MESSERSCHMITT (Pula, Hrvatska)
posle više od 3 godine MESERSCHMITT ponovo bombarduju Srbiju:
četvrtak, 16. novembar – Pančevo @ KUPE
petak, 17. novembar – Novi Sad @ NS TIME (300 din.)
subota, 18. novembar – Senta @ MOJO
nedelja, 19. novembar – Beograd @ SKC (500 din.)
Oformljeni krajem ‘87. godine na inicijativu Mira Kusačića u Puli. Prva MC ‘Lussy’ snimljena ‘88. u Žminju, a objavljena za tada najplodniju nezavisnu etiketu ‘Slušaj najglasnije’ (Listen Loudest) koju je u Zagrebu pokrenuo Zdenko Franjić. Stižu prve pohvale i brojni nastupi širom bivše Jugoslavije. 1989. Messerschmitt stiže u finale YURM-a (YU Rock Moment!!), najvećeg festivala novih bendova bivše YU.
1990. izlazi prvi LP ‘Foxxin” snimljen u Puli, dočekan uz bezrezervnu podršku kritike i publike. Tiraž je rasprodat u kratkom roku i nikad doštampavan zbog raspada diskografske kuće ‘Blind Dog Records’.
Nakon kratke stanke i nove postave, Messerschmitt vrlo brzo vraća izgubljene pozicije i pojavljuje se na brojnim nastupima i festivalima, gde uglavnom sviraju kao gosti ili headlineri. Istovremeno, bend se pojavljuje na raznim kompilacijskim LP i CD pločama (“Bombardiranje New Yorka”).
‘93. godine izlazi drugi LP ‘Shake That Thing’ snimljen u istom studiju kao prvi LP, za etiketu ‘Slušaj najglasnije’. Ponovo kreću brojni nastupi i promotivna turneja po Hrvatskoj i Sloveniji, koja kulminira nastupom na festivalu ‘Fiju Briju’. Iste godine Messerschmitt su uključeni u možda jedini pravi dokument novog hrvatskog rock-a, LP – ‘Trip Zone’
1995. godine, lomljenjem ljubičastog Gibson SG-a na dočeku Nove Godine u Puli, završava se kratka, ali plodonosna karijera benda koji je definitivno pomakao razmišljanja u domaćem rocku.
Od 1996.-2002. godine Miro Kusačić osniva bend Opyum, čiji je rad uglavnom zasnovan na obradama Blues i Rock ‘n’ roll heroja.
2003. Miro Kusačić zajedno sa Sašom Petkovićem – Saletom na bubnju i Rusminom Obićem – Rusom na basu reformira Messerschmitt, s trećim albumom ‘Rockafè’ u vlastitom izdanju (‘Messerschmitt Motors Records’), koji takođe nailazi na samo odlične kritike u slabokrvnom hrvatskom rock prostoru. U 2005. godinu, Messerschmitt uleću s novim albumom ‘Moonlight Starlight’, snimljenim u “Black Dog” studiju (ME) – producent Iwo Jiwo. Bend dobija ponudu za dva koncerta u Kanadi: 15.04. Toronto – “Silver Dollar Room” i 16.04. Hamilton – klub “Absinthe”. Nastupi u Kanadi su došli kao kruna gotovo dvadesetogodišnje karijere i značajna potvrda kvaliteta jednog od najpotcenjenijih, a genijalnih, rokenrol bendova bivše Jugoslavije.
muzika:
“lussy”
“foxxin’/shake that thing”
“rockafe”
“moonlight/starlight”
TIJUANA BIBLES (Toronto, CANADA)
Kanadski surf rock sastav Tijuana Bibles formiran je pre 8 godina od bivših članova kultnih garage punk bendova Speed Kings, Leather Uppers i Spittle. Već po samom imenu (legendarni američki pornografski stripovi koji su izlazili u periodu od 20-tih do 30-tih godina prošlog veka, naročito popularni u doba velike depresije) dalo se zaključiti da će provokacija biti jedna od važnijih komponenti i jedan od zaštitnih znakova ove petorke iz Toronta. Druga, koja njihove žive nastupe čini dodatno šokantnim, je da već od najranijih dana koncerte sviraju sa meksičkim rvačkim maskama, koje sam šou čine teatralnijim, ali i zabavnijim.
Do sada su objavili tri albuma “Apartment Wrestling”, “Custom Made” i “Fists Of Fury” i pregršt singlova za nekoliko nezavisnih izdavača. Žanrovski radi se o, pre svega, surf rock-u, ali Tijuana Bibles albumi svedoče da im surf 60-tih nije jedina inspiracija. Zato je u njihovom muzičkom izrazu prisutno još nekoliko rokenrol stilova iz 60-tih i 70-tih (garage punk, proto punk) koji pomešani sa surfom daju jedan neobičan i u rokenrol istoriji retko viđeni uspešan “bućkuriš”, svojstven, na primer, Cramps, Ramones, Raunch Hands ili A-Bones.
Red instrumentala, red vokalnih numera, dosta orgulja i saksofona, pored nezaobilazne gitara-bubanj-bas osnove, interpretiranih na krajnje poletan, veseo i zabavan način, sjajno ležu ruku pod ruku prilično zastrašujućoj pojavi članova benda, tako da na jedan autentičan način sjedinjuju horror ikonografiju sa melodičnom i ritmičnom muzikom za ples. Humor i horor, baš kao kod bez sumnje najvećeg uticaja – The Cramps, a kad u takvoj kombinaciji dobijete pesme koje vas navode na đipanje, skakanje i polivanje pivom, onda je jasno da su Tijuana Bibles uspeli u nameri da vas povedu u ludu zabavu, danas tako retko prisutnu u modernoj pop produkciji.
Tijuana Bibles krajem oktobra u okviru svoje pete evropske turneje konačno stižu i u Srbiju:
subota, 21. oktobara – Kula @ kafe bioskop “DUGA”
nedelja, 22. oktobar – Pančevo @ “KUPE”
ponedeljak, 23. oktobar – Beograd @ SKC (zajedno sa španskim savage-soul-punk šampionima Tokyo Sex Destruction!!)
muzika:
TOKYO SEX DESTRUCTION (Barcelona, SPAIN)
Španski kombo Tokyo Sex Destruction dobar su i redak primer da radikalni politički stavovi (u ovom slučaju leve orijentacije) kod jednog rokenrol benda mogu da rezultiraju vanserijskom atraktivnošću. Za samo 4 godine postojanja izbacili su 3 albuma i više singlova, a pored svega uspeli su da Evropu obiđu više puta, te su imali i zapaženu američku turneju, koja je za bend van engleskog govornog područja u gro slučajeva misaona imenica, ako ne računamo nekoliko skandinavskih rok grupa.
60’s soul, garage punk i detroitski high energy R’n’R (Stooges/MC5) prve su asocijacije kod slušalaca, a više nego prisutni duh legendarnog menadžera MC5, Johna Sinclaira i njegove subverzivne organizacije White Panther Party dodatno pojačavaju utisak, ionako dovoljno snažan u numerama ovog benda. Svaki je od članova četvorke iz Barselone «uzeo» Sinclairovo prezime jasno stavljajući do znanja o čemu se ovde radi, a radi se o pobuni i revoluciji, baš kao u doba poznih 60-tih kada su MC5 i Sinclair bili redovna meta američke konzervativne javnosti, policije, čak, nacionalne garde i predvodnici nemira na ulicama Detroita. Bend ovako čvrstih uverenja samo je za poštovanje i kada svemu ovome dodate jednaku srčanost, žar i, na momente, mahnitost u izvođenju žestoke muzike za mrdanje u transu, jasno je da se radi o nečemu što umnogome odudara od prosečne ponude na nezavisnoj sceni. Zaista, nije ni čudo što im se sam Michael Davis (basista MC5) obratio sa molbom da producira par pesama!
Naziv benda Tokyo Sex Destruction u potpunosti odgovara onome što se može čuti na pločama Španaca: egzotika, strastveno šibanje instrumenata i jednog od najboljih vokala danas i: seks, seks, seks!
Kao koncertna atrakcija više puta su postideli, a ne tako retko i preoteli sam show (ili ih makar naterali da se razbude i potrude da budu bolji), mnogim velikim imenima moderne garažne produkcije, od Blues Explosion, preko Fleshtones, do Mooney Suzuki i Zen Guerilla. Kako lepo reče Michael Davis: «This band is SEX by all means, both in sound and appearance».
Beogradska publika imaće priliku da se uveri u istinitost ovih reči u ponedeljak, 23. oktobra u SKC-u gde Tokyo Sex Destruction nastupaju zajedno sa kanadskim surf garage rock kvintetom Tijuana Bibles.MySpace
sajt
muzika:
“black noise is the new sound!”
“le red soul comunnitte”
“5th avenue south”
spotovi:
DIRTRUCKS (Tokyo, JAPAN)
Dirtrucks su tri mlade cure iz Tokija koje su, uprkos godinama, već imale iskustva sa nekoliko lokalnih bendova (Cobrachicks, Motorcobra, Rock Club DJ i Polestar). Ovdašnjoj rokenrol publici je verovatno prva asocijacija na ženski bend iz Japana – 5.6.7.8’s, međutim, ovaj trio njima ne duguje ama baš ništa. Dirtrucks sviraju tipičan southern rock sa izuzetno simpatičnim ženskim vokalima, složenim onako kako ni sam Phil Spector ne bi umeo da napravi. Sa jedne strane imate krljanje gitara nalik na Stones period dok je Mick Taylor bio u bendu, a sa druge suptilni glavni vokal basistkinje Dee i prateće koji se pojavljuju u svakoj pesmi dodatno bojeći atmosferu. Možda je najvažnija komponenta Dirtrucks pesama što tako lako ulaze u uvo i bez preterano pažljivog slušanja navode na njihanje u ritmu. Melodičnost i zarazni vokali su i glavni adut ove ženske trojke, pored nesumnjivo simpatične činjenice da se radi o tri devojke koje su tek nešto više od svojih instrumenata. Slušajući ih lako prepoznajete da su cure porasle uz ploče Lynyrd Skynyrd, Rolling Stones, Joan Jett, ZZ Top ali i Ramones i AC/DC.
Ovo im je druga, znatno duža evropska turneja i zanimljivo je da se vraćaju u Evropu tako brzo, posle samo 9 meseci. To bi trebalo da jasno govori o tome koliko su atraktivne kao živi bend. Dva koncerta koja će tokom šetnje po starom kontinentu da upriliče i u Srbiji dogodiće se u Kuli (nedelja, 15. oktobar) @ kafe bioskop “Duga” i u Beogradu (ponedeljak, 16. oktobar) @ SKC. Na oba koncerta gosti Dirtrucks biće novosadski punk-rock šampioni – DMT.
GHETTO WAYS (Brooklyn, NYC, USA)
Jedna od najboljih stvari kod savremene nezavisne rokenrol produkcije jeste da se svakih par godina pojavi bar 10-ak bendova čiji potencijal u najmanju ruku obećava. Neverne Tome i slične drkadžije po čijem se mišljenju sve završilo sa nekim od heroja s kraja prošlog veka mogu da začepe brnjicu i nastave da se klanjaju pločama koje su već izlizali. Za one koji još uvek imaju veru u indie R’n’R tu su, pored ostalih, Ghetto Ways.
U samo 3 godine karijere ovaj bruklinski trio objavio je 2 izuzetno zapažena albuma za Alien Snatch Records i pravo niotkuda uleteo u sam vrh nezavisne američke garažne elite. Ako je neko pomislio da je sve na punk-soul temu rečeno i završeno sa Oblivians, Gories, BellRays ili Dirtbombs, jako mi je žao, ali upravo su Ghetto Ways krenuli da ispisuju nove stranice ovog poglavlja modernog rokenrola i dovoljno im dobro ide da se neće sve završiti prebrzo kao mnogo puta ranije u istoriji.
Zgodna cura na gitari i vokalu, Jenna Young, nadrndani basista Shane Konen i pomahnitali bubnjar/vokal Harry Warwick III na posve nov i svež način sjedinjuju crnu (soul i rhythm & blues) sa belom muzikom (punk-rock i garage punk) i kroz dvominutne, znojave komade mitraljiraju sve u šesnaest! Na momente je teško prepoznati u kojim je pesmama glavni vokal Jenna, a u kojima Harry, jer oboje imaju punokrvni soul glas i u skoro svakoj se pesmi smenjuju po strofama. Shane diktira ritam svojim bas deonicama koje udaraju pravo u stomak, dok je Jennina do daske odvrnuta gitara zadužena za farbanje pozadine i kratke solo izlete. Sve to vreme Harry čuka po kožama u mahnitom ritmu prizivajući najbolje dane nikad prežaljenih Oblivians. Seksi i raspojasano, baš kako treba da bude da bi bilo dobro, zapravo, na način na koji vam se mašta može da zagolica, noge klecnu, a kukovi krenu da se njišu u ritmu padanja u trans na voodoo seansama. Glasno i prljavo, kao što su to nekada radili očevi rokenrola od Jerry Lee Lewisa, preko Sonics, Stooges, MC5, New York Dolls, Ramones, pa sve do Gories i Oblivians, BellRays i Dirtbombs.
Recept za dobar rokenrol je vrlo jednostavan: mora da bude sirov, drčan i srčan, iz jaja i, naravno, seksi. Sa mačkicom kakva je Jenna Young bar je 50% od uslova već u startu zadovoljeno. Ostaje samo da se sva ta energija kanališe na pravi način, a tu je dvojac na ritam sekciji da Ghetto Ways postavi na sam vrh moderne garažne produkcije.
Na svojoj trećoj evropskoj turneji u poslednje 3 godine, Ghetto Ways sviraće i tri koncerta u Srbiji:
subota, 07. oktobar – Beograd @ SKC (gosti: Concrete Worms)
nedelja, 08. oktobar – Pirot @ Elit klub
ponedeljak, 09. oktobar – Pančevo @ Kupe
muzika:
home in your heart
tearin’ a hole
beat me down
heart attack
dirty ride
video:
the na na
