King Khan & The Shrines + Operators
Četvrtak, 8. jun – Beograd @ Dorćol Platz | 21:00
Na modernoj garažnoj sceni ima dosta dobrih bendova čiji živi nastupi ostavljaju posetioce bez daha. Ipak, mnogi će se složiti da je jedan od najubojitijih koncerata koji se može pogledati upravo koncert King Khan & The Shrines, bend koji već deceniju i po snima albume samog vrha garažnog roka i izvodi iste još sjajnije uživo.
King Khan (pravo ime Arish Ahmad Khan) počeo je karijeru sredinom 90-tih u vrlo dobrom montrealskom sastavu The Spaceshits. Tokom prve evropske turneje 1999. Khan, tada 22-godišnjak, ostaje u Berlinu i ne vraća se sa ostatkom ekipe u Kanadu. U nemačkoj prestonici formira novi sastav King Khan & The Sensitive Shrines koji će kasnije skratiti ime na ovo pod kojim su danas poznati. Obzirom da se radi o devetočlanoj postavi: tri duvača, perkusionista, bubnjar, gitarista, basista, klavijaturista i King Khan kao frontmen na vokalu i povremeno drugoj gitari, jasno je da se radi o prilično komplikovanijoj zvučnoj slici od uobičajene garažne postave. King Khan & The Shrines sviraju brutalno žestoki Soul, Rhythm & Blues i Funk obogaćujući zvuk vrsnim psihodeličnim deonicama i to ih čini ne samo izuzetnim, već i jedinstvenim psihodeličnim soul big bendom.
Prvi album „Three Hairs and You’re Mine“ snimili su u čuvenom Toe Rag studiju u Londonu, a objavljen je 2001. za jednu od najboljih evropskih etiketa kad je garažni rok u pitanju, Voodoo Rhythm Records. Tri godine potom izlazi „Mr. Natural“ za Hazelwood Records. U međuvremenu objavljuju i pregršt manjih vinilnih formata (10’’, singlice, split album sa The Dirtbombs „Billiards at Nine Thirty“…), a ozbiljan proboj dešava se 2007. posle ploče „What Is?!“ (Hazelwood Records u Evropi i Vice Records u Severnoj Americi). Vice 2008. sastavlja kompilaciju pod nazivom „The Supreme Genius Of King Khan and The Shrines“ i ove dve ploče uz redovne turneje po Evropi i Severnoj Americi čine da se glas o divljoj devetorki čuje još dalje, te su koncerti često rasprodati, a isto važi i za tiraže ploča.
Inače, sam Khan pored ovog paralelno ima bar još jedan regularni bend sa kojim je krčio put ka slavi, a radi se o The King Khan & BBQ Show, dvojcu gde svira i peva sa svojim starim pajtašem iz The Spaceshits Markom Sultanom aka BBQ. Osim toga, njih dvojica su ključni deo all-star garažne postave Almighty Defenders koju pored Sultana i Khana čine i kompletni The Black Lips. Obaveze van matičnog benda rezultiraju retkim albumima King Khan & The Shrines. Od „What Is?!“ do sledećeg i za sada poslednjeg „Idle No More“ (Merge Records, 2013.) prošlo je skoro šest godina, ali se čekanje isplatilo budući da se ploča prodaje daleko bolje od prethodnih, da zbog iste bend ima pozive da svira praktično bar dve turneje godišnje, te da je album objavljen za vrlo cenjenu američku etiketu Merge Records (Superchunk, Arcade Fire, Dinosaur Jr, Lambchop, Bob Mould, Reigning Sound, Buzzcocks, Teenage Funclub…).
Popularnost poslednjeg albuma i rastuća grupa fanova omogućila je da bend pre dve godine napokon održi prvi koncert u Srbiji i upiše Beograd na mapu evropskih prestonica u kojima zaista sviraju ozbiljno vrednovani muzički sastavi.
Jedan od najharizmatičnijih frontmena današnjice, svakako broj 1 kad je garažni rok u pitanju, bludni sin Jamesa Browna, Littlea Richarda, Screamin Jay Hawkinsa, Funkadelic i The Sun Ra Arkestra – King Khan – po drugi put u Beogradu izvodi zadivljujući nastup sa pratećim bendom The Shrines u četvrtak, 8. juna u Dorćol Platzu!!
Pre njih kao gosti večeri sviraće Operators iz Kanade, electro dance super-grupa sastavljena od članova Wolf Parade, New Bomb Turks i Handsome Furs. Sebe opisuju kao „analog post-punk“. Pitchfork ih opisuje kao „nightmare pop“. Istina je, kao i uvek, tamo negde – u gitarama, sintu i čvrstom ritmu.
Operators su najnovije čedo neumornog, nesmirenog i nadasve kreativnog Dana Boecknera (Den Bekner), frontmena indie zvezda Wolf Parade, glasniju polovinu fantastičnog bivšeg elektro-pank dua Handsome Furs (koji su u tri navrata prodrmali Beograd i čak mu posvetili i pesmu) i vođu kratkoživeće super-grupe Divine Fits. Operators nastavljaju tamo gde su Handsome Furs stali, kombinujući prodorni Denov vokal, indie-punk-rock gitare i bubnjeve (što ne čudi s obzirom na prisustvo Sama Browna iz New Bomb Turks za istima), sa oštrim i densabilnim elektro ritmovima i semplovima iz mašinerije kojom upravlja makedonsko devojče pod jednostavnim nadimkom Devojka.
Ono što rade Operators su pravi primer retke fuzione zverke – elektro-popa sa srcem i snagom čistog rokenrola. Iako možda na prvi pogled očigledan spoj, jasno je da ih ove osobine čine savršenim za double-bill sa King Khan-om.
Karte su u pretprodaji u Dorćol Platzu, Pabu Brod i Chillton Bife-u u sledećim etapama: do kraja aprila 1300, tokom maja 1500, od 1. juna 1800 i na dan koncerta 2000 dinara.
Official
King Khan & The Shrines @ Wikipedia
King Khan @ Wikipedia
King Khan & The Shrines @ Facebook
King Khan & The Shrines @ last.fm
Recenzija
Intervju
Operators Official
Operators @ Facebook
Dan Boeckner @ Wikipedia
YouTube:
https://www.youtube.com/watch?v=5HB0OQtzeT8
Poster:
Free Avada WordPress Theme is the ultimate multi-purpose WordPress theme.
Sa koncerta:
Michael Gira (Swans)
Intervju sa Majklom Džirom, 19. mart 2017.
Razgovarala: Katarina Samurović
Prvo bih volela da razgovaramo o poslednjem albumu, “The Glowing Man”. Mislim da je divan album, sa hipnotičkim oscilacijama, kao zvučni pejzaž, ili saundtrek za film. S obzirom da je u pitanju poslednji album za ovu inkarnaciju Swans-a, da li osećate da zaokružuje celinu na pravi način?
MG: Da, to je i bila namera. Nismo počeli sa namerom da napravimo trilogiju, ali tako je na kraju ispalo – kroz “The Seer”, “To Be Kind” i “Glowing Man”. Stvari sa te tri ploče se međusobno nadovezuju i sada na njih gledam kao na jedinstveno delo. Tako da da, u pitanju je osvrt i poslednja izjava grupe pojedinaca koji rade zajedno već sedam godina.
Koji je opšti koncept iza samog ” The Glowing Man”, čoveka koji sija? Kao simbola i forme koju poprima u muzici?
MG: Ne mogu da govorim o tako velikim temama, ali rekao bih da kao da vam neko stavi petardu u usta i onda ona eksplodira.
Svakako zanimljivo… Sada bih htela da vas pitam, iako ste rekli da se ne bi bavili “većim temama”, ko je Džozef koji ima glavnu ulogu u pesmi, i kome je posvećena i pesma Angels Of Light, “Joseph’s Song”?
MG: Pa… Ponekad mi se javljala sumnja da zapravo ne postojim, već da me je zamislio neko drugi i da je čitav moj život tuđi san. Naravno, osoba koja zamišlja bi mogla biti Bog, ili tinejdžer iz Bojzija u Ajdahu.
Dakle, to bi mogao biti i bilo koji čovek?
MG: Apsolutno.
Zanimljivo je da u pesmi postoji taj utisak borbe na početku, a onda utisak proboja, izlaska…
MG: Ne gledam na muziku kao na ilustraciju ideja ili koncepata. Gledam na nju kao na iskustvo. A taj komad, kao i mnogi drugi duži komadi, razvio se kroz živi nastup, kroz borbu da nađemo put kroz nastup, pomoću ponavljanja, revizija i kroz pokušaje da usput pronađemo nove puteve. Tako da je to nešto što je izraslo iz pravljenja same muzike i pokušaja da uđemo u veličinu muzike; borba da omogućimo da se desi nešto veće od nas samih.
Dakle, samo kanališete to i puštate da teče, zar ne?
MG: Uz intervenciju svesnih odluka naravno. Kada pišem pesme koje su više poput balada drugačije je, ali duži komadi su uglavnom zasnovani na iskustvu borbe da stvorimo nešto.
Dakle to je borba. Kao što ste rekli, u proteklih nekoliko godina puštali ste pesme da se razviju uživo. Koliko teško je bilo zabeležiti suštinu na ploči, u fiksnom formatu?
MG: Ono što smo uradili za poslednje tri ploče je da smo izvodili pesme u studiju na isti način na koji smo ih izvodili uživo do tog trenutka. Kada smo snimali pesme za “The Glowing Man”, završili smo turneju neposredno pre i samo smo ušli (u studio) i izveli pesme onako kako su zvučale u tom trenutku. Ako bi smo ih odsvirali ponovo, nastavile bi da evoluiraju i menjaju se.
Što se dužine pesama tiče, primećuje se da mnogi novinari i recenzenti podvlače činjenicu da su pesme dugačke, kao da je u pitanju nešto posebno neobično, ali ukoliko pogledamo žanrove poput progresivne muzike, eksperimentalne muzike, pa i klasične kompozicije, to je nešto uobičajeno. Da li postoji neka cena koju plaćate kao umetnik kada odbijete da se uklopite u uobičajeni pop format pesme?
MG: Ne brinu me takve stvari. Moram da ostanem autentičan, što nije uvek lako. Ali mislim da ako stvorimo nešto što je neodoljivo i stvarno, i ukoliko to ima neku sponu sa stvarnošću, da će nas publika pronaći jer naginje istim stvarima. Ne pokušavam ni da razmišljam o pristupačnosti, ili ograničenjima zasnovanim na pop senzibilitetu. Za mene lično je to besmisleno jer u svakom slučaju nisam dobar u tome.
Pošto planirate da uskoro završite ovo “putovanje” Swansa, da li uprkos tome i dalje puštate pesme da evoluiraju i razvijaju se uživo? Da li je to nezaustavljiv proces?
MG: Da, apsolutno, tako radimo. Na ovoj turneji sviramo dva potpuno nova komada koja se ranije nisu pojavljivala na albumima, a takođe sviramo i materijal sa „Glowing Man“ i „To Be Kind“ koji predstavlja polaznu tačku, a onda prolazi kroz promene dok sviramo. To se ne dešava iznenada, preko noći, već tokom turneje stvari evoluiraju i menjaju se, uglavnom da bi nam držalo pažnju i izazivalo nas. Pokušavamo da pustimo da muzika govori kroz nas, a ne obrnuto.
Tokom vaših živih nastupa, a takođe se može čuti i na albumu, postoji taj ukleti, proganjajuči ton – oprostite mi ako nije u pitanju baš precizan termin. Zanimljivo je da ste album izdali 2016. u godini kada su mnoge stvari kulminirale društveno i politički, posebno u Sjedinjenim Državama. Da li mislite da je “The Glowing Man” prigodna pozadinska muzika za ono što se dešava sa društvom u Americi i globalno?
MG: (smeh) Nisam sposoban za tako nešto. To je previše grandiozna ambicija za mene. Jednako sam zgrožen našom trenutnom vladom, kao i bilo ko drugi. Ipak, rekao bih da su se tokom istorije pojavljivale užasne totalitarne vlade, a istorija je nastavila dalje. Naravno, svet se trenutno kreće prilično strmoglavo, ali ko zna šta će se dogoditi. Pretpostavljam da je čitava ljudska evolucija beznačajna u poređenju sa beskonačnošću. Sve što čovek može da pokuša je da živi autentično, sa čistom, pozitivnom i dobrom namerom.
Kada ste potpunu uronjeni u kreativni proces, da li mislite da postoji mogućnost da se kanališe kolektivno nesvesno onoga što se trenutno dešava?
MG: Imam samo svoju svest i to je već mnogo za bavljenje…
Razumem vas u vezi toga. Ali zanimljivo je da je osamdesetih kada ste formirali bend postojala je ta ideja kraja istorije, otkrivalo se ružno lice kasnog kapitalizma… Imam osećaj kao da je u pitanju bio saundtrek za već urušavajuće društvo.
MG: Pa… Ne. Nisam u tipičnom smislu politički angažovan umetnik…Verujem da kako se korporativni kapitalizam razvijao i kako su njegovi pipci preplavili svet, naravno da je imalo potpuno nepredviđeni i negativan efekat. Ali ja sam individua koja se bavi svojim iskustvom. Pretpostavljam da u muziku na neki način inkorporiram knjige koje sam pročitao, ljude koje sam poznavao, društvene uslove, sve. Ali ne mogu da pravim grandiozne izjave oko opšte poltičke ili istorijske situacije. To bi bilo pompezno i gordo. Zato pokušavam da se bavim sosptvenim iskustvom najbolje što mogu i pokušavam da pružim pozitivan susret sa publikom i ljudima koji žele da slušaju našu muziku.
Razumem. Ali to je svakako lepota muzike i umetnosti, da svako može u njoj da vidi ono što njih muči, da mogu da projektuju, ako me razumete.
MG: Stvar kod muzike kad je stvarno efektivna je da vas prebacuje na mesto izvan jezika. Mislim da je u redu pričati o njoj, analizirati je, ali kada zaista ima dejstvo, ona je poput jahanja na talasu. To je ono što mi pokušavamo da postignemo.
U tome je i nevolja u pokušajima da se muzika opiše rečima. Gledala sam vaš nastup u Zagrebu 2011. i posle kada sam čitala recenzije, kao i recenzije drugih koncerata, i postoji mnogo pokušaja da se on opiše: “glasno”, “apokaliptično”, “spektakularno”, svi ti klišei. Ali ništa ne može biti dovoljno precizno u opisu. Da li vi imate neke reči kojima volite da opisujete vaše nastupe, ili vas reči potpuno ne zanimaju?
MG: Da, čak i u intervjuima (koji su mi, kao što možda pretpostavljate, jedna od najmanje omiljenih stvari), deluje mi da čim pokušam da definišem nešto, to postaje sitnije i manje interesantno, pa se ni ne trudim.
Ako ljude zanima da definišu, mislim da bi umesto toga trebalo samo da dođu i čuju vas… A s obzirom da sa ovim sastavom benda radite već duže vreme i vaš rad je zaista intenzivan, bilo da se radi o radu na albumima, o probama ili kocertima, da li proživljavate neke emocije u vezi raspuštanja benda s kojim ste radili tako intenzivno toliko godina?
MG: Da, postoji dosta… Imanentne nostalgije jer se nešto završava. To je neizbežno. Ali razlog zašto raspuštam ovu postavu Swans-a je taj što ne želim da završim u situaciji gde će sve postati predvidljivo i neuzdižuće. Zato mislim da je bitno menjati stvari. Swans će nastaviti, ali biće u pitanju promenljiva ekipa ličnosti koja će doprinositi muzici. Neki od njih će biti ovi momci naravno, jer sada smo kao nuklearna porodica. No sve porodice kad tad počnu da izjedaju same sebe. Zato mislim da važno da lutamo malo.
Poslednji koncert koji ste imali bio je u Vilnusu u Litvaniji. Kako je bilo?
MG: Bilo je divno! Dvorana je bila prelepa, a publika potpuno otvorena, prijemčiva i puna podrške. Verujem da je ona zajedno sa nama kao izvođačima iskusila nešto jedistveno i istinito.
Imala sam slično iskustvo kada sam vas gledala u Zagrebu i neverovatno je; ljudi vas na bini često opisuju kao jedistven organizam, ali sa moje tačke gledišta, čitava dvorana postaje kao jedan organizam.
MG: Ne može se do te tačke stići svake večeri, tako da se izvinjavam za trenutke kada to ne postignemo, ali najbolje je kada muzika svira nas, i kada se nađemo unutar nje, zajedno sa ostalima.
Pred njen beogradski nastup pre dve godine, Jarboe (nekadašnja vokalistkinja i klavijaturistkinja Swans, prim. prev..) rekla je da je 80ih – a u Beogradu ste svirali 87. – bilo veoma posebno iskustvo svirati iza “gvozdene zavese”, uz gotovo ilegalne koncerte u Čehoslovačkoj, na primer. Sada kada ponovo svirate u bivšem “istočnom bloku”, na ovoj turneji sežući još dublje na istok, kakvi su vam utisci? Ima li novih dojmova, otkrivate li promene?
MG: Kulturološki je svakako drugačije nego u Sjedinjenim Državama, ali sada ima daleko više sličnosti nego ranije. Naravno, to je zbog sveprisutnih osobina medija i naravno neizbežnog interneta. Ima mnogo sličnosti sada. Da li je to dobro – ne znam. Ali svi smo samo ljudi i na kraju krajeva nemamo predstavu zašto postojimo i šta radimo. Ja samo želim da pravim muziku i pronađem nešto što vodi putem nečeg većeg od nas samih.
SONIC JESUS (Doganella Di Ninfa, Italy) + Auf Wiedersehen (Beograd)
Nedelja, 2. april – Beograd @ KC Grad | 21:00 | Gosti: Auf Wiedersehen (Beograd)
Nedugo pošto su se oformili 2012, bend iz italijanskog gradića Doganela Di Ninfa izdao je svoj prvi EP koji je odmah rasprodat, a zatim je usledio i njihov neverovatan londonski debi u klubu The Shacklewell Arms. Dva puta su se našli na uticajnoj kompilaciji „Reverb Conspiracy“ (Fuzz Club Records) i u tom periodu započeli su intenzivne turneje po Evropi. Stigli su da nastupaju i sa Damo Suzukijem i sarađivali sa islandskim umetnikom Jonom Samundurom (Nonni Dead) iz Dead Skeletons koji je dizajnirao omot EP-ja i koji im se pridružio na bini tokom nastupa na festivalu Eindhoven Psych Lab 2014.
U aprilu 2015. objavljuju impresivan debi album „Neither Virtue Nor Anger“ koji je takođe u kratkom roku rasprodat. Ovaj dupli album je pravo remek delo i brzo je dostigao kultni status među fanovima. Usledila je još jedna velika turneja po Evropi, u okviru koje su posetili i Beograd i održali nezaboravan koncert u KC Gradu.
10. marta 2017. Sonic Jesus objavljuju svoj drugi studijski album „Grace“ koji probija granice iz prošlosti i nosi zvuk benda ka melodičnim očaravajućim horizontima i modernim ritmovima, čime je glavni kompozitor Tiziano Veronese otkrio i svoj pop senzibilitet. Tama u Sonic Jesus atmosferi i dalje postoji, ali je njihov hipnotično-psihodelični dron evoluirao u šarmantni synth/coldwave/post-punk.
Sonic Jesus ponovo nastupaju u KC Gradu u nedelju, 2. Aprila od 21:00. Iste večeri kao gosti Sonic Jesus nastupiće beogradski rokenrol/electro bend Auf Wiedersehen. Izbegavajući svaka tačna žanrovska određenja muzika benda se najšire može okarakterisati kao snažni elektronski gruv u kombinaciji sa rokenrol i bluz gitarama. Koncertno izvođenje je otvorenije forme, sa elementima improvizacije. Juna 2016. Auf Wiedersehen su objavili svoj debi album.
Snažan zvuk i melodije koje stvaraju Sonic Jesus i Auf Wiedersehen odvešće vas na nezaboravno muzičko putovanje!
Karte su u pretprodaji na šanku KC Grada, paba Brod i bifea Chillton po ceni od 700 dinara. Na dan koncerta 1000 dinara.
Official
SJ @ Facebook
SJ @ YouTube
Auf Wiedersehen @ soundcloud
Poster:
Swans (New York, NY, U.S.A.) – Kocert grupe Swans u Beogradu
Subota, 25. mart – Beograd @ Dom omladine | 21:00
Posle 30 godina, Beograd će imati čast da ponovo ugosti verovatno najznačajniji i najuticajniji avangardni bend na planeti – SWANS, na svojoj poslednjoj turneji u ovom obličiju.
Kako uopšte predstaviti Swans?
Kako predstaviti onoga koji drži uzde ove prelepe životinje groznog temperamenta?
Michael Gira (Majkl Džirâ) je muzički alhemičar: od nadljudske buke stvara melodiju; od teskobne tame stvara čoveka koji sja. Već 35 godina, neumorno. Od rastrojeno prljavog, besnog, tutnjajućeg i izrazito telesnog početka ranih osamdesetih, preko rafiniranijeg, svetlijeg, eteričnog srednjeg perioda, iz albuma u album Swans su pomerali granice muzike i praktično stvarali čitave nove žanrove. Svaki naredni korak bio je neočekivano otkrivena terra incognita, a onda, iznenada, samo godinu dana posle izdavanja klasika „Soundtracks For The Blind“ – 1997. godina, „Swans Are Dead“! Tek tako.
„Pauza“ na kojoj je projekat Swans bio do 2010. godine može se tako nazvati samo uslovno. Pauza bi značila zastajanje, a tvorac ne voli da stoji i nije dangubio. Kroz solo projekte, kroz Angels Of Light i rad sa bendovima na svojoj etiketi Young God Records, manično kreativni Gira je nastavio da osvetljava nepoznato, uznevši tradiciju Dilanovskog njujorškog folka u drugu dimenziju. Svi ovi molekuli itekako su ugrađeni u savremenu Swans inkarnaciju, što je bilo potpuno jasno na povratničkom albumu „My Father Will Guide Me Up a Rope to the Sky“ (2010.), iako će se ubrzo potom novi Swans, katalizovani dugom i intenzivnom povratničkom turnejom, preobraziti u nešto sasvim drugačije…
Swans zapravo nikada nisu „umrli“, prestali su da postoje samo formalno. Posle mitarenja su se samo ponovo materijalizovali pred nama, da bi nas utopili u svoju savremenu, najsoničniju do sad životnu formu. Verujem da 1997. godine niko nije pretpostavljao takav epilog. Ni tada, a ni dan danas, nije potpuno jasno kada Michael Gira uništava a kada stvara. Kako stvarajući razara i razarajući stvara.
Boravak na maglovitoj granici između kreacije i destrukcije je nešto što je oduvek fasciniralo Giru i sa čim se od početka poigrava, kako muzički, tako i tekstualno. I to ni u jednom trenutku nije jasnije nego na koncertu. U nekim momentima težina zvuka pritisne vas toliko da mislite da će vam lobanja prsnuti, ili da će se sve urušiti. A onda muzika – da, to jeste muzika – zadobije tok i guta vas, kao lava. Više vas ne može zdrobiti, jer tečete zajedno sa njom, deo ste nje. Iluzija prestaje da postoji. Postoji samo zvuk.
Vidljivi budu još jedino oni koji taj zvuk kanališu na bini – Gira, posednut, preznojen, ali u potpunoj kontroli svega što se dešava; drugi veteran Swans-a, Norman Westberg, koji stoji mirno sa haosom u očima, kao da potpuno visceralno, van svesne kontrole gitarom prati ostatak organizma. Neverovatni Chris Pravdica, basista i najčešći Girin muzički „sparing partner“ na bini, intenzitet nastupa ponekad je plaćao krvavim palcem. Staloženi i mračni Christoph Hahn boji finese. Phil Puelo čini kao da olujni vetar u njegovo ime kontroliše impresivni set bubnjeva, a ne on sam.
Poslednja tri albuma Swans – već legendarni „The Seer“ (2012), „To Be Kind“ (2014) i finalno poglavlje – „The Glowing Man“ (2016), svi su su se začinjali i rasli uživo na koncertima tokom poslednjih 6 godina. Zato su albumi trostruki, a pesme dugačke po petnaest, dvadeset minuta. Možda bi bilo bolje nazvati ih komadima; Gira kaže da ne voli da ograničava muziku na format pesme. Uživo, one predstavljaju samo okvirne smernice – pri svakom nastupu razvijaju se u potpuno unikatnu izvedbu. „Puštam muziku da ide gde želi da ide, a kada osetim da je došla do kraja, prestajem“. Razumeti i tumačiti fenomen Swans-a i Girinog dela praktično je nemoguće bez uvida u evoluciju uživo.
Čini se da su za tri i po decenije Swans prešli put od dokumentovanja zvuka napaćene, pohlepne utrobe čoveka, do detaljne deskripcije primordijalnog zvuka utrobe Zemlje, mlade, uskomešane i surove. Pritisak, vrelina, kolizije, drobljenje, sitnjenje, stapanje, kakofonija, buka, buka… Svetlost. From f***ing destruction. Novi svet.
U avgustu 2016. godine na sajtu YGR pojavilo se zvanično saopštenje – let Swans-a u ovoj formaciji bliži se kraju. „The Glowing Man“ je njen poslednji album, vodič koji nas vodi do kraja i kroz naizgled neprobojni zid zvuka izvodi… Gde?
Turneja 2016/2017 poslednja je prilika da to pokušate sami da odgonetnete, to i samu suštinu Swansa. Da se izložite oluji, budete uništeni i stvoreni.
Gošća na koncertu biće Little Annie, talentovana i svestrana njujorška kantautorka, dugogodišnja saradnica Swans.
Ulaznice u pretprodaji preko Eventima u sledećim etapama:
Od 1, decembra do 1. februara RSD2400 | od 1. februara do 24. marta RSD2800 | dan koncerta RSD3200.
Swans @ Wikipedia
Swans @ Facebook
Young God Records
Swans @ bandcamp
Swans @ last.fm
Little Annie @ Wikipedia
Little Annie @Facebook
Poster:
YouTube:
Brother Dege & The Brotherhood (Lafayette, LA, U.S.A.)
Subota, 26. novembar – Ljubljana, Slovenia @ Pinelina | Rasprodato!!
Nedelja, 27. novembar – Pecs, Hungary @ Trafik (Kino Sessions)
Utorak, 29. novembar – Kladovo @ Fusion klub
Sreda, 30. novembar – Beograd @ elektropionir | 21:00!!
Četvrtak, 1. decembar – Novi Sad @ CK13
Brother Dege (poznat kao i Dege Legg) jedan je od najzanimljivijih predstavnika južnjačkog roka u SAD danas, a njegova muzička karijera bila je skoro nevidljiva do trenutka kada je Tarantino uvrstio njegovu pesmu u jedan od svojih filmova.
Prvi ozbiljniji bend u kome se pojavio bio je Santeria, psihodelični južnjački rok, psyoutern rock kako su sami krstili žanr. Santeria su objavili tri albuma, imali su brojne turneje po SAD, a na jugu nije bilo mesta sa barom u kome nisu svirali za 10 godina postojanja. Bend je raspušten 2004, posle niza godina loše sreće i bezbroj neobjašnjivih pehova. Dege Legg se potom posvećuje pisanju novih pesama, usput radeći svaki mogući posao ne bi li preživeo. Dege je bio perač sudova, taksista, radnik u skloništu za beskućnike, novinar… Iako je ozbiljno razmišljao o solo karijeri 2005. formira Black Bayou Construkt koji neće dugo potrajati i imaće samo jedan album.
Do 2009. akumulira pregršt pesama i pod imenom Brother Dege 2010. izdaje „Folk Songs Of The American Longhair“, ploču na kojoj je i njegov najpoznatiji hit Too Old To Die Young, ali i druge sjajne pesme koje su ga izdvojile iz proseka žanrovske ponude SAD. Blues, southern rock, alt country, swamp boogie i stalno prisutni voodoo ritam u kombinaciji sa reskim zvukom Degeovog dobroa i njegovim južnjačkim pričama ovaj put doprli su do većeg broja ljudi, a jedan od njih je i Quentin Tarantino koji je iskoristio Too Old To Die Young u filmu Django Unchained 2012. godine.
Istovremeno, Brother Dege nastupa i kao solo umetnik, sam sa gitarom i dobrom, ali svira koncerte i sa poznatim južnjačkim blues rock bendom Brethren.
2013. izlazi „How to Kill a Horse“, još jedan minimalistički album, a prošle „Scorched Earth Policy“, ploča raskošnije produkcije.
Brother Dege & The Brotherhood su od oktobra do decembra na drugoj evropskoj turneji ove godine. Vagabund koji važi za najbolje čuvanu tajnu srca juga SAD nastupiće prvi put u Beogradu u sredu, 30. novembra u Elektropioniru.
Karte po pretprodajnoj ceni od 800 din mogu da se kupe na sledećim prodajnim mestima:
Pab Brod
Zaokret
Chillton
Žila Shop
Na dan koncerta karta će biti 1000 dinara.
Official
Brother Dege @ Facebook
Bman’s blues Library
Poster:
YouTube:
