Steveom Earleom, u to vreme jednim od najvećih talenata country and western muzike, a legenda kaže da ga je saradnja sa ovim momcima spasila bezizlazne heroinske zavisnosti. Uspeh koji je usledio dovodi ih do ugovora sa Interscope Records, ali album koji im je obećan nikada ne izlazi za ovaj major label i Supersuckers se par godina povlače po sudovima sa advokatima Interscopa, da bi po dobijanju parnice oko autorskih prava na svoje pesme objavili narednu ploču – “The Evil Powers Of Rock’n’Roll” (Koch International, 1999), još jedno rock remek-delo bez country upliva. Iste godine Sub Pop objavljuje sjajnu kompilaciju “How The Supersuckers Became The Greatest Rock And Roll Band In The World”.
Sledeće godine snimaju 2 pesme (jedna sa Eddiejem Vederom, pevačem Pearl Jam) za kompilaciju “Free The West Memphis 3”, a 2001. objavljuju split album sa Electric Frankenstein.
Tokom 2002. pokreću sopstvenu izdavačku kuću, Mid-Fi Recordings. Prvenac je živi country biser “Must’ve Been Live” koji se isto može naći preko Sub Popa. Teško da je iko u poslednjih par decenija uspeo da napravi ovako energičan živi album, a tako jasno žanrovski omeđen unutar country i western muzike.
Novi studijski, ponovo hard-rock/punk-rock LP – “Motherfuckers Be Trippin” izdaju 2003, a na kom je jasno da ako ste vešti i talentovani ne postoje granice među žanrovima. Nabrijane gitare, Eddiejev raspukli vokal i melodično pevanje, solaže, rifovi i masna zvučna slika kreću se hard i heavy rock putanjom sa istom lakoćom kao i country-punk stazom. Iskustvo starije od deceniju i po, neprestane provere uživo od SAD, preko Evrope, do Japana i Australije i nazad, podiže ih na pijedestal jednog od najžešćih i najboljih rokenrol bendova koji sa istom lakoćom šiba hard/heavy/punk rifove i honky-tonk country poskočice i balade. Možda postoji još koji bend koji je dobar u tome, ali je sigurno da nijedan to ne ume kao što umeju Supersuckers.
2004. objavljuju “Live At Anaheim”, video zapis sa koncerta na kojem se jasno vidi da Supersuckers publiku čine fanovi heavy metala/hard-rocka ravnopravno sa fanovima garage-punka i punk-rocka, ali i oni čija su srca zakopana u Nešvilu i country i western muzici. Sledi još par živih albuma, što u country, što u rock varijanti, a 2005. objavljuju kompilaciju pesama koje se nisu našle na regularnim dugosvirajućim izdanjima (mahom singlovi) – “Devil’s Food”. Za ljubitelje mainstream zvuka, a pomalo neočekivano za punkere i metalce, tu se našla i obrada globalnog hita Outkast – “Hey Ya!” (inače, hidden track na DVD-u!).
Krajem 2008. objavili su studijski album „Get It Together!“ koji nije doneo nikakva iznenađenja u muzičkom izrazu, ali to je i štos kod velikih rokenrol bendova – da sviraju, takoreći, jednu istu pesmu, sa tri akorda, ritmom i stavom, a da ne ugnjave.
Samo par godina potom Eddie Spaghetti započinje višegodišnju borbu sa rakom koja završava pobedom 2014. kada izlazi „Get The Hell“ za Acetate Records. Sledeće godine za istog izdavača izlazi novi album „Holdin’ The Bag“ i Supersuckers se vraćaju koncertima. Najpre u Americi, a od 2017. mogli smo ih videti i uživo ponovo i u Evropi.
2020. Supersuckers slave 32 godine postojanja. Takođe, početkom iste objavljuju i novi album “Play That Rock’n’Roll”.
Beogradski koncert održaće se u ponedeljak, 16. marta u Knap klubu (ex-Kuglaš) s početkom od 21:30.
Karte u pretprodaji po ceni od 1200 din do kraja februara. Od 1. marta 1500 din, a na dan koncerta 1800. Pretprodajna mesta:
Pub Brod
Dnevni Chillton

“If you don’t like the Supersuckers, you don’t like Rock-N-Roll.” –Lemmy Kilmister from Motorhead
“They played my birthday party. They rock!” –Eddie Vedder from Pearl Jam
“Supersuckers…I love the Supersuckers, our whole band loves you guys!” –Robin Zander from Cheap Trick
“The Supersuckers understand that great rock and great country are, at least on a spiritual level, exactly the same thing. Rock on, boys.” –Steve Earle
“The Supersuckers rock ferociously whenever they feel like it and what really matters is ending this sentence with an exclamation point!” –Little Steven Van Zandt, E Street Band, Little Steven’s Underground Garage

Supersuckers official
Supersuckers @ Wikipedia
Supersuckers @ Facebook
Supersuckers @ AllMusic
Intervju za BAD MUSIC FOR BAD PEOPLE 2018.

Video:

Poster: