Jack Oblivian (Memphis, TN, U.S.A.) | Repetitor (Beograd, Srbija) | The Sheiks (Memphis, TN, U.S.A.)
Nedelja, 7. septembar – Beograd @ KC Grad | 22:00
Ponedeljak, 8. septembar – Zagreb @ Tvornica kulture
Memfis je zbog Sun Records produkcije 50-tih godina 20. veka važio za rodni grad rokenrola, a poslednjih 20+ smatra se glavnim gradom garažnog roka ponajviše zahvaljujući Jacku Oblivianu (Jack Yarber). Osim što je tokom 90-tih predvodio dva vrlo uticajna garage-punk benda – Compulsive Gamblers i Oblivians – Jack Oblivian je i po raspadu potonjih svirao u par sjajnih grupa sa legendama kakve su Arthur Lee, Andre Williams, Nathaniel Mayer, Tav Falco, Jeffrey Evans, ali i paralelno radio na sopstvenoj solo karijeri sa bendom koji je menjao imena od The Tearjerkers do Jack-O & The Tennessee Tearjerkers, te svirao u (pored ostalih) još tri izuzetno važne grupe: South Filthy, Cool Jerks i Knaughty Knights.
Jack Oblivian rođen je u mestu Corinth, Mississippi 1967. Jedan od prvih bendova, Johnny Vomit & the Dry Heaves, formirao je sa rođakom Jimboom Mathusom (Squirrel Nut Zippers). U Memfis se sele zajedno sredinom 80-tih i sviraju pod imenom The End. Jimbo ubrzo napušta Memfis, a Jack ’91. okuplja prvi ozbiljniji sastav Compulsive Gamblers sa Gregom Cartwrightom. Uprkos odličnim pesmama bend objavljuje tek par singlova dok se materijal za long-play krčka i čeka neka bolja vremena za objavljivanje.
1993. Jack Yarber, Greg Cartwright i Eric Friedl prave Oblivians, lo-fi punk/blues trio i nepune dve godine posle izbacuju prvu dugosvirajuću ploču „Soul Food“ za Crypt Records. Ideja je sledeća: sva trojica koriste prezime Oblivian (posveta jednom od najvažnijih bendova u istoriji rokenrola – Ramones), nema basa, sva trojica pevaju i sviraju gitare i bubnjeve, kompletna produkcija je lo-fi (posveta The Gories iz Detroita) i šibaju trash-garage. Sličan recept ubrzo će koristiti mnogi, posebno u vezi sa odsustvom svake pitke produkcije i bas gitare (White Stripes i Black Keys na prvim pločama). Za samo pet godina Oblivians su snimili tri albuma za Crypt Records, par 10’’ i kompilaciju neobjavljenog materijala za Sympathy For The Records Industry, te više singlova za razne izdavače, mahom u SAD. Važnije od ovih podataka jeste da se, iako nisu bili prvi bend koji je koristio raspalu opremu, nije imao bas i ukrstio je nepomirljive žanrove (blues i punk ili garage punk), Oblivians danas smatraju jednim od najuticajnijih garage bendova s kraja 20. veka. Drugi garage revival talas koji je iznedrio neviđeni broj novih grupa započeo je sa The Gories krajem 80-tih, ali su baš Oblivians nekoliko godina posle svojim beskompromisnim i pankerskim pristupom bluzu čitavu stvar daleko ozbiljnije zakotrljali i približili klincima koji su prangijali svoje instrumente po garažama i podrumima širom SAD.
1998. razilaze se bez svađe. Eric Oblivian posvećuje se svojoj izdavačkoj kući Goner Records, a Jack i Greg pokušavaju opet sa Compulsive Gamblers daleko uspešnije nego ranije, a zahvaljujući prašini koju su Oblivians podigli za pet godina postojanja. Ipak, posle par godina i par albuma Jack se posvećuje solo karijeri, a Greg formira Reigning Sound.
Yarberov novi bend The Tearjerkers (potom Jack-O & The Tennessee Tearjerkers) snima tri albuma za Sympathy For The Record Industry („Bad Moon Rising“, 2001. | „Don’t Throw Your Love Away“, 2005. i „Jack-O Is The Flip Side Kid“, 2006.), a potom jedan za Goner Records („The Disco Outlaw“, 2009.). Od prelaska na Big Legal Mess 2010. godine (potkuću Fat Possum Records: The Black Keys, Iggy & The Stooges, Dinosaur Jr…) sva izdanja se potpisuju krajnje jednostavno sa Jack Oblivian. Muzički izraz smešten je na teren koji Yarber istražuje po raspadu Oblivians: punk estetika u interakciji sa snažnom emocijom blues/soul pesme. Poslednja ploča „Rat City“ (Big Legal Mess/Fat Possum, 2011.) dobila je dosta pozitivnih kritika, a recenzenti su složni u vezi jedne stvari – niko kao Oblivian ne uspeva tako umešno da veže zvuk Rolling Stones iz vremena „Exile On Main St.“ i „Sticky Fingers“ sa lokalnim nasleđem crne (blues, R’n’B/soul) i bele (country) muzike. Sve ovo propušteno kroz za Obliviana neizbežni punk filter rezultira savršeno ukusnom džambalajom.
Prošle godine Oblivians u originalnoj postavi snimaju povratnički album – „Desperation“, a u studiju Dana Auerbacha iz Black Keys. Priča o kraljevima garažnog rokenrola ponovo je aktuelizovana i nastupima na nekoliko festivala i u više bitnih klubova u SAD. Jack Oblivian bi do kraja godine trebalo da ima i novu ploču, a pre toga dolazi na mesec i po dana dugačku evropsku turneju da potvrdi svoje mesto na tronu najvećeg garažnog rokera poslednjih 15-ak godina.
Beogradski koncert održaće se u nedelju, 7. septembra u KC Grad-u (Braće Krsmanović 4). Pored Obliviana nastupiće i Repetitor kao domaća podrška i atraktivne mlade nade garažne scene Memfisa – The Sheiks.
Karte u pretprodaji na šanku KC Grad-a i u Pinball Wizard Records prodavnici do 7. avgusta – 1000 dinara, od 7. avgusta do 6. septembra – 1200 dinara i na ulazu u KC Grad 7. septembra – 1500 dinara.
Jack_O @ Wikipedia
Oblivians @ Wikipedia
Jack_O @ FB
Jack_O @ Fat Possum
Jack-O @ AMG
Jack-O @ last.fm
Jack-O @ Pitchfork
Repetitor @ Wikipedia
Repetitor @ bandcamp
Repetitor @ Moonlee Records
The Sheiks @ bandcamp
Video:
http://www.mtv.com/videos/misc/375472/aint-got-no-money.jhtml
Poster:
The Love Triangle (London, U.K.) + Fluffers (Berlin, Germany)
Petak, 18. jul @ Sioux splav | 22:00
Billy Childish je u defanzivi, The Singing Loins su se razišli, Jim Jones Revue su posle sjajnog prvog albuma ostali dibidus bezidejni i vreme je odavno prošlo kad je trebalo da okače džitre o klin (a ne krajem ove godine). Ipak, uzbudljivi rokenrol još uvek nije zaboravljen u Velikoj Britaniji ponajviše zahvaljujući trojici klinaca iz Londona pod imenom – The Love Triangle.
Nakon četiri kasetna izdanja i jednog singla (a kad kažem singl na to i mislim, a ne na farsu sa digitalnim/internet “singlovima” – dakle, vinil: mala, crna, okrugla ploča promera 7 inča!!) prošle godine im izlazi prvi dugosvirajući LP – “Clever Clever”. 13 pesama – 26 minuta. Ko ume da čuje prepoznaće ogroman potencijal i jedine ozbiljne naslednike The Buzzcocks, The Lurkers, The Boys (treba reći i ranih Wire i The Jam!!) poslednjih ko zna koliko godina. Brze, kratke, energične i melodične pesme u meri daleko od podilazeće ljigavštine + sjajni vokal, apsolutno tipičan isključivo za britanski ’77 Punk – dobitna je kombinacija Londonaca. Power-Pop i ’77 Punk koji će vas šutnuti u zadnjicu i podići u pogo već sa prvim taktovima Be Old Son, naterati da odvrnete jačinu „do daske“ i đipate sami u sobi, a posle zovete drugare da sa njima podelite najnovije otkriće. Ploču je snimio Daniel Husayn (Thee Spivs, Clorox Girls, Red Dons), ozbiljan poznavalac Pop-Punk zvuka i bez sumnje umnogome pomogao da ista zvuči ovako dobro, a sveže.
The Love Triangle dolaze u Beograd tek nešto manje od godinu dana po objavljivanju prvog albuma. Zajedno sa njima sviraće i berlinski Punk bend – Fluffers. Koncert je zakucan za petak, 18. jul od 22:00 na splavu Sioux (bivša „Lađa“!!). Nema pretprodaje – karta na ulazu 400 dinara.
The Love Triangle @ Bandcamp
The Love Triangle @ last.fm
Recenzija
Fluffers @ SoundCloud
Los Vigilantes (San Juan, Purto Rico) + Paint Fumes (Charlotte, NC, U.S.A.)
Ponedeljak, 26. maj – Beograd @ Gun Club | 21:00
Slovenly Recordings iz Nevade jedna je od najagilnijih nezavisnih etiketa poslednjih nekoliko godina. Više od decenije tragaju za biserima garage punk, garage-psych i power-pop muzike i imaju katalog kojim se drugi izdavači ne mogu pohvaliti: J.C. Satan, The Spits, PYPY, Paint Fumes, LIVIDS, Subsonics, Jack Of Heart, Acid Baby Jesus, Bazooka, The Okmoniks, Thee Oops, Los Vigilantes, The Rippers, Hellshovel, Nightmare Boyzzz… Slovenly Recordings pažljivo bira kojim bendovima će objaviti ploču i u njihovoj ponudi naći ćete mahom sjajne prve albume, više kasnijih izdanja renomiranih bendova poput The Rippers, Wau Y Los Arrrghs!, The Spits, ali i singlove današnjih bestselera poput Black Lips, Reigning Sound i Billyja Childisha.
Dva zanimljiva sastava sa debitantskim ostvarenjima upravo za Slovenly Recordings – Los Vigilantes i Paint Fumes – biće na zajedničkoj evropskoj turneji više od pet nedelja, a ono što je dobra vest za ljubitelje modernog garažnog zvuka je da će u okviru iste svirati i jedan koncert u Beogradu – u ponedeljak, 26. maja.
Los Vigilantes su kvartet iz San Huana, Portoriko. Reći da su viđeni za garažne šampione sveta na španskom jeziku ovaj put nije dovoljno. Los Vigilantes u dvominutnim rafalima demonstriraju poznavanje (i umeće) više žanrova važnih za moderni garage rock & roll: rockabilly, punk-rock, power-pop, ali i doo-wop. Melodičnost, catchy refreni, autentični polet i energija kojom voze iz pesme u pesmu, fenomenalno slaganje više vokala. Slobodno se može reći pop, ali kao kad bi ga svirali The Gories ili The Oblivians. Nije ni čudo obzirom da se bubnjar kalio na hardcore sceni, a ostatak benda ne krije simpatije spram The Beach Boys, The Beatles, The Ramones, ali i M. Jacksona i Madone.
Za samo pet godina postojanja (formirani su 2009.) Los Vigilantes objavili su dva singla i album (sve za Slovenly Recordings) i izašli na više kompilacija, pored ostalih i na velikoj garažnoj etiketi Norton Records (Hasil Adkins, Flamin’ Groovies, The Sonics, Link Wray, Andre Williams, Gino Washington…) – kompilacija posvećena The Rolling Stones – „Their Hispanic Majesties Request“ u društvu sa Davila 666, Los Peyotes i Luis & The Wildfires. Novi album „Al Fin“ izlazi 21. juna za ChaCho Records.
Paint Fumes dolaze iz Šarlota, Severne Karoline. Dve gitare + bubanj, prilično oslonjeni na lo-fi garage poput The Gories, Cheater Slicks, The Dirtys i pod jakim uticajem The Gun Club i The Cramps, ova tri momka proizvode podlogu sjajnu za neki horor pornić. Zvečeće gitare i činele, primitivno šibanje koža bubnjeva i fuzirani vokal uz obilje mikrofonije i buke pokazuju da se Paint Fumes ne šale i ne prave kompromise kad uzmu instrumente i krenu da praše svoje rokenrol pesme. Dva EP-ja i album za Slovenly Recordings potvrđuju da se radi o potencijalnim budućim predvodnicima garažnog rokenrola. Nakon furioznih, soničnih nastupa širom Sjedinjenih Država i Evrope proneo se glas da su Paint Fumes zapravo jedini istinski predstavnici garage punk žanra danas jer se svojski trude da i uživo prenesu glasnu energiju trajno zabeleženu u rilnama svojih ploča. U nezaustavljivom pohodu ka vrhu nije ih omela ni nesreća sa zamalo tragičnim ishodom. Naime, pevač i gitarista benda – Elijah von Cramon – udaren je kolima pre više od godinu dana i imao je nekoliko ozbiljnih operacija kao i poduže lečenje potom, ali vratio se nazad „u sedlo“ i Paint Fumes nastavljaju svoju garage/noise misiju.
Los Vigilantes i Paint Fumes, zvezde u naletu Slovenly Recordings, sviraju u Beogradu u ponedeljak, 26. Maja @ Gun Club od 21:00. Karte su u pretprodaji u Pinball Wizard Records radnji (TC EUROCENTAR, Makedonska 30, lokal broj 15) po ceni od 600 din. Na ulazu u klub na dan koncerta koštaće 800 dinara.
LOS VIGILANTES
Official
Los Vigilantes @ Facebook
Press:
http://www.i94bar.com/albums/los-vigilantes-los-vigilantes-slovenly
http://www.peek-a-boo-magazine.be/en/reviews/los-vigilantes-los-vigilantes/
http://www.sonicbids.com/band/losvigilantes/press/
Audio:
https://slovenly.bandcamp.com/album/los-vigilantes-me-siento-azul-ep
http://slovenly.bandcamp.com/album/los-vigilantes-self-titled-lp
Video:
PAINT FUMES
Paint Fumes @ Facebook
Press:
http://www.charlotteobserver.com/2013/11/21/4482979/paint-fumes.html#.U1fru1WSwrU
http://hopscotchmusicfest.com/band/paint-fumes/
http://rubberneckzine.com/interview-elijah-von-cramon-from-paint-fumes/
http://www.syffal.com/interview-paint-fumes
http://www.syffal.com/album-review-paint-fumes-egyptian-rats
Audio:
https://slovenly.bandcamp.com/album/paint-fumes-uck-life-lp
http://slovenly.bandcamp.com/album/paint-fumes-egyptian-rats-ep
Video:
Poster:
Peach Kelli Pop (L.A., CA, U.S.A.)
Sreda, 21. maj – Beograd @ KC Grad | 21:00 – OTKAZANO ZBOG DANA ŽALOSTI!!
Četvrtak, 22. maj – Zagreb @ Močvara
Nazvati bend po Redd Kross pesmi dovoljno govori o žanru/žanrovima u kojima će se kretati muzički izraz same grupe. Ako se u obzir uzme da se zapravo radi o projektu bubnjarke White Wires (Going Gaga/Douchemaster i Dirtnap Records!!), onda nema sumnje da se ovde radi o pop i punk muzici.
Peach Kelli Pop nastali su kao eksperiment Allie Hanlon. Bila je to prilika da bubnjarka ustane sa stolice i oproba se u pisanju pesama što je Allie oduvek i želela. Pesme koje je stidljivo čuvala i krišom pisala još iz vremena dok je živela u Kanadi (Otava) dostigle su kritičan broj i bilo je vreme da se hrabro zakorači napred u takozvani solo projekat. Allie je svih 10 pesama za prvi album nazvan jednostavno „Peach Kelli Pop“ sama snimila, otpevala sve vokale i odsvirala sve instrumente na više različitih lokacija (podrumi, spavaće sobe…) u Otavi 2009. godine. Prvo izdanje ovog albuma pojavilo se za Going Gaga Records 2010. Kada je prvi tiraž bio rasprodat isti naslov se na vinilu i kaseti pojavio za još par etiketa, ali najvažnije je da su šefovi Burger Records (jedne od najuticajnijih nezavisnih izdavačkih kuća poslednjih par godina: Natural Child, La Luz, Apache…) oberučke prihvatili bend i uvrstili ga u svoj katalog.
Uz pomoć Burger Records Peach Kelli Pop sviraju širom SAD, Kanade i Evrope. Postava uvek varira od raspoloživosti muzičara, ali je poenta da se u većini slučajeva radi o all-girl ekipi obzirom da Allie svoju muziku doživljava apsolutno devojačkom.
2012. Allie Hanlon se seli u Los Angeles i vrlo brzo potom počinje da piše pesme za sledeći PKP album.
Prošle godine izlazi i druga ploča, takođe jednostavnog naziva – „Peach Kelli Pop #2“. Najpre za opskurnog austrijskog izdavača – Bachelor Records, a potom i za pomenuti Burger Records. Drugi album donosi i vidljiv napredak u odnosu na prvenac, pre svega u aranžmanima i produkciji. Tematski je nastavak prethodne ploče, pesme o ljubavi, gubitku i zabavi protkane su istom drskošću i ženstvenošću, ali imaju daleko brži ritam i dobrodošle zvuke distorzije. Na albumu sa 10 pesama mogu se čuti mnogi instrumenti, a trajanje od manje od 25 minuta potvrđuje da PKP i dalje pišu super zašećerene pop/punk hitove nakrcane lepim melodijama, umilnim ženskim vokalima i poletnim sviranjem kao na prvih par albuma The Ramones. Uostalom, Peach Kelli Pop ponajviše i liče na The Ramones, samo na jednu apsolutno žensku varijantu ove sjajne grupe. Otuda i česta upoređivanja PKP i japanskih Shonen Knife (ženski Ramones iz Osake!!).
Peach Kelli Pop su bend koji je u ovom trenutku izuzetno intrigantan. Dreamy-Pop nešto bržeg tempa (taman toliko da bi mu se mogao prikačiti sufiks „punk“!!), nežni devojački vokali, egzotični instrumenti poput ksilofona i ukulelea (uz sve gitare i bubnjeve neophodne da se snimi pop-punk pesma), nepretencioznost i spontanost čine projekat Allie Hanlon važnim svakome ko ozbiljnije prati američku indie scenu danas.
Februara ove godine „LA Weekly“ uvrštava Peach Kelli Pop na listu L.A.’s Top 10 Rising Female-Fronted Bands.
Peach Kelli Pop su od 25. aprila do 3. maja na turneji po Japanu odakle se ne vraćaju u Kaliforniju, već dolaze na tronedeljnu evropsku turneju u okviru koje će po prvi put da nastupe i u Beogradu. Koncert je planiran za sredu, 21. maja @ KC Grad, a karte su u pretprodaji na šanku KC Grad-a i u Pinball Wizard Records prodavnici. Pretprodajna cena karte je 400 dinara, a na dan koncerta – 500 dinara.
Official
PKP @ bandcamp
PKP @ Facebook
PKP @ last.fm
PKP @ Twitter
Video:
Poster:
John Paul Keith (Memphis, TN, U.S.A.)
Ponedeljak, 7. april – Zagreb @ Spunk
Sreda, 9. april – Niš @ Feedback
Četvrtak, 10. april – Novi Sad @ The Quarter
Petak, 11. april – Zaječar @ Omladinski centar
Subota, 12. april – Beograd @ Gun Club | Gosti: The LVCS | 22:00
Nedelja, 13. april – Pécs @ Trafik
John Paul Keith formirao je The One Four Fives par godina pošto se 2005. preselio u Memfis. Karijeru je započeo pred kraj srednje škole 90-tih u rodnom Noksvilu sa bendom Viceroys (V-Roys). Ubrzo su postali najuzbudljivija lokalna atrakcija i posle jednog koncerta u Nešvilu dobijaju ponudu da snime album za Stevea Earla i njegovu E-Squared Records. Mladom JP Keithu nije se dopala ideja da promene zvuk zarad prvog albuma i napušta bend. Odlazi u Nešvil, formira Nevers, snimaju ploču za Sire Records koja se iz ovih i onih razloga nikada nije pojavila u prodavnicama. Nedugo potom okuplja novu grupu – Stateside koja obljavljuje jedan album u Evropi i postaju prateći bend Ryana Adamsa pod imenom The Pink Hearts. Adams odlazi na turneju promovišući svoj album “Gold” povukavši sa sobom kompletnu postavu izuzev JP Keitha koji se, nakon par kratkih zadržavanja u Njujorku i Birmingemu u pokušaju da okupi novu postavu, na poziv sestre seli u Memfis gde započinje uspešnu karijeru studijskog i „živog“ muzičara.
Ispekavši zanat tezgareći po studijima i barovima sa raznim lokalnim muzičarima (da li je pominjanje njegove saradnje sa pokojnim Jimom Dickinsonom dovoljno?!), 2007. okuplja The One Four Fives, a već 2009. izlazi im fantastični debi „Spills And Thrills“ za renomiranog izdavača – Fat Possum Records/Big Legal Mess. Ploča može da nosi i naziv “Ubrzani kurs memfiskog rokenrola”. U tih 37 minuta i 12 pesama iz jedne u drugu klizite kroz žanrove karakteristične za ovaj grad: rockabilly, swamp-rock, soul, boogie-woogie, roots rock, country, a vozom upravlja doktor John Paul Keith uz asistenciju pratećih muzičara. Duh Sun Records studija još uvek pohodi Memfis, A ova ploča ga sadrži u svakoj svojoj rilni.
2011. John Paul Keith objavljuje drugi album pod nazivom „The Man That Time Forgot“, a ponovo za Fat Possum/Big Legal Mess. Iako sa njim na snimanju učestvuju svi pajtaši sa prethodnog izdanja ova ploča potpisana je samo njegovim imenom bez dodatka benda. Iz listom pozitivnih kritika jasno je da ovo nije slučajno – JP je izrastao u ozbiljnog autora, sve pesme su kompletno njegove, te i nije bilo potrebe da se dodaje naziv benda. Štaviše, JP u tom trenutku ima bar dve skupine muzičara sa kojima krstari Amerikom, a obzirom da je na dve evropske turneje bio sa rokenrol njuškama kakvi su Harlan T. Bobo i Jack Oblivian potpuno je razumljivo da sve buduće ploče nose samo njegovo ime.
U međuvremenu John Paul Keith započinje ozbiljnu saradnju sa Amy LaVere na projektu Motel Mirrors koji prošle godine rezultira briljantnim country mini albumom. Njihovi redovni nastupi u Memfisu i okolini kao i par američkih turneja potvrđuju kvalitet Motel Mirrors. Ipak za samog Keitha najbitnija je njegova solo karijera, a ona je u ovom trenutku u svom zenitu obzirom na odjek poslednjeg mu albuma „Memphis Circa 3AM“ (Big Legal Mess/Fat Possum, 2013). Ploču je snimio sa nedavno preminulim Rolandom Janesom u Sam Phillips Recording Service studiju u Memfisu. Roland Janes svirao je gitare u bezbroj poinirskih ostvarenja ranog rokenrola (bio je sešn gitarista Sun studija Sama Phillipsa i svirao na skoro svim ranim singlovima legendi kao što su npr. Jerry Lee Lewis i Billy Lee Riley), onda je tokom 60-tih bio producent, izdavač i vlasnik studija, da bi tokom 70-tih predavao tehniku snimanja, a od ranih 80-tih do smrti radio je u Sam Phillips Recording Service studiju snimajući bukvalno sve od The Cramps do Al Kapone-a. Album „Memphis Circa 3AM“ sniman je postepeno, pesma po pesma, praktično mesecima i sve to na old school način – na dvoinčne analogne trake. 12 pesama u 35 minuta i savršen presek JP Keitha kao autora i dijapazon žanrova: country, blues, power-pop, soul, rockabilly, sleazy boogie, garage rock… Sve se završava možda i najvećim hitom karijere – Baby We’re A Bad Idea!
Zbog cigarete u uglu usana zvali su ga Talični Tom, zbog cvikera, gitare i kristalno čistog glasa – novi Buddy Holly. Koliko god laskavo bilo poređenje sa rokenrol legendom, JP Keith danas je prepoznat kao talentovani autor perfektnog glasa i savršenog gitarskog umeća. Naizgled sasvim običan štreber sa južnjačkim akcentom i omalenog rasta, kada se popne na binu, opaše svog telekastera i odvrne potenciometar na Fender Twin-u JPK se pretvara u Mr. Hyde-a, a prvih nekoliko redova pada pokošeno frenetičnim gitarskim rafalima nalik na one kakve je ispaljivao Wilko Johnson iz Dr. Feelgood!
John Paul Keith sa pratećim bendom dolazi na četrdesetpetodnevnu evropsku turneju, a BAD MUSIC FOR BAD PEOPLE ima tu čast da im upriliči nekoliko koncerata u regionu.
Karte za beogradski koncert mogu da se kupe u prodavnici ploča Pinball Wizard Records (TC Eurocentar, makedonska 30, lokal br. 15, tel.: 011/3348-664, radno vreme: 12-19h, subotom 11-16h) i u kafeu Šikarica (Skadarska 22). Pretprodajna cena karte je 1000 din, na ulazu u klub, neposredno pred nastup – 1200 din.
Official
JPK @ MySpace
JPK @ last.fm
JPK @ AllMusic
JPK @ Facebook
Interview
JPK Review of Memphis Circa 3AM
YouTube:
Poster beogradskog koncerta:
Recenzija zagrebačkog koncerta
Intervju
Recenzija niškog koncerta
Recenzija beogradskog koncerta
Video sa beogradskog koncerta:
