HOLY WAVE (Austin, TX, U.S.A.)

Utorak, 29. mart – Novi Sad @ Firchie Think Tank
Sreda, 30. mart – Beograd @ KC Grad

Holy Wave se ističu zvučnim sklopovima kojima probijaju okvire magle i dima karakteristične za prosek, dakle, većinu današnjih psychedelic bendova.
Petorica multiinstrumentalista iz Ostina, Teksas proizvode debele slojeve zvuka koji se uvijaju i okreću kroz komplikovani lavirint reverba i ehoa, ističući Teksas kao državu sa vodećim psihodeličnim grupama kako još iz druge polovine 60-tih i 13th Floor Elevators, tako i poslednjih nekoliko godina ponajviše zahvaljujući The Black Angels i Austin Psych Fest-u gde su se i Holy Wave tri godine zaredom (Austin Psych Fest 3, 4 i 5!!) pojavili kao jedni od najvažnijih reprezenata žanra.
Bend je formiran 2008. u El Pasu, ali su 2010. odlučili da se presele u Ostin kao prestonicu psych zvuka.
Prvi LP objavljuju 2011. Ploča je naslovljena „Knife Hits“ izvedeno iz omiljenog im metoda konzumiranja hašiša. Potom, 2012. izlazi EP „The Evil Has Landed“, a obe ove ploče naći će se objedinjene na albumu iz 2013. pod nazivom „Evil Hits“.

Početkom 2014. stiže i album „Relax“, ploča koja će ih vinuti u sam vrh psihodelične ponude potvrdivši već dugogodišnje uverenje da se radi o jednom od najzanimljivijih predstavnika žanra, posebno kad su živi nastupi u pitanju.
Holy Wave se sjajno kreću u vodama psihodeličnog roka, to čak možete vezati za njihovo teksaško poreklo, međutim ovaj bend vrlo vešto barata i žanrovima ne baš povezanim sa najvećom državom u SAD. Shoegaze i Dreamy Pop su najmanje još dve etikete koje im se komotno mogu prišiti i to je zabeleženo na genijalnom „Relax“ albumu i na sledećem vinilu, a iz prošle godine „The Evil Has Landed Part II“. Koliko god kao Teksašani vukli nasleđe Roki Eriksonovih 13th Floor Elevators, toliko kao klinci koji rastu danas crpe uticaje neameričkih bendova poput My Bloody Valentine ili Spacemen 3, a istih kod Holy Wave ne manjka, naprotiv.

Holy Wave uskoro stižu na evropsku turneju u okviru koje će svirati i u Beogradu. 2016. godina započinje sa dva bitna i povezana psychedelic sastava iz SAD, a to su Night Beats, 6. februara i Holy Wave, 30. marta, oba u KC Gradu.
Karte za koncert Holy Wave biće u pretprodaji od subote, 13. februara po ceni od 600 dinara u Gradstoru KC Grada (ponedeljak- subota od 17-20h) do 1. marta kada se cena karte podiže na 800 dinara. Na dan koncerta na ulazu u KC Grad cena karte biće 1000 dinara.

HW @ bandcamp
HW @ Facebook
HW @ Zuma Bookings
HW @ Levitation
HW @ Pitchfork
Recenzija
HW @ Anon Magazine

Video:

Poster:

Night Beats (Seattle, WA, U.S.A.)

Petak, 5. februar – Zagreb @ Tvornica w/The Bambi Molesters
Subota, 6. februar – Beograd @ KC Grad

„Nema greške: novi album “Who Sold My Generation” kao da je snimljen dok su američke zastave gorele u pozadini, a miris napalma visio u vazduhu – u paralelnom univerzumu gde je Helter Skelter nacionalna himna, a Čarls Menson još uvek u bekstvu“

Psihodelični garažni rokenrol danas čini jedan ozbiljan deo nezavisne muzičke produkcije. Bendovi kao što su The Black Angels, The Growlers, Allah-Las praktično su se umuvali u mainstream, a postojanje velikog broja drugih koji još uvek nisu u značajnom komercijalnom usponu jasno govori da se radi o bitnoj undeground sceni koja se poslednjih godina izborila za svoje mesto u vrhu dobre ponude što kad su u pitanju albumi, što kad su u pitanju živi nastupi. Jedni od najvažnijih predstavnika nove psihodelije su Night Beats iz Sijetla.
Osnovani su pre šest godina i 2010. objavili su prvi EP „H-Bomb“, a 2011. izlazi im split 10’’ sa The UFO Club. Iste godine u prodaji se pojavio i prvi album „Night Beats“ za agilnog izdavača Trouble In Mind Records (Ty Segall, Fresh & Onlys). Debitantska ploča omogućila im je da obiđu SAD, Evropu u par navrata, da sviraju veliki broj žanrovski orijentisanih festivala i Night Beats su se pokazali kao izuzetno talentovana mlada grupa koja vešto sublimira R’n’B i soul u svoju verziju psihodeličnog garažnog roka.

Prvencem su skrenuli pažnju na sebe kao na istinske naslednike 13th Floor Elevators i The Seeds. Drugi album „Sonic Bloom“ iz 2013. potvrdio je ovu tezu što se može pročitati u brojnim recenzijama, ali možda je još važnije što je tiraž vinila doštampan već posle mesec dana od izlaska ploče. Izdavač je The Reverberation Appreciation Society, ogranak važnog festivala psihodeličnog roka u Ostinu, Teksas, Austin Psych Fest, na kome su Night Beats svirali u par navrata i očito prošli vrlo zapaženo.
Zvučna slika benda vrlo je kompleksna premda se radi o klasičnom triju (gitara/vokal, bas i bubnjevi). Gitarske pedale i razni efekti prisutni su u toj meri da se ima utisak kako se radi o bar petočlanoj postavi. Gitarski rifovi zamućeni su i masni, bas je pulsirajući, a bubanj daje ritmom savršenu podlogu za šefa grupe (Danny Lee Blackwell: gitara i glas) tj. njegove rifove i solaže koji će vas povesti na putovanje do nepoznatih uličica svesti.
2013. i 2014. Night Beats intenzivno sviraju turneje po SAD, Evropi, Australiji, Izraelu i Južnoafričkoj Republici. Poslednjih par godina svirali su turneje sa velikanima žanra: Roky Erickson, The Zombies, The Black Angels, The Jesus & Mary Chain, Black Lips, The Growlers…

Ove godine završili su snimanje nove ploče i ona će se pojaviti krajem januara 2016. pod nazivom „Who Sold My Generation“, a za renomiranu londonsku izdavačku kuću Heavenly Recordings (Manic Street Preachers, Saint-Ettienne, Mark Lanegan, King Gizzard & The Lizard Wizard, The Wytches…). Odmah po objavljivanju novog albuma Night Beats kreću na veliku evropsku turneju u okviru koje će svirati i u Beogradu u subotu, 6. februara u KC Gradu. Karte su već u pretprodaji (šank KC Grada i Pinball Wizard Records) po ceni od 1000 dinara.

Official
NB @ Wikipedia
NB @ bandcamp
NB @ Facebook

Video:

Poster:

Catl. (Toronto, Canada) + Harp Explosion (Vinkovci, Hrvatska)

Ponedeljak, 14. decembar – Beograd @ Kuglaš
Utorak, 15. decembar – Novi Sad @ Kriva Marta

Primitivni, minimalistički bluz već je par decenija teren po kojem se kreću uglavnom rokeri bele puti. Od pojave Gibson Bros. i The Gories u drugoj polovini 80-tih bluz odsviran na pank način bila je sve popularnija formula kojoj nisu odoleli Jon Spencer Blues Explosion, Black Keys, White Stripes, ali i more još uvek potpunih anonimaca koji su baštinili stari zvuk glasno iz petnih žila sa energijom napaljenih pubertetlija.

Catl. iz Toronta jedno su od tih „anonimnih“ imena. Nastali su kao trio (gitara/vokal, klavijature/vokal + bubnjevi) i u toj formaciji snimili su tri albuma: „With The Lord For Cowards You Will Find No Place“ (2010), „¿Adónde Vas A Ningún Lado.“ (2010) i „Soon This Will All Be Gone“ (2012). Potom su 2013. sveli postavu na duo (bubnjar je napustio grupu, a klavijaturistkinja je preuzela njegovo mesto) i 2014. objavili možda i najbolji album „This Shakin’ House“. Ploču su snimili sa Jimom Diamondom u njegovom čuvenom detroitskom studiju Ghetto Recorders, a sudeći po dva puta doštampavanom izdanju i dve ozbiljne američke turneje, čini se da je ovaj album prelomni u karijeri.

Jamie Fleming divlja na muzejskom eksponatu Gretch gitare iz 40-tih dok Sarah Kirkpatrick stojeći zakiva bubanj od samo dve komponente, primitivno kao kod #1 treš/bluz bubnjarke – Peggy O’Neill iz The Gories! Kritika i publika složni su u jednom, a to je da se radi o bendu koji će vas za 5 minuta podići na noge, navesti na đusku i pojačati potrebu za alkoholom, što je u svakom baru dobitna kombinacija za dobru žurku.
Catl. su u decembru na svojoj prvoj evropskoj turneji u okviru koje će svirati i u Beogradu u klubu Kuglaš, u ponedeljak, 14. decembra. Da bi se veče pretvorilo u pravu treš/bluz svetkovinu Catl. će biti pojačani najpoznatijim oneman bendom sa „ovih“ prostora budući da će pre njih, a potom i zajedno sa njima kao treći član na nekoliko numera nastupiti hrvatski mag usne harmonike – Harp Explosion (široj javnosti poznat i kao momak koji svira usnu harmoniku u sastavu Disciplin A Kitschme)!!

Karte su u pretprodaji u prodavnici ploča Pinball Wizard (500 dinara). Na dan koncerta na ulazu u klub – 700 din.

Official
Catl. @ Facebook
Catl. @ IMDB
Intervju
Harp Explosion

Video:

Poster:

Delaney Davidson (Lyttelton, New Zealand)

Utorak, 1. decembar – Beograd @ KC Grad | 21:00

Ovaj novozelandski gospodin i probisvet poseduje jedan od najzanimljivijih vokala u modernoj rok muzici. Vokal koji ćete momentalno prepoznati, ako ga čujete pre toga. Ne samo što je jedinstven i sugestivan, već je istovremeno mračan i melanholičan, a na momente takav da ledi krv u žilama. Bowie + Murphy + Brel na nekonvencionalni i trenutke iščašeni kantri način koji Dilejni skladno meša sa drugim, mahom evropskim stilovima.
Muzička karijera Dilejnija Dejvidsona započinje 2002. sa kultnim švajcarskim bendom The Dead Brothers sa kojima je snimio dva albuma („Flamend Herz“ 2004. i „Wunderkammer“ 2006. oba za Voodoo Rhythm Records) i svirao sve turneje u tom periodu. 2007. objavljuje prvi solo album „Rough Diamond“, 2008. drugi „Ghost Songs“, a 2010. „The Port Of Amsterdam“ i „Self Decapitation“. Iste godine pobeđuje na takmičenju za tužnu pesmu u Berlinu, a 2011. u vrlo oštroj konkurenciji pobeđuje na takmičenju One-Man bendova u Cirihu. Takođe, 2011, izlazi mu i peti solo album „Bad Luck Man“ (Voodoo Rhythm) posle kojeg njegova solo karijera kreće ozbiljno uzbrdo.

2012. snima album „Sad But True – Volume One“ sa mladim i talentovanim Marlonom Williamsom i nekoliko NZ kolega. Ta ploča doneće mu prvu vrednu nagradu na domaćem terenu kao najbolji kantri album novozelandske produkcije te godine. Malo paradoksalno obzirom da je karijeru napravio van Novog Zelanda, a i iz razloga što Dilejni živi poput vagabunda, stalno je na putu, na turnejama po Evropi i Americi.
2013. sa sličnom ekipom izdaje „Sad But True – Volume Two“ u sopstvenoj režiji, a prošle godine i treći deo „Sad But True – Volume Three“, koja će ga ustoličiti na poziciji apsolutnog šampiona novozelandskog kantri zvuka, a kao potvrdu tvrdnje krajem 2014. po treći put zaredom kao najbolja kantri pesma u godini izabrana je upravo ona koju je Dilejni napisao (Whiskey & Kisses; napisao i otpevao sa Tami Neilson). Prošle godine DD objavljuje još jedan album kao solo autor „Swim Down Low“, a ove godine čak dva: najpre „Diamond Dozen“ na vinilu za Squoodge Records i u jako ograničenoj količini koja je planula u roku od dva dana i „Lucky Guy“ početkom septembra za Rough Diamond / Southbound Music.

Evidentno je da je Dilejni Dejvidson vrlo plodan autor. Za manje od deset godina snimio je osam solo i tri albuma sa novozelandskim saradnicima. Istovremeno, proputovao je planetu i svirao u svakom baru i klubu u Americi, Australiji i Zapadnoj Evropi. Treba reći i da je Dilejni zainteresovan i za druge sfere umetnosti, ponajviše slikarstvo, pozorište i film. Shodno tome je dobar broj video spotova koje je snimio sam osmislio, a isto važi i za omote ploča, postere za nastupe itd. Stoga nije neobično što ga danas mnogi vide kao jednog od najozbiljnijih DIY umetnika.

Ipak, ono što će ga po prvi put predstaviti beogradskoj publici biće njegove pesme. Putujući Trash Blues propovednik, lutajući izaslanik istočnoevropske ciganske muzike i dostojanstveni izvođač pogrebnih folk pesama nastupiće sa pratećim bendom u utorak, 1. decembra u Kulturnom centru Grad od 21:00.
Karte u pretprodaji: do 1. novembra 600 dinara, od 1. novembra do kraja meseca 800 i na dan koncerta 1000 dinara. Prodajna mesta: Pinball Wizard Records i KC Grad.

Official
DD @ Wikipedia
DD @ Facebook
DD @ bandcamp

Video:

Poster:

LEFT LANE CRUISER (Fort Wayne, IN, U.S.A.)

Utorak, 10. novembar – Beograd @ KC Grad
Sreda, 11. novembar – Zagreb @ Tvornica

Tri istetovirana skejtkoraša iz Indijane šibaju neušminkani, prljavi bluz rok i hilbili pank koji zvuči kao da je Hound Dog Taylor poživeo još 5 godina da snimi „Ace Of Spades“ ploču sa Motorhead! Ovo se čini vrlo realnom prvom utisku posle slušanja nedavno objavljenog sedmog albuma „Dirty Spliff Blues“ (Alive Records, 2015).
Left Lane Cruiser postoje od 2004. U početku si bili trio (gitara/vokal, bas i bubnjevi/usna harmonika/razne perkusije), ali je basista ubrzo napustio bend, a kao duo nastupaju i snimaju od 2004. do 2013.
Fredrick “Joe” Evans IV na gitari i glavnom vokalu i Brenn Beck na bubnjevima, usnoj harmonici i brdu raznih drangulija koje mogu da daju ritam na ovaj ili onaj način Left Lane Cruiser su postava koja je svirala na svim albumima do poslednjeg.

Prvi album „Gettin’ Down On It“ izdali su sami za svoju Hillgrass Bluebilly etiketu. Postoji priča da ih je Dan Auerbach potom preporučio vlasniku Alive Records i već drugi album „Bring Yo’ Ass To The Table“ 2008. izlazi za poznatog garaž/bluz izdavača (Black Keys, Radio Moscow, Andre Williams, Two Gallants…), a ta saradnja traje do danas. Publicitet koji je sledio početku saradnje sa Alive Records još više se pojačao posle sledeće ploče „All You Can Eat“ (2009) sa koje je poslednja pesma Waynedale uvrštena u osmu epizodu treće sezone popularne televizijske serije „Breaking Bad“.
Do narednog albuma „Junkyard Speed Ball“ čekalo se dve godine, a 2012. Left Lane Cruiser snimaju fenomenalni album sa obradama u društvu harizmatičnog Jamesa Lega na klavijaturama i vokalu (Black Diamond Heavies, The Immortal Lee County Killers). Bučne, garažne verzije slavnih bluz pesama likova poput Juniora Kimbrougha, Hond Dog Taylora, Hendrixa, Rolling Stonesa potvrđuju aksiom da bluz uvek zvuči svežije odsviran na garažni način raspojasano i spontano. Izbor velikih pesama, ali pre svega interpretacija istih ovu ploču svrtstava u sam vrh bluz rok produkcije novog veka, a činjenica da se radi o super-grupi koja dolazi iz garažnog muzičkog podzemlja samo pojačava ovu tvrdnju.

Sledeći album „Rock Them Back To Hell“ (Alive, 2013) poslednji je regularni sa Brennom Beckom na bubnjevima, dok je prošlogodišnji „Sligshot“ (Hillgrass Bluebilly Records) reprint i remaster davno izgubljenog drugog albuma štampanog samo u 200 primeraka 2006. godine.
Novi album donosi i novu postavu. Left Lane Cruiser sada su ponovo trio, ali ne prestaju da iznenađuju nekonvencionalnošću obzirom da basista Joe Bent pored basa svira i skejtbord slajd gitaru „Skiddley-Bow“ (ušnirana žica između osovina prednjih i zadnjih točkova daske) i njegov performans će sigurno biti propraćen euforijom na svakom živom nastupu benda.

U vreme kada su se pre 10+ godina formirali bilo je dosta drugih duo bendova sa istovetnom postavom: gitara/vokal i bubnjevi/vokal. Takođe, većina njih kretala se u istim ili vrlo sličnim žanrovskim vodama (garage rock / trash-blues), ali se dvojac iz Indijane izdvojio iz mnoštva pre svega zahvaljujući energičnoj i sirovoj interpretaciji bilo na pločama, bilo na živom nastupu, a Mississippi Blues uvaljan u Hillbilly/Punk-Rock, pa i Heavy Metal nasleđe momaka iz Indijane učinio je da su Left Lane Cruiser danas vodeći bend Garage/Blues žanra.

Pre sedam godina u okviru svoje prve evropske turneje svirali su u Beogradu i taj se koncert prepričava još odonda. U utorak, 10. novembra Left Lane Cruiser ponovo sviraju u Beogradu. Njihov koncert održaće se u KC Gradu, a karte su u pretprodaji na šanku KC Grada i u Pinball Wizard Records prodavnici ploča. Do kraja septembra – 900 din | od 1. oktobra do 9. novembra – 1200 din, na dan koncerta – 1500 din!!

LLC @ Wikipedia
LLC @ Facebook
LLC @ Alive Records
LLC @ AllMusic

Video:

Poster:

Recenzija zg koncerta Aleksandar Dragaš, Jutarnji list
Recenzija zg koncerta #2 Ujak Stanley, Terapija