TIJUANA BIBLES (Toronto, CANADA)
Kanadski surf rock sastav Tijuana Bibles formiran je pre 8 godina od bivših članova kultnih garage punk bendova Speed Kings, Leather Uppers i Spittle. Već po samom imenu (legendarni američki pornografski stripovi koji su izlazili u periodu od 20-tih do 30-tih godina prošlog veka, naročito popularni u doba velike depresije) dalo se zaključiti da će provokacija biti jedna od važnijih komponenti i jedan od zaštitnih znakova ove petorke iz Toronta. Druga, koja njihove žive nastupe čini dodatno šokantnim, je da već od najranijih dana koncerte sviraju sa meksičkim rvačkim maskama, koje sam šou čine teatralnijim, ali i zabavnijim.
Do sada su objavili tri albuma “Apartment Wrestling”, “Custom Made” i “Fists Of Fury” i pregršt singlova za nekoliko nezavisnih izdavača. Žanrovski radi se o, pre svega, surf rock-u, ali Tijuana Bibles albumi svedoče da im surf 60-tih nije jedina inspiracija. Zato je u njihovom muzičkom izrazu prisutno još nekoliko rokenrol stilova iz 60-tih i 70-tih (garage punk, proto punk) koji pomešani sa surfom daju jedan neobičan i u rokenrol istoriji retko viđeni uspešan “bućkuriš”, svojstven, na primer, Cramps, Ramones, Raunch Hands ili A-Bones.
Red instrumentala, red vokalnih numera, dosta orgulja i saksofona, pored nezaobilazne gitara-bubanj-bas osnove, interpretiranih na krajnje poletan, veseo i zabavan način, sjajno ležu ruku pod ruku prilično zastrašujućoj pojavi članova benda, tako da na jedan autentičan način sjedinjuju horror ikonografiju sa melodičnom i ritmičnom muzikom za ples. Humor i horor, baš kao kod bez sumnje najvećeg uticaja – The Cramps, a kad u takvoj kombinaciji dobijete pesme koje vas navode na đipanje, skakanje i polivanje pivom, onda je jasno da su Tijuana Bibles uspeli u nameri da vas povedu u ludu zabavu, danas tako retko prisutnu u modernoj pop produkciji.
Tijuana Bibles krajem oktobra u okviru svoje pete evropske turneje konačno stižu i u Srbiju:
subota, 21. oktobara – Kula @ kafe bioskop “DUGA”
nedelja, 22. oktobar – Pančevo @ “KUPE”
ponedeljak, 23. oktobar – Beograd @ SKC (zajedno sa španskim savage-soul-punk šampionima Tokyo Sex Destruction!!)
muzika:
TOKYO SEX DESTRUCTION (Barcelona, SPAIN)
Španski kombo Tokyo Sex Destruction dobar su i redak primer da radikalni politički stavovi (u ovom slučaju leve orijentacije) kod jednog rokenrol benda mogu da rezultiraju vanserijskom atraktivnošću. Za samo 4 godine postojanja izbacili su 3 albuma i više singlova, a pored svega uspeli su da Evropu obiđu više puta, te su imali i zapaženu američku turneju, koja je za bend van engleskog govornog područja u gro slučajeva misaona imenica, ako ne računamo nekoliko skandinavskih rok grupa.
60’s soul, garage punk i detroitski high energy R’n’R (Stooges/MC5) prve su asocijacije kod slušalaca, a više nego prisutni duh legendarnog menadžera MC5, Johna Sinclaira i njegove subverzivne organizacije White Panther Party dodatno pojačavaju utisak, ionako dovoljno snažan u numerama ovog benda. Svaki je od članova četvorke iz Barselone «uzeo» Sinclairovo prezime jasno stavljajući do znanja o čemu se ovde radi, a radi se o pobuni i revoluciji, baš kao u doba poznih 60-tih kada su MC5 i Sinclair bili redovna meta američke konzervativne javnosti, policije, čak, nacionalne garde i predvodnici nemira na ulicama Detroita. Bend ovako čvrstih uverenja samo je za poštovanje i kada svemu ovome dodate jednaku srčanost, žar i, na momente, mahnitost u izvođenju žestoke muzike za mrdanje u transu, jasno je da se radi o nečemu što umnogome odudara od prosečne ponude na nezavisnoj sceni. Zaista, nije ni čudo što im se sam Michael Davis (basista MC5) obratio sa molbom da producira par pesama!
Naziv benda Tokyo Sex Destruction u potpunosti odgovara onome što se može čuti na pločama Španaca: egzotika, strastveno šibanje instrumenata i jednog od najboljih vokala danas i: seks, seks, seks!
Kao koncertna atrakcija više puta su postideli, a ne tako retko i preoteli sam show (ili ih makar naterali da se razbude i potrude da budu bolji), mnogim velikim imenima moderne garažne produkcije, od Blues Explosion, preko Fleshtones, do Mooney Suzuki i Zen Guerilla. Kako lepo reče Michael Davis: «This band is SEX by all means, both in sound and appearance».
Beogradska publika imaće priliku da se uveri u istinitost ovih reči u ponedeljak, 23. oktobra u SKC-u gde Tokyo Sex Destruction nastupaju zajedno sa kanadskim surf garage rock kvintetom Tijuana Bibles.MySpace
sajt
muzika:
“black noise is the new sound!”
“le red soul comunnitte”
“5th avenue south”
spotovi:
DIRTRUCKS (Tokyo, JAPAN)
Dirtrucks su tri mlade cure iz Tokija koje su, uprkos godinama, već imale iskustva sa nekoliko lokalnih bendova (Cobrachicks, Motorcobra, Rock Club DJ i Polestar). Ovdašnjoj rokenrol publici je verovatno prva asocijacija na ženski bend iz Japana – 5.6.7.8’s, međutim, ovaj trio njima ne duguje ama baš ništa. Dirtrucks sviraju tipičan southern rock sa izuzetno simpatičnim ženskim vokalima, složenim onako kako ni sam Phil Spector ne bi umeo da napravi. Sa jedne strane imate krljanje gitara nalik na Stones period dok je Mick Taylor bio u bendu, a sa druge suptilni glavni vokal basistkinje Dee i prateće koji se pojavljuju u svakoj pesmi dodatno bojeći atmosferu. Možda je najvažnija komponenta Dirtrucks pesama što tako lako ulaze u uvo i bez preterano pažljivog slušanja navode na njihanje u ritmu. Melodičnost i zarazni vokali su i glavni adut ove ženske trojke, pored nesumnjivo simpatične činjenice da se radi o tri devojke koje su tek nešto više od svojih instrumenata. Slušajući ih lako prepoznajete da su cure porasle uz ploče Lynyrd Skynyrd, Rolling Stones, Joan Jett, ZZ Top ali i Ramones i AC/DC.
Ovo im je druga, znatno duža evropska turneja i zanimljivo je da se vraćaju u Evropu tako brzo, posle samo 9 meseci. To bi trebalo da jasno govori o tome koliko su atraktivne kao živi bend. Dva koncerta koja će tokom šetnje po starom kontinentu da upriliče i u Srbiji dogodiće se u Kuli (nedelja, 15. oktobar) @ kafe bioskop “Duga” i u Beogradu (ponedeljak, 16. oktobar) @ SKC. Na oba koncerta gosti Dirtrucks biće novosadski punk-rock šampioni – DMT.
GHETTO WAYS (Brooklyn, NYC, USA)
Jedna od najboljih stvari kod savremene nezavisne rokenrol produkcije jeste da se svakih par godina pojavi bar 10-ak bendova čiji potencijal u najmanju ruku obećava. Neverne Tome i slične drkadžije po čijem se mišljenju sve završilo sa nekim od heroja s kraja prošlog veka mogu da začepe brnjicu i nastave da se klanjaju pločama koje su već izlizali. Za one koji još uvek imaju veru u indie R’n’R tu su, pored ostalih, Ghetto Ways.
U samo 3 godine karijere ovaj bruklinski trio objavio je 2 izuzetno zapažena albuma za Alien Snatch Records i pravo niotkuda uleteo u sam vrh nezavisne američke garažne elite. Ako je neko pomislio da je sve na punk-soul temu rečeno i završeno sa Oblivians, Gories, BellRays ili Dirtbombs, jako mi je žao, ali upravo su Ghetto Ways krenuli da ispisuju nove stranice ovog poglavlja modernog rokenrola i dovoljno im dobro ide da se neće sve završiti prebrzo kao mnogo puta ranije u istoriji.
Zgodna cura na gitari i vokalu, Jenna Young, nadrndani basista Shane Konen i pomahnitali bubnjar/vokal Harry Warwick III na posve nov i svež način sjedinjuju crnu (soul i rhythm & blues) sa belom muzikom (punk-rock i garage punk) i kroz dvominutne, znojave komade mitraljiraju sve u šesnaest! Na momente je teško prepoznati u kojim je pesmama glavni vokal Jenna, a u kojima Harry, jer oboje imaju punokrvni soul glas i u skoro svakoj se pesmi smenjuju po strofama. Shane diktira ritam svojim bas deonicama koje udaraju pravo u stomak, dok je Jennina do daske odvrnuta gitara zadužena za farbanje pozadine i kratke solo izlete. Sve to vreme Harry čuka po kožama u mahnitom ritmu prizivajući najbolje dane nikad prežaljenih Oblivians. Seksi i raspojasano, baš kako treba da bude da bi bilo dobro, zapravo, na način na koji vam se mašta može da zagolica, noge klecnu, a kukovi krenu da se njišu u ritmu padanja u trans na voodoo seansama. Glasno i prljavo, kao što su to nekada radili očevi rokenrola od Jerry Lee Lewisa, preko Sonics, Stooges, MC5, New York Dolls, Ramones, pa sve do Gories i Oblivians, BellRays i Dirtbombs.
Recept za dobar rokenrol je vrlo jednostavan: mora da bude sirov, drčan i srčan, iz jaja i, naravno, seksi. Sa mačkicom kakva je Jenna Young bar je 50% od uslova već u startu zadovoljeno. Ostaje samo da se sva ta energija kanališe na pravi način, a tu je dvojac na ritam sekciji da Ghetto Ways postavi na sam vrh moderne garažne produkcije.
Na svojoj trećoj evropskoj turneji u poslednje 3 godine, Ghetto Ways sviraće i tri koncerta u Srbiji:
subota, 07. oktobar – Beograd @ SKC (gosti: Concrete Worms)
nedelja, 08. oktobar – Pirot @ Elit klub
ponedeljak, 09. oktobar – Pančevo @ Kupe
muzika:
home in your heart
tearin’ a hole
beat me down
heart attack
dirty ride
video:
the na na
ANDRE “MR. RHYTHM” WILLIAMS u Beogradu
Posle gotovo punih 5 godina Andre Williams, R’n’B/soul legenda koja traje, ponovo gostuje u Beogradu (30. septembar, velika sala SKC-a!!), ali i po prvi put u Zagrebu (01. oktobar, KSET!!)! Black Godfather i Mr. Rhythm, kako su ga najčešće zvali prijatelji iz sveta muzike, na ovoj evropskoj turneji ne zaobilazi naše pasivne krajeve i biće to šansa da ga oni koji su prisustvovali sjajnom nastupu u Domu omladine, decembra 2001. opet pogledaju, kao i nesrećnici koji su tada životnom omaškom propustili tu feštu!!
“U poređenju sa Andreom Williamsom Little Richard zvuči kao Pat Boone” – Lux Interior (The CRAMPS)
Black Godfather je ’56. imao prvi hit na US R’n’B top ten – “Bacon Fat”. Sledili su: “Greasy Chicken”, “Humpin, Bumpin’ & Thumpin’” (pre nekoliko godina “pozajmljena” od Fat Boy Slima!!), “Rib Tips”, “Pass The Biscuits”, “Jail Bait”…
’61. počinje da radi za MOTOWN RECORDS i Berryja Gordyja, najpre kao producent (Marvin Gaye, Mary Wells, Contours, Stevie Wonder…), ali je tokom narednog perioda više puta gubio, a potom dobijao posao kod iste etikete što kao producent, što kao A & R agent.
’63. je napisao “Shake A Tail Feather” veliki hit za Five Du-Tones (vidi filmove “Hair Spray” i “Blues Brothers”!!).
U drugoj polovini 60-tih zauvek napusta MOTOWN i kreće da radi kao producent/izvođač za CHESS RECORDS.
Samo par godina kasnije, početkom sledeće decenije, započinje po sebe pogubnu saradnju sa Ikeom Turnerom. Ike ga uvodi u svet kokaina iz kojeg se Andre posle nekoliko godina izvlači, ali posledice su takve da završava proseći na mostovima Čikaga sve do kasnih 80-tih!!
U modernoj R’n’R istoriji na Andrea ukazuju najpre The Cramps obradivši “Jailbait” i svrstavši čak 2 njegova R’n’B hita na legendarnoj “Born Bad” kompilacijskoj seriji. No ni to nije bilo dovoljno da se ruinirani kralj lascivnog R’n’B/soul/funka vrati u epicentar pažnje muzičke javnosti.
Tek u drugoj polovini 90-tih, uz veliku pomoć svojih fanova Jona Spencera i 2/3 Gories (Dan Kroha i Mick Collins) Andre se vraća u studio. ’98. sa dvojcem iz Gories u Detroitu snima svoj definitivni come-back album “Silky” objavljen iste godine za IN THE RED RECORDS. Sudbina se još jednom smeši ovom crnom šefu ciganske duše i Andre postaje heroj nove garažne generacije. Već na sledećem albumu (“The Black Godfather” 1999 IN THE RED RECORDS) prate ga Jon Spencer Blues Explosion, Dirtbombs, Cheater Slicks, Countdowns i Compulsive Gamblers. Mr. Rhythm se nakon dve decenije plaćanja danka poigravanju sa drogama vraća u ulozi predvodnika moderne garažne produkcije. I dok je u ranoj fazi svoje karijere imao probleme zbog svojih produkcijskih egzibicija i bio markiran kao problematičan autor zbog otvorene seksualnosti, Andre Williams upravo na te dve karte gradi svoj comeback u svet muzike.
Jon Spencer ga uzima za izvršnog pruducenta “Acme”, a Andrea i Spenecerove Blues Explosion možete čuti i na “Acme Plus” u numeri “Lap Dance”. Potom Mr. Rhythm nekoliko puta obilazi Evropu i Ameriku (jednom i Australiju) na zajedničkim turnejama sa Jon Spencer Blues Explosion, Countdowns, Cheater Slicks, Beasts Of Bourbon…
U junu 2001. za NORTON RECORDS objavljuje album “Bait & Switch”. Sama činjenica da se na ploči kao gosti pojavljuju Ronnie Spector (Ronettes) i Rudy Ray Moore, njegovi ispisnici, potvrda je Andreovom neprestanom radu u prethodnih 5 godina. Ovaj put produkcija je osetno hi-fi, a njegov prepoznatljivi raw sexual R’n’B/soul stil vešto upakovan i za one kojima su “Silky” i “The Black Godfather” zazvučali suviše sirovo.
Dve godine nakon uspešne evropske turneje sa GREEN HORNET, opet za NORTON RECORDS, pojavljuje se live album “Holland Shuffle”.
Pre par meseci za PRAVDA RECORDS izlazi novi album “Aphrodisiac” na kojem ga prate sjajni DIPLOMATS OF SOLID SOUND. Andre je i dalje opsednut seksom, koji je i ovde tema broj 1. Zvuk je znatno više soul nego na poslednjih nekoliko ploča, samim tim i album je pitkiji i može da komunicira sa publikom koja ne ljubi garažna gitarska krljanja, prisutna na albumima za IN THE RED RECORDS.
Od prošle godine Andre Williams opet posećuje Evropu, ali turneje nisu duže od 7-10 dana i po pravilu se bukiraju mesecima pre nego što će da se dogode. Ovogodišnja turneja (9 koncerata u 9 dana!!) započinje u Beogradu koncertom u velikoj sali SKC-a (subota, 30. septembar). Andre nastupa u pratnji THE MARSHALL BROTHERS, a pre njih publiku će zagrejati domaća atrakcija ŠTUKA i holandski garage-rock combo ATILLA THE HUN & QUALITY BUTCHERS. Biće to dobra prilika da domaća publika još jednom vidi jednog od najvećih zabavljača i nesumnjivu rokenrol legendu koja danas u 69-toj godini života izgleda i peva bolje od preživelih iz svoje generacije.
Aphrodisiac
Silky (password=MoogPower)
Bait & Switch
The Black Godfather
Mr. Rhythm
Mr. Rhythm Is Back
