La Plebe (San Francisco)
Ska-punk latinosi iz san frana po drugi put među beogradskom publikom – ponedeljak, 9. jul @ SKC (21h).
Kvintet La Plebe postoji od 2001. godine i nesumnjivo je najatraktivniji punk-rock sastav San Franciska. Posle 2 EP-ja i jednog mini albuma, ovih dana treba da se pojavi i prvo dugosvirajuće izdanje u produkciji Billyja Goulda, osnivača Faith No More, a pod zanimljivim nazivom «Hasta La Muerte». Radi se o klasičnom punk-rocku, nalik na rani Clash sa dodatkom trube i trombona i ono što pesmama daje posebnu draž jeste da su skoro sve na španskom jeziku. Nije ni čudo, La Plebe čine momci meksičkog porekla koji su birajući između bande i benda krenuli sa ovim drugim i na taj način pokušali da se ratosiljaju uobičajenih tinejdž frustracija (devojke, novac, siromaštvo, socijalna nepravda…). Melodični refreni, sjajna truba i trombon koji prizivaju ska ugođaj, uigrana ritam sekcija i prašeća, punk gitara karakterišu njihov muzički izraz. Pesme su mahom vesele što sugeriše dobru atmosferu, a tako i zagarantovani provod na živim nastupima.
La Plebe su za 5 godina postojanja svirali svako manje i svako veće mesto San Frana, ali i prošle godine uspeli da obiđu dobar deo Evrope, posebno se usredsredivši na Balkan. Nejasno je otkud takvo interesovanje kod mladih Latinosa za ove krajeve, gde će i ove godine da provedu par nedelja vozeći se od Bugarske preko Rumunije, do Makedonije, Hrvatske, Slovenije i Srbije, no to će se svakako razjasniti već za nekoliko dana kada će se La Plebe pojaviti na bini beogradskog Studentskog kulturnog centra i otprašiti svojih 60-ak minuta.
Dakle, za dobru zabavu u ponedeljak, 9. jula sa početkom u 21:00 zaduženi su ovi žestoki i veseli momci iz jednog od najlepših gradova SAD, a pre njih, kao lokalna podrška, nastupiće beogradski punk-rock sastavi: S.U.S. i Concrete Worms.
Ulaznice su na blagajni SKC-a po ceni od 350 din.
http://www.myspace.com/laplebe
http://www.purevolume.com/laplebe
DEBELI PRECJEDNIK / FAT PREZIDENT (Osijek)
Spoj razorne snage hardcorea i emocija punka je opet sa vama. Debeli precjednik / Fat prezident predstavlja svoj poslednji, treći po redu album “Through the eyes of the innocent” objavljen za hrvatsko/slovenačku indie etiketu “Moonlee records”. Kritika ga je proglasila jednim od najboljih albuma godine, a publika bend izabrala za grupu godine pa su momci osvojili i urbanu nagradu Zlatna koogla. Uživo moćni, energični i jednostavno prebrzi, sa “otrovnim” tekstovima pesama, Debeli znaju o čemu govore i šta hoće te su bend koji se uživo mora doživeti.
Od nastanka benda 1994. godine pa sve do danas Debeli precjednik je svirao s najvećim imenima na svetskoj punk sceni kao što su: Lagwagon, Me First & The Gimme Gimmes, H20, Toy Dolls, Terror, Beatsteaks i mnogi drugi, a više od 500 odsviranih koncerata i 4 velike Europske turneje trebalo bi da budu najbolji pokazatelj koliko ovaj bend vredi i zašto ih treba videti uživo.
Bend je izdao tri albuma: “Rather burn this record”, “Fist from east” i već pomenuti “Through the eyes of the innocent” i veliki broj demo snimaka, singlova, a pojavili su se i na velikom broju kompilacija. Preko Italije, Francuske, Nemačke, Češke, Danske, Norveške i šire, svirali su u gotovo svim zemljama Europe i to na velikim festivalima kao što su “Deconstruction tour” i “Sziget”. Provokativni, angažovani, i socijalno osvešćeni, Debeli precjednik jedan je od rijetkih bendova čiji rad, kroz intervjue i članke prati i nezavisni nedeljnik Feral Tribune.
Uživo eksplozivni, beskompromisni, sa snažnim osećajem za melodiju i uvek u petoj brzini Debeli na najbolji način pokazuju kako zvuči hardcore punk koji sviraju.
Beogradski koncert je najavljen za subotu, 30. jun u SKC-u, pa ako volite melodični punk-rock i hardcore ne bi smeli da propustite ovu priliku.
http://www.myspace.com/fatprezident
http://www.mediafire.com/?bwmjwi3gw5f
GRINDCORE FEST (21. JUN @ SKC)
Cripple Bastards su jedan od najpoznatijih italijanskih pank bendova novije generacije. Nastali još 1988. godine kao dvojac inspirisan pank i metal muzikom, brzo su evoluirali u jedan od najoriginalnijih grindcore bendova u Evropi. Bazirajući svoju muziku na zvuku klasičnog italijanskog hardcore punka (Wretched, Indigesti, Underage), dvojica tinejdžera su veoma brzo uspela da izgrade ime za sebe na tada aktivnoj sceni razmene kaseta. Iako tehnički izuzetno rudimentarni, prvi snimci i nastupi Cripple Bastards (svirke po Italiji i Hrvatskoj) učinili su puno za njihovu reputaciju svojom eksplozivnom smešom lo-fi buke i provokativnih stavova. Ovo nije bio šablonski grindcore niti uobičajena pankerska politička propoved već ekspresivna energija dvojice veoma besnih mladih ljudi. Određeni nivo svetske slave na underground sceni, pa čak i poređenja sa bendovima poput Disorder nisu izostala.
Danas, skoro dvadeset godina kasnije, Cripple Bastards su neka vrsta institucije u evropskom undergroundu. Sa preko trideset izdanja u svim formatima, saradnjom sa velikim imenima metal i pank scene i nastupima širom Evrope i Severne Amerike, ovaj bend može da se pohvali da je postao deo istorije podzemne muzike. Istovremeno, čak i posle dve decenije rada i opstajanja na sceni, Cripple Bastards su i dalje verni nezavisnom izdavaštvu i alternativnim kanalima distribucije muzike.
Iako je simpatični muzički diletantizam sa početka karijere danas zamenjen kvalitetnom svirkom i razrađenim muzičkim identitetom, Cripple Bastards nisu izgubili na besu i ekspresivnosti. Njihovi snimci su visokooktanski doživljaj brzine i besa, a nastupi su neka vrsta pank verzije Artoovog teatra surovosti. Stalna kontraverza koja bend prati u domenu politike i ličnih uverenja donela im je i mnogo problema sa pank i hardcore publikom i infrastrukturom kako u Americi tako i u Evropi, ali ako ništa drugo, sa ovim bendom nikada nije bilo laži i prevare. Iskrenost i doslednost u uverenjima, ma koliko ona problematično izgledala je uvek bilo jedno od najjačih oružja benda koji se ni danas, kao ni pre devetnaest godina ne zadovoljava da pravi jednostavno muzku određenog žanra. Izdanja i koncerti Cripple Bastards su odsečci samog života i ma koliko taj život bio uvredljiv i agresivan, to ih čini uzbudljivim.
U okviru svoje mini turneje po Srbiji, bend će nastupati u Beogradu (četvrtak, 21. jun u SKC-u), Novom Sadu (petak, 22. jun u klubu London) i Somboru (subota, 23. jun u klubu Aut). Na sva tri koncerta imaće i domaću podršku – Sacramental Blood (Beograd) i No Abuse (Novi Sad). Na beogradskom koncertu pored ova tri benda pojaviće se i ovdašnji grind šampioni – Acroholia.
http://www.myspace.com/cripplebastards
http://www.cripple-bastards.com/
http://www.sacramentalblood.tk/
http://www.myspace.com/noabusegrind
http://www.myspace.com/acroholiagrindcore
HARMFUL (ex-FAITH NO MORE!!)
Nemački noise-rock/metal sastav HARMFUL postoji punih 15 godina i uprkos permanentnoj angažovanosti, velikoj popularnosti u matičnoj državi i čestim turnejama, tek sa poslednjim albumom stižu do veće podrške van granica Nemačke. Nije ni čudo pošto se na sedmom albumu, jednostavno nazvanom «7», ekipi pridružuje i jedno od većih etabliranih svetskih rok imena, Billy Gould (osnivač i basista sada već legendarnih FAITH NO MORE), kao producent, ali i drugi gitarista na turneji u okviru koje sviraju i u Beogradu.
«7» je najzrelije izdanje ovog benda i prvo koje je licencirano van Nemačke. Produkciju su radili članovi benda pod dirigentskom palicom velikog majstora Billyja Goulda, a miks je uradio drugi veliki šef metal/noise-rock scene, Flemming Rasmussen (producent sastava METALLICA na albumima «Ride The Lightning», «Master Of Puppets» i «…And Justice For All»!!).
HARMFUL su na turneji od aprila ove godine, predvođeni Billyjem Gouldom šire priču o svom bendu kako po zapadnim, tako i po istočnim državama starog kontinenta. Pored činjenice da svakim danom stiču sve više fanova nakon furioznih i bučnih nastupa, ova turneja je i sjajna prilika za samog Goulda da se nakon 10 godina pauze ponovo nađe sa rok bandom «na putu» i da se seti dana s početka karijere FAITH NO MORE dok su još pokušavali da naprave proboj i stignu do većeg dela publike. gouldu je to uspelo sa FAITH NO MORE, a budući da se taj čovek ne prihvata ovakvih obaveza bez istinkog verovanja u bend u kome svira, ne treba sumnjati da će mu se posrećiti i sa HARMFUL.
HARMFUL su svirali turneje sa «facama» poput: SLAYER, SOUNDTRACK OF OUR LIVES, CLUTCH, NO ONE IS INNOCENT, UNIDA, MACHINE HEAD, IGGY POP, UNSANE, ALTER BRIDGE i PARADISE LOST. Miks pomenutih legendi bi otprilike mogao da vam dočara o kakvom se zvuku kod HARMFUL radi, a sve ostale detalje možete da pronađete na njihovom sajtu: http://www.harmfulweb.com/
JAY REATARD + BOSTON CHINKS (Memphis, TN, U.S.A.)
Pre više od deset godina u Memfisu je formiran garage-punk bend The Reatards, sastavljen od klinaca od po 16 godina. Istina, nisu baš mogli da se pohvale kako suvereno vladaju instrumentima, ali su zato itekako dobro umeli da napišu troakordno prašenje na kojem im je zavideo čitavi grad i pola nezavisne scene Amerike. Osim toga njihovi koncerti su rokenrol događaji koji se još uvek prepričavaju kao nezaboravni. Možda nisu umeli da sviraju i pevaju, međutim, živi nastupi su im bili blago rečeno divlji i vrlo iritantni po vlasnike klubova pošto se skoro svaki završavao sa uništavanjem instrumenata, pojačala, po kojom razbijenom glavom publike iz prvih redova, kao i kompletnog benda – «krv, znoj i suze» u najbukvalnijem smislu. Objavili su 2 regularna albuma, raspali se i ušli u legendu. Šef benda, Jay Reatard (pravo prezime Lindsey!!) nastavio je karijeru i punoletstvo dočekao svirajući u Lost Sounds, Final Solutions, Bad Times i još nekoliko lokalnih art-punk grupa.
Prošle godine je za In The Red Records objavio prvi solo album, «Blood Visions», koji je dobio izuzetno pohvalne kritike i može se reći da predstavlja uspešnu modernu verziju ‘77 punk rock-a i new wave-a. Očito duboko zaronjen i upućen u čuvenu punk rock kompilaciju koja je do sada objavljena u desetine serija sa «svih meridijana» – «Killed By Death», ali i omađijan bendovima poput Joy Division (ok, možda pre Warsaw), Wire, Siouxsie & The Banshees, Jay Reatard uspeo je da gotovo sasvim sam, uz neznatnu pomoć jednog prijatelja (bas i vokal u jednoj od 15 pesama na ploči!!), snimi album koji se našao na većini top-ten lista za 2006., bar kada je reč o indie izdanjima. «Blood Visions» kvalitet leži u činjenici da je dvadesetsedmogodišnjak iz Memfisa u vreme sveopšte jalove reciklaže britanskog new wave-a s kraja 70-tih i početka 80-tih napisao, odsvirao, otpevao 15 komada na kojima mu danas skidaju kapu lokalni uzori (Oblivians), bivši saradnici iz bendova sa kojima je proveo poslednjih 10 godina, ali i nezavisna muzička štampa, zapravo svi koji su uspeli da se dokopaju ovog parčeta plastike. Malo je neočekivano, ali sve ovo što britanska muzička industrija pokušava da izgura sa svojih 5-6, šatro, oni su isto što i gang of four wire joy division samo u 21. veku, teško da može da se nosi na više nivoa sa dečkom iz Amerike, pa još i iz Memfisa. Biće da ipak industrija ne može u toj meri da maže oči i tako lako prodaje šarene laže. «Blood Visions» je album kojim Jay ne kupuje, već zaslužuje ulaznicu u svet zrelih modernih autora.
Počevši kao balavi «imitator» Oblivians iz vremena dok se još borio sa aknama i nejebicom, preko komandovanja u nekoliko art-punk/new wave bendova, do albuma koji je napravio skoro sasvim sam i koji će bar do sledećeg njegovog izdanja sloviti kao najbolji američki odgovor na britanski new wave i ‘77 punk još otkako su Devo izdali svoj prvi LP.
45 dana evropske turneje koja počinje 16. maja u Amsterdamu i završava (uz samo 2 dana bez koncerta!!) u Roterdamu, 1. jula trebalo bi da bude dovoljno čvrst argument da za ovim mladim i talentovanim momkom vlada veliko interesovanje širom Evrope. Samim tim bilo je jako teško, da ne kažem skupo, uspeti da se za ex-YU «obore» tri datuma. Na turneji, kao gosti, odnosno bend koji će da otvara svaki koncert, pojaviće se i njegovi power-pop zemljaci – Boston Chinks – grupa koja je nedavno stigla i do prvog albuma, a većina njih činiće mizikante koji će da prate majstora na gitari i vokalu. Ako ste spremni za jedan pravi new wave show, sa obaveznim engleskim akcentom i uobičajenim punk-rock ludiranjem (valjanje po bini i u prvim redovima, razvaljivanje bubnjeva i pojačala, neizbežni pogo ispred bine po klizavom patosu i u srči do kolena) onda je sramota da promašite šampiona koji vam svira u komšiluku i još za smešne pare.
petak, 25. maj – Beograd @ SKC
subota, 26. maj – Crvenka @ Izletište “Potok”
nedelja, 27. maj – Zagreb @ Teatar &TD
MySpace Jay Reatard
MySpace Boston Chinks
muzika:
Jay Reatard – It’s So Easy
Jay Reatard – My Shadow
Jay Reatard – My Family
Jay Reatard – Death Is Forming
Jay Reatard – Oh It’s Such A Shame
Jay Reatard – – Nightmares
Jay Reatard – We Who Wait
Jay Reatard – Fading All Away
Jay Reatard – Turning Blue
Boston Chinks – Coltrane
Boston Chinks – Helpless
Boston Chinks – Sleepy-Heads
