hackedepicciotto (Berlin, Germany)
Subota, 16. mart – Beograd @ Elektropionir / Anti-Shop | 21:00
Nedelja, 17. mart – Sofia @ Singles
Hackedepicciotto su Aleksander Hake i Danijela de Pičoto. Hake je basista i član originalne postave Einstürzende Neubauten. Danijela de Pičoto je suosnivačica berlinske Love parade, saradnica na projektu elektronske muzike Ocean Club & Monika Werkstatt sa Gudrun Gut, nekadašnja članica kultnog sastava Crime & The City Solution, kao i benda Space Cowboys.
Hackedepicciotto se žanrovski kreću među dronovima, u indastrijalu i eksperimentalnoj muzici koja ide od meditativnih vokalnih harmonija i zvučnih pejzaža do snažnih ritmova i meteorski živih simfonija, a rezultat je savršena smeša zvuka OM, Suicide, Dead Can Dance, Low i Arvo Pärt. Lista zajedničkih saradnika je poduža, a neka od imena sa kojima su radili jesu: Mik Harvi, Lustmord, Erik Hubel iz Glenn Branca Ensemble, The Tiger Lillies, Kid Kongo, Džuli Kruz i drugi.
Ovaj par je izdao 6 albuma, a poslednja dva, „The Silver Threshold“ i „Keepsakes“ objavljuje MUTE. „Keepsakes“(iz jula 2023) je zbirka pesama srednjeg tempa koja obuhvata njihov dron stil, ali i nove primese jakih džez bitova, a zasniva se na ličnim doživljajima i uspomenama.
„Ovaj novi album veoma je poseban za nas. Obično govorimo o univerzalnim temama, ali smo ovoga puta izuzetno lični. Album je nastao iz zahvalnosti i svaka pesma je posvećena nekom od prijatelja koji su nam važni, a većinom su muzičari.
„Tema prijateljstva provejava kroz čitavu produkciju jer smo svakog saradnika izabrali zbog toga što nam mnogo znači: Viktor Van Vugt je uradio miks, David Hohbaum oslikao omot, a Manolo Luki je dizajnirao grafiku.
Svaki detalj albuma, uključujući i to što ga je izdao MUTE, govori o tome koliko smo zahvalni što su ovi ljudi deo naših života.
„Iako nam je prijateljstvo glavna tema, na zvuk naših albuma i opšti utisak koji ostavljaju značajno utiče ambijent u kojem snimamo. Ovoga puta, ključan je bio Auditorijum Novečento u Napulju: to je jedan od prvih studija u Evropi u kom su Enriko Karuzo i svi veliki napuljski umetnici snimali dok su ploče bile još u povoju. Nalazi se u ogromnom prostoru sa predivnom akustikom u kojoj može da se snimi i do 17 muzičara odjednom. Mi smo se bacili na dugačak niz instrumenata koji tamo postoje i iskoristili smo svašta: od duvačkih instrumenata do koncertnog klavira i od zvona do čeleste koja je pripadala maestru Enju Morikoneu. Bilo je izuzetno, ali izuzetno inspirativno.
Svoj izbor instrumenata nismo širili u naletu ushićenja, već u želji da prikažemo devet različitih osoba kojima smo posvetili te pesme. Morali smo da rastegnemo i raširimo zvučnu paletu, tako da možemo da čujemo kako i nežni klavir, i bogati duvački instrumenti i zvona odjekuju na ploči, pored našeg standardnog zvuka koji čine prožimajuće žice, udari basova, atmosferični dronovi, povremeni bubnjevi i sanjivi tonovi Morikoneove čeleste.
Uskoro izlaze novi spotovi i počinjemo da vežbamo nove pesme koje dodajemo na repertoar mnogobrojnih koncerata koji nam predstoje i nadamo se daćete uživati u njima koliko i mi“. Hackedepicciotto nastupaju u Elektropioniru u subotu, 16. marta od 21:00. Ulaznice su u pretprodaji @ Pub Brod i Čumić Chillton po ceni od 1800 dinara do kraja febuara. Od 1. marta – 2500 din i na dan koncerta 3000 din.
https://www.hackedepicciotto.de/
https://hackedepicciotto.bandcamp.com/
https://www.instagram.com/hackedepicciotto/
https://mute.com/artists/hackedepicciotto
Video:
Poster:
SUPERSUCKERS
Utorak, 19. mart – Zagreb @ Hard Place
Sreda, 20. mart – Beograd @ KC Grad | 21:00
Četvrtak, 21. mart – Thessaloniki @ Mylos Club
Petak, 22. mart – Athens @ Kyttaro
Subota, 23 mart – Volos @ Cafe Santan
Nedelja, 24. mart – Plovdiv @ Bee Bop Cafe
Ponedeljak, 25. mart – Sofia @ Singles
Supersuckers su u Sijetl došli iz Arizone krajem 80-tih i posle nekoliko singlova za opskurne izdavače snimaju prvi album, “The Songs All Sound The Same” za Empty Records. Zapravo, radi se o kompilaciji pomenutih singlova.
Neprestano se dokazujući u Meki rokenrola čestim živim nastupima, bend skreće pažnju šefova Sub Popa, te posle još jednog od zapaženih koncerata i pada dogovor o snimanju prvog regularnog albuma, “The Smoke Of Hell” (Sub Pop, 1992). Očito su Bruce Pavitt i Jonathan Poneman hteli da osveže ponudu svoje etikete bendom koji se prilično razlikovao od dugokosih grungera, budući da su u to vreme Supersuckers slovili za jedan od najperspektivnijih punk-rock bendova Amerike. Četiri kauboja iz Arizone bili su sveža krv, potrebna žanrovski već profilisanom izdavaču, a sam bend je uspeo da dopre do većeg broja obožavalaca van Sijetla preko ozbiljne distribucije za jednu nezavisnu kuću. Već tada, u ranoj fazi svoje karijere, Eddie Spaghetti (basista, vokal i frontmen) i društvo fokusiraju se na što češće žive nastupe širom Amerike. Posle više od godinu dana skoro neprestanih turneja, Supersuckers su ponovo u studiju i snimaju svoje prvo remek-delo – “La Mano Cornuda” (Sub Pop, 1994), ploču kojom dominiraju hitovi poput “Creepy Jackalope Eye”, “On The Couch”, “Sugie” i “She’s My Bitch”. Glasni i istovremeno melodični punk-rock sve više biva začinjen hard i heavy šablonima, a koncertna poza sa gitarama visoko podignutim u vis i obaveznim pesnicama stisnutim u “la mano cornuda” (rogata šaka, pesnica sa ispruženim kažiprstom i malićem) neizostavni momenti Supersuckers nastupa. Zbog toga se vernim fanovima sve više priključuje i heavy metal publika.
Sledeće godine jedan od gitaroša, Ronthrose Heathman, odlazi na lečenje od zavisnosti, a na njegovo mesto upada legendarni vođa Didjits (Touch & Go Records) – Rick Sims. U ovoj postavi bend snima album “The Sacrilicious Sounds Of The Supersuckers” (Sub Pop, 1995), a u produkciji gitariste Butthole Surfers, Paula Learyja. Svakako najzrelije izdanje do tog momenta i ploča koja pršti od zaraznih rock rifova, sjajnih gitarskih dijaloga i egzibicija, posveta rock herojima, ali i sve većom zainteresovanošću benda za nasleđe country muzike (u “Born With A Tail” i “My Victim” samo u naznakama, ali već na poslednjoj “Don’t Go Blue” biće jasno da kaubojski šeširi i čizme na promo fotkama nisu puko koketiranje, već smernice za dalju karijeru).
Već naredni album, “Must’ve Been High” (Sub Pop, 1997), uz povratak Rona Heathmana sa uspešnog lečenja, predstavlja Supersuckers doprinos modernom country zvuku, a u prilog tome koliko su dobri u žanru govori i podatak da se na albumu kao gost pojavljuje Willie Nelson, svakako najveća živa country legenda. Ne treba zaboraviti ni sjajan duet Eddieja Spaghettija sa Kelly Deal (Breeders) u “Hungover Together”. Takođe, gotovo istovremeno snimaju i EP sa Steveom Earleom, u to vreme jednim od najvećih talenata country & western muzike, a legenda kaže da ga je saradnja sa ovim momcima spasila bezizlazne heroinske zavisnosti. Uspeh koji je usledio dovodi ih do ugovora sa Interscope Records, ali album koji im je obećan nikada ne izlazi za ovaj major label i Supersuckers se par godina povlače po sudovima sa advokatima Interscopa, da bi po dobijanju parnice oko autorskih prava na svoje pesme objavili narednu ploču – “The Evil Powers Of Rock’n’Roll” (Koch International, 1999), još jedno rock remek-delo bez country upliva. Iste godine Sub Pop objavljuje sjajnu kompilaciju “How The Supersuckers Became The Greatest Rock And Roll Band In The World”.
Sledeće godine snimaju 2 pesme (jedna sa Eddiejem Vederom, pevačem Pearl Jam) za kompilaciju “Free The West Memphis 3”, a 2001. objavljuju split album sa Electric Frankenstein.
Tokom 2002. pokreću sopstvenu izdavačku kuću, Mid-Fi Recordings. Prvenac je živi country biser “Must’ve Been Live” koji se isto može naći preko Sub Popa. Teško da je iko u poslednjih par decenija uspeo da napravi ovako energičan živi album, a tako jasno žanrovski omeđen unutar country i western muzike.
Novi studijski, ponovo hard-rock/punk-rock LP – “Motherfuckers Be Trippin” izdaju 2003, a na kom je jasno da ako ste vešti i talentovani ne postoje granice među žanrovima. Nabrijane gitare, Eddiejev raspukli vokal i melodično pevanje, solaže, rifovi i masna zvučna slika kreću se hard i heavy rock putanjom sa istom lakoćom kao i country-punk stazom. Iskustvo starije od deceniju i po, neprestane provere uživo od SAD, preko Evrope, do Japana i Australije i nazad, podiže ih na pijedastal jednog od najžešćih i najboljih rokenrol bendova koji sa istom lakoćom šiba hard/heavy/punk rifove i honky-tonk country poskočice i balade. Možda postoji još koji bend koji je dobar u tome, ali je sigurno da nijedan to ne ume kao što umeju Supersuckers. Vreme je i za prvi DVD dokument. 2004. objavljuju “Live At Anaheim”, video zapis sa koncerta na kojem se jasno vidi da Supersuckers publiku čine fanovi heavy metala/hard-rocka ravnopravno sa fanovima garage-punka i punk-rocka, ali i oni čija su srca zakopana u Nešvilu i country i western muzici. Sledi još par živih albuma, što u country, što u rock varijanti, a 2005. objavljuju kompilaciju pesama koje se nisu našle na regularnim dugosvirajućim izdanjima (mahom singlovi) – “Devil’s Food”. Za ljubitelje mainstream zvuka, a pomalo neočekivano za punkere i metalce, tu se našla i obrada globalnog hita Outkast – “Hey Ya!” (inače, hidden track na DVD-u!).
Krajem 2008. objavili su studijski album „Get It Together!“ koji nije doneo nikakva iznenađenja u muzičkom izrazu, ali to je i štos kod velikih rokenrol bendova – da sviraju, takoreći, jednu istu pesmu, sa tri akorda, ritmom i stavom, a da ne ugnjave.
Samo par godina potom Eddie Spaghetti započinje višegodišnju borbu sa rakom koja završava pobedom 2014. kada izlazi „Get The Hell“ za Acetate Records. Sledeće godine za istog izdavača izlazi „Holdin’ The Bag“ i Supersuckers se vraćaju koncertima. Najpre u Americi, a od 2017. mogli smo ih videti i uživo ponovo i u Evropi.
Slede albumi “Suck It” (2018. Steamhammer Records) i “Play Thar Rock’n’Roll” (2020. Reptilian Records), oba klasici nove postave benda koja se svela na bazičnu rokenrol formula – trio: gitara, bas + bubnjevi.
Ove godine Supersuckers slave 36 godina postojanja i nema boljeg mesta od rokenrol kluba za takvu vrstu proslave.
Beogradski koncert održaće se u sredu, 20. marta u KC Gradu s početkom od 21:00. Spremite se za nenadjebiv rock’n’roll koncert i obucite čist donji veš jer će ga ovi momci s pola snage istresti iz pantalona.
Gosti na prolećnoj evropskoj turneji su visokooktanski kantri-rok duo Volk iz Nešvila.
Ulaznice su u pretprodaji @ Pub Brod i Dnevni Chillton: do 31. januara 1500 din, od 1. februara 2000 i na dan koncerta 2500 dinara.
“If you don’t like the Supersuckers, you don’t like Rock-N-Roll.” –Lemmy Kilmister from Motorhead
“They played my birthday party. They rock!” –Eddie Vedder from Pearl Jam
“Supersuckers…I love the Supersuckers, our whole band loves you guys!” –Robin Zander from Cheap Trick
“The Supersuckers understand that great rock and great country are, at least on a spiritual level, exactly the same thing. Rock on, boys.” –Steve Earle
“The Supersuckers rock ferociously whenever they feel like it and what really matters is ending this sentence with an exclamation point!” –Little Steven Van Zandt, E Street Band, Little Steven’s Underground Garage
https://en.wikipedia.org/wiki/Supersuckers
https://www.facebook.com/supersuckers
https://www.facebook.com/livevolk/
https://www.instagram.com/volk_band/
Poster:
POPEČITELJI
Subota, 16. decembar @ Elektropionir / Anti-Shop | 19:30
Grupu Popečitelji su osnovali braća Saša i Goran Furunović 1995. godine u Prištini.Tadašnji petočlani sastav imao je nekoliko bučnih i eksplozivnih nastupa i predstavljao je specifičnu pojavu na tadašnjoj prištinskoj sceni svirajući bučnu mešavinu nespojivih pravaca (alter, etno, noise, hard core…) 2008. godine Goran Furunović sa bubnja prelazi na bas gitaru a na mesto bubnjara dolazi Ivan Cvetković i tada Popečitelji kao trojka počinju da stvaraju svoju eksplozivnu mešavinu instrumentalnog funk-rocka i folk muzike. 1999. godine za bubanj seda Radeta Vulić i ostaje na toj poziciji narednih 16 godina. Po završetku bombardovanja, napustivši Prištinu, grad u kome se grupa već etablirala, Popečitelji se sele u Kragujevac i Kraljevo, nastavljajući dalje sa istraživanjem i negovanjem svog originalnog muzičkog stila. Mnogobrojnim koncertima u ovim gradovima, kao i u Beogradu, grupa ubrzo postaje svojevrsna andergraund atrakcija.
Posle jednog od takvih koncerata u Beogradu 2003., dolazi i do saradnje sa Kojom (Disciplin A Kitschme), što rezultira snimanjem prvog albuma Popečitelja – “Ko radi?”, u studiju Music Factory u Košutnjaku, pod Kojinim producentskim vođstvom. Koja je, pored toga što je producirao ovaj album, u tom vremenu pružio i podršku bendu u vidu razumevanja i neprocenjivih saveta što je Popečiteljima bio još jedan dokaz da su na pravom putu. Ploča, izdata na etiketi Mojo beat 2004. predstavlja briljantnu kombinaciju slobodnog, sirovog folk-funk rocka i aranžmanski svedene, moderne produkcije, uz primese trance i drum and bass elemenata. “Ko radi” se ubraja među najbolje albume izdate te godine u Srbiji, a naslovna numera sa albuma se prošetala po prvim mestima domaćih top lista. Ovim albumom i upečatljivim koncertima sebi obezbeđuju kultni status na andergraund sceni Srbije i tvrdokornu bazu fanova koja ne propušta njihove mnogobrojne nastupe u većim gradovima u Srbiji. Aleksandar Žikić u recenziji albuma “Ko radi” u dnevnim novinama Blic, te 2004. godine, između ostalog piše: “Kontinuirana, energična i beskompromisna interakcija tri „konvencionalna” instrumenta, ritam kao temelj napetosti koja nijednog trenutka ne popušta, inteligentan, kreativan i diskretan pristup tradicionalnom muzičkom nasleđu… Popečitelji znaju šta rade. Oni, jednostavno, sviraju. Od svih pomaka koje donose, taj je možda najznačajniji.
2008. godine Popečitelji izdaju “Horizonte”, album kojim utvrđuju autentičnost svog muzičkog izraza. Na ovom albumu produkcijski deo posla uzimaju u svoje ruke, a numere kao što su Kilogrami, Horizonti, Transverzala… lako pronalaze put do slušalaca. Bend, tada, koncertno promoviše ovaj album u svim bivšim jugoslovenskim republikama.
U novembru 2011. objavljuju singl “Društvo!”, na kom se nalaze dve numere, “Loše društvo” i “Novo društvo”, kao prethodnicu novog albuma na kome su počeli da rade. Spotovi za ove dve numere su uspešno najavili pojavljivanje ovog albuma.
U februaru 2013. Popečitelji objavljuju treći studijski album pod nazivom “Sijalica”.
Popečitelji su kroz mnoge održane koncerte samo potvrdili epitet eksplozivnog benda. Takav status doveo je do toga da su, između ostalog, nastupali kao predgrupe Maceo Parkeru, legendarnom saksofonisti Džejmsa Brauna (2003.), kao i bendu NoMeansNo (2005.). Pored brojnih koncerata u Srbiji i zemljama u regionu,Popečitelji su nastupali na brojnim festivalima u Poljskoj (Varšava, Ciechanov, Węgorzewo), Italiji (Milano, Rim), Francuskoj (Tuluz, Albi), Austriji (Beč), Bugarskoj (Sofija) i Belgiji (Gent). Kao nezaustavljiva koncertna atrakcija Popečitelji svih ovih godina ređaju koncerte koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Nebrojenim nastupima u zemlji, regionu i Evropi, Popečitelji neumorno rade ono u čemu su najbolji i raduju se svakom direktnom kontaktu sa publikom.
2015. godine Saša pokreće onlajn etiketu Druga stvarna kojoj Popečitelji objavljuju dva dupla singla – “Kroz” i “Bum!”.Za ove numere su objavljeni i prigodni video spotovi.
2016. godine se na mesto bubnjara, posle 16 godina, vraća Ivan Cvetković, a 2018 njega zamenjuje Dušan Lazić.
Krajem 2018. godine bend objavljuje singl „Pozivanje“.
2021. godine Popečitelji objavljuju četvrti album “Uvek”, njihovo prvo izdanje objavljeno na vinilu. Album je na ploči i na digitalnim platformama objavila izdavačka kuća “Odličan hrčak”, dok ga je na bandcamp-u objavila “Druga stvar”.
Grupa se vraća u Beograd da prodrma učmalu prestonicu prednovogodišnjim koncertom u subotu, 16. Decembra u Elektropioniru / Anti Shopu. Vreme početka je 20:30. Ulaznice u pretprodaji po ceni od 1000:
Pub Brod + Čumić Chillton
https://www.facebook.com/popecitelji/
https://popecitelji.bandcamp.com/
Poster:
Elli De Mon (Italy)
Petak, 8. decembar – Novi Sad @ Grafitti
Subota, 9. decembar – Beograd @ Elektropionir / Anti Shop | 20:00
Elli De Mon je italijanski one woman band. Objavila je sedam albuma pod uticajem najranije bluz tradicije (Bessie Smith, Mississippi Fred McDowell, Son House). Pretprošlogodišnji album “Countin’ The Blues: Queens of The 20’s”, obrade bluz standarda starih čitavi vek, prokrčio je put za Elli De Mon, njenu sofisticiranu interpretaciju prvih bluz pesama, kao i sam nastup tokom kojeg svira gitare i sitar, peva, koristi manji set bubnjeva, razne druge udaraljke i pomoćne rekvizite. Ove godine objavila je novi album pod nazivom “Pagan Blues” i ovenčana hvalospevnim kritikama dolazi u Beograd da ga promoviše, a koncert će biti održan u Elektropioniru (Anti Shop) u subotu, 9. decembra od 20:00. Ulaznice su u pretprodaji po ceni od 1200 din. Na dan koncerta 1500.
Pretprodajna mesta:
Čumić Čilton
https://ellidemon.bandcamp.com/
Video:
Poster:
Ian Svenonius ESCAPE-ISM (Los Angeles, CA, U.S.A.)
Ponedeljak, 18. septembar – Plovdiv @ Bee Bop Cafe
Utorak, 19. septembar – Veliko Tarnovo @ TaM
Sreda, 20. septembar – Sofia @ Singles
Četvrtak, 21. septembar – Priština @ Kino Armata
Petak, 22. septembar – Prizren @ Lumbardhi
Subota, 23. septembar – Skopje @ MKC
Nedelja, 24. septembar – Niš @ Feedback
Ponedeljak, 25. septembar – Beograd @ Anti Shop / Elektropionir | 19:30 w/Rita Braga (Lisbon, Portugal)
Utorak, 26. septembar – Novi Sad @ CK 13
Četvrtak, 28. septembar – Thessaloniki @ WE
Petak, 29. septembar – Athens @ Death Disco
U poslednjoj knjizi Iana F. Svenoniusa nema podataka o autoru, pa shvatam da nije potrebno posebno predstavljati ovog legendarnog rokenrol animinimalistu, koji ponovo dolazi u Beograd, ovog puta sa novom inkarnacijom akta muzičkog vandalizma zvanog Escape-ism. Druga polovina snolike drame slučajno pronađenih zvukova je Sandi Denton, koreografkinja i basistkinja dream pop benda Tashaki Miyaki.
Uverili smo se da Escape-ism može biti bilo ko i bilo šta: one-man show, duo, jedna ritam mašina i nekoliko reči, bas i glas, situacionistička diverzija, izgubljena ploča, disko klub duboko ispod podzemlja, bina na kojoj se smenjuju James Brown i Alan Vega…
Escape-ism nas može odvesti daleko, čak do artoovske spoznaje stalne magije, samo ako dopustimo sili da deluje.
Ian Svenonius upozorava da je Eros pao u okove kapitalizma i da ga moramo osloboditi. Zvuči kao dobra misija i sjajan razlog da budemo u Elektropioniru 25. septembra, posebno što će pre dinamičnog dua iz Los Anđelesa nastupiti lisabonska pevačica I kompozitorka Rita Braga, poznata i kao electro Betty Boop. Osim mini sintisajzera, ova talentovana muzičarka svira i ukulele, a njen eklektični repertoar čine uglavnom mjuzikli, filmska muzika i džez dvadesetih godina prošlog veka. Domaćoj publici, koja gaji ljubav prema alternativnom stripu, Rita je poznata kao ilustratorka i animatorka, a kuriozitet je da je omot njenog prvog albuma “Cherries That Went To The Police” (2011) ilustrovao naš poznati strip crtač Aleksandar Zograf.
„Sva dobra muzika podseća na nešto”, reče Kokto.
„Svi najbolji bendovi su cover bendovi – Spacemen 3, The Gories, The Cramps, Stereo Total”, dopuni ga Ian.
Ne propustite priliku da učestvujete u ovoj debati, ali tek nakon što se pretvorite u golu vodu na plesnom podijumu. Ulaznice u pretprodaji po ceni od 1200 dinara. Na dan koncerta – 1500. Pretprodajna mesta: Pub Brod i Dnevni Chillton.
Sara Bujak
Linkovi:
https://escape-ism.bandcamp.com/
https://www.instagram.com/ian_f_svenonius/
https://ritabraga.bandcamp.com/album/cherries-that-went-to-the-police
https://www.instagram.com/superbraguita/
Video:
