Delaney Davidson (Lyttelton, New Zealand)

Nedelja, 22. septembar – Beograd @ KC Grad | 21:00

DD

Ovaj novozelandski gospodin i probisvet poseduje jedan od najzanimljivijih vokala u modernoj rok muzici. Vokal koji ćete momentalno prepoznati, ako ga čujete pre toga. Ne samo što je jedinstven i sugestivan, već je istovremeno mračan i melanholičan, a na momente takav da ledi krv u žilama. Bowie + Murphy + Brel na nekonvencionalni i iščašeni kantri način koji Dilejni skladno meša sa drugim, mahom evropskim stilovima.

Muzička karijera Dilejnija Dejvidsona započinje 2002. sa kultnim švajcarskim bendom The Dead Brothers sa kojima je snimio dva albuma („Flamend Herz“ 2004. i „Wunderkammer“ 2006. oba za Voodoo Rhythm Records) i svirao sve turneje u tom periodu. 2007. objavljuje prvi solo album „Rough Diamond“, 2008. drugi „Ghost Songs“, a 2010. „The Port Of Amsterdam“ i „Self Decapitation“. Iste godine pobeđuje na takmičenju za tužnu pesmu u Berlinu, a 2011. u vrlo oštroj konkurenciji pobeđuje na takmičenju One-Man bendova u Cirihu. Takođe, 2011, izlazi mu i peti solo album „Bad Luck Man“ (Voodoo Rhythm) posle kojeg njegova solo karijera kreće ozbiljno uzbrdo.

2012. snima album „Sad But True – Volume One“ sa mladim i talentovanim Marlonom Williamsom i nekoliko NZ kolega. Ta ploča doneće mu prvu vrednu nagradu na domaćem terenu kao najbolji kantri album novozelandske produkcije te godine. Malo paradoksalno obzirom da je karijeru napravio van Novog Zelanda, a i iz razloga što Dilejni živi poput vagabunda, stalno je na putu, na turnejama po Evropi i Americi.

2013. sa sličnom ekipom izdaje „Sad But True – Volume Two“ u sopstvenoj režiji, a sledeće i treći deo „Sad But True – Volume Three“, koja će ga ustoličiti na poziciji apsolutnog šampiona novozelandskog kantri zvuka, a kao potvrdu tvrdnje krajem 2014. po treći put zaredom kao najbolja kantri pesma u godini izabrana je upravo ona koju je Dilejni napisao (Whiskey & Kisses; napisao i otpevao sa Tami Neilson). 2014. godine DD objavljuje još jedan album kao solo autor „Swim Down Low“, a 2015. čak dva: najpre „Diamond Dozen“ na vinilu za Squoodge Records i u jako ograničenoj količini koja je planula u roku od dva dana i „Lucky Guy“ početkom septembra za Rough Diamond / Southbound Music. Prošle godine objavio je sjajni album „Shining Day“, a ove čak dva u prvoj polovini: „One Hand Loose“ eksperimentalni blues/noise projekat sa Bruceom Russellom i „Word Gets Around“ sa Barryjem Saundersom, jedan od najboljih albuma 2019. po BAD MUSIC FOR BAD PEOPLE mišljenju.

Evidentno je da je Dilejni Dejvidson vrlo plodan autor. Za dvanaestak godina snimio je osam solo i pet albuma sa novozelandskim saradnicima. Istovremeno, proputovao je planetu i svirao u svakom baru i klubu u Americi, Australiji i Zapadnoj Evropi.

Treba reći i da je Dilejni zainteresovan i za druge sfere umetnosti, ponajviše slikarstvo, pozorište i film. Shodno tome je dobar broj video spotova koje je snimio sam osmislio, a isto važi i za omote ploča, postere za nastupe itd. Stoga nije neobično što ga danas mnogi vide kao jednog od najozbiljnijih DIY umetnika.

Ipak, ono što će ga po treći put predstaviti beogradskoj publici biće njegove pesme. Putujući Trash Blues propovednik, lutajući izaslanik istočnoevropske ciganske muzike i dostojanstveni izvođač pogrebnih folk pesama nastupiće u nedelju, 22. septembra u Kulturnom centru Grad od 21:00.

Karte u pretprodaji: do 11. septembra 700 dinara, od 12. septembra 1000 i na dan koncerta 1300 dinara. Pretprodajna mesta: Pub Brod i Dnevni Chillton.

Delaney Davidson Official
Delaney Davidson @ Wikipedia
Delaney Davidson @ Facebook
Delaney Davidson @ bandcamp

Video:






Poster:
DD1

LEFT LANE CRUISER (Fort Wayne, IN, U.S.A.)

Utorak, 2. jul – Zagreb @ Hard Place
Sreda, 3. jul – Novi Sad @ Foxtrot
Četvrtak, 4. jul – Beograd @ Kuglaš
Petak, 5. jul – Ebensee @ Kino Ebenseer
Subota, 6. jul – Virovitica @ Caffe bar Štedna
Nedelja, 7. jul – Beč @ Chelsea
Ponedeljak, 8. jul – Škofja Loka @ Pri rdeči ostrigi

llc1

Dva istetovirana skejtkoraša iz Indijane šibaju neušminkani, prljavi bluz rok i hilbili pank koji zvuči kao da je Hound Dog Taylor poživeo još 5 godina da snimi „Ace Of Spades“ ploču sa Motorhead! Ovo se čini vrlo realnom prvom utisku posle slušanja nedavno objavljenog 10. albuma „Shake and Bake“ (Alive Records, 2019).
Left Lane Cruiser sviraju od 2004. U početku su bili trio (gitara/vokal, bas i bubnjevi/usna harmonika/razne perkusije), ali je basista ubrzo napustio bend, a kao duo nastupaju i snimaju od 2004. do 2013. Kad su na par godina proširili postavu na trio.
U suštini, osnova benda je Fredrick “Joe” Evans IV na gitari i glavnom vokalu, a bubnjar i povremeno basista su dolazili i odlazili.
Prvi album „Gettin’ Down On It“ izdali su sami za svoju Hillgrass Bluebilly etiketu. Postoji priča da ih je Dan Auerbach potom preporučio vlasniku Alive Records i već drugi album „Bring Yo’ Ass To The Table“ 2008. izlazi za poznatog garaž/bluz izdavača (Black Keys, Radio Moscow, Andre Williams, Two Gallants…), a ta saradnja traje do danas. Publicitet koji je sledio početku saradnje sa Alive Records još više se pojačao posle sledeće ploče „All You Can Eat“ (2009) sa koje je poslednja pesma Waynedale uvrštena u osmu epizodu treće sezone popularne televizijske serije „Breaking Bad“.
Do narednog albuma „Junkyard Speed Ball“ čekalo se dve godine, a 2012. Left Lane Cruiser snimaju fenomenalni album sa obradama u društvu harizmatičnog Jamesa Lega na klavijaturama i vokalu (Black Diamond Heavies, The Immortal Lee County Killers). Bučne, garažne verzije slavnih bluz pesama likova poput Juniora Kimbrougha, Hond Dog Taylora, Hendrixa, Rolling Stonesa potvrđuju aksiom da bluz uvek zvuči svežije odsviran na garažni način raspojasano i spontano. Izbor velikih pesama, ali pre svega interpretacija istih ovu ploču svrtstava u sam vrh bluz rok produkcije novog veka, a činjenica da se radi o super-grupi koja dolazi iz garažnog muzičkog podzemlja samo pojačava ovu tvrdnju.
Sledeći album „Rock Them Back To Hell“ (Alive, 2013) poslednji je regularni sa Brennom Beckom na bubnjevima, dok je „Sligshot“ (Hillgrass Bluebilly Records) reprint i remaster davno izgubljenog drugog albuma štampanog samo u 200 primeraka 2006. godine. Na “Dirty Spliff Blues” iz 2015, “Claw Machine Wizard” iz 2017. i upravo objavljenom “Shake And Bake” bubnjeve je svirao Pete Dio.
U vreme kada su se pre 15 godina formirali bilo je dosta drugih duo bendova sa istovetnom postavom: gitara/vokal i bubnjevi/vokal. Takođe, većina njih kretala se u istim ili vrlo sličnim žanrovskim vodama (garage rock / trash-blues), ali se dvojac iz Indijane izdvojio iz mnoštva pre svega zahvaljujući energičnoj i sirovoj interpretaciji bilo na pločama, bilo na živom nastupu, a Mississippi Blues uvaljan u Hillbilly/Punk-Rock, pa i Heavy Metal nasleđe momaka iz Indijane učinio je da su Left Lane Cruiser danas vodeći bend Garage/Blues žanra.
Novi album je izašao 31. maja, a turneja po Evropi počinje 12. juna. Beogradski koncert održaće se 4. jula u Kuglašu.
Broj karata ograničen je na 100, a u pretprodaji su po ceni od 1000 din do 20. juna @ Pub Brod i Dnevni Chillton. Od 21. juna 1300 i na dan koncerta 1800.

Left Lane Cruiser @ Wikipedia
LLC @ Alive Records
LLC @ Facebook
LLC @ AllMusic

Video:






Poster:
llc2

BAD MUSIC BOOGALOO #3

Petak, 21. jun i subota, 22. jun @ Dom omladine | 21:30

bmb3_1

U petak 21. i subotu 22. juna održaće se treći po redu Bad Music Boogaloo. Ovaj put mesto održavanje biće Dom omladine.
Obe večeri predstaviće se po dva benda – 21. juna Zerodent iz Australije i The Yawpers iz SAD, a 22. The Darts i James Chance & The Contortions iz SAD.
Zerodent su punk, post punk i new wave sastav iz Perta. Formirani su 2015. Prvi album izlazi im 2016. za Alien Snatch Records, a iste godine odlaze na američku turneju u okviru koje su svirali na Goner festivalu u Memfisu. Godinu posle objavljuju singl za američku Almost Ready Records, a prošle godine i drugi album, ponovo za Alien Snatch „Landscapes Of Merriment“.
bmb3_2
Zerodent u sećanje vraćaju sve one sjajne pionire punk i new wave zvuka druge polovine 70-tih u Velikoj Britaniji. Pre svih mislimo na sastave poput Warsaw, Buzzcocks i Wire. Zarazne pesme 2 do 3 minuta, par akorda i pevljivi refreni jednostavan je recept za dobru pank pesmu. Zerodent to znaju i nisu bez razloga prvaci Australije u žanru!
Početkom juna dolaze na prvu evropsku turneju, a poslednji koncert održaće upravo prve večeri Bad Music Boogalooa.

Zerodent @ Facebook
Zerodent @ Alien Snatch Records
Zerodent 1st album @ bandcamp
Zerodent 2nd album @ bandcamp
Zerodent @ RTRFM
Video:

Sa 20 i nešto Nate Cook i Jesse Parmet imali su akustični projekat u mestu Boulder, Colorado. Tokom čestih obilazaka denverskih barova u dve akustične gitare izvodili su materijal koji je mahom Cook napisao, a onda su 2011. doveli bubnjara i nazvali se The Yawpers (Pesma o meni, Volt Vitman), već iste godine snimili prvi singl, sledeće samizdat EP, a 2013. se sele u Denver i obilaze SAD beležeći preko 200 nastupa godišnje. Tada objavljuju i ploču sa obradama „Good Songs/Shitty Versions“ gde su svirali pesme Motorhead, Ween, The Coasters, Aerosmith i Elvisa.
Živi nastup na SXSW 2015. raspametio je čelnike čikaške Bloodshot Records i momentalno potpisuju ugovor sa njima da bi se na renomiranoj etiketi pojavili „American Man“ (2015.) i „Boy in a Well“ (2017.). Sredinom aprila ove godine Bloodshot izbacuje novi album „Human Question“.
bmb3_3
Denverski trio čine 2 gitare, bubnjevi i 3 vokala. Gitare su najčešće akustične, a glavni vokal je Nate Cook čije glasovne mogućnosti i transformacije zapanjuju. U jednom momentu imate kristalni Roy Orbison tenor, u sledećem strastveno vrišti kao muška Janis Joplin ili dahće kao Lux Interior. The Yawpers sviraju roots rock i punk blues, ali preslušavajući njihov katalog naletećete i na soul, country, indie rock, heavy metal… Kritika je sklona da ih poredi sa The Replacements što je najočitije na upravo izašlom albumu.
The Yawpers stižu na evropsku turneju krajem maja, a u Srbiji debituju u petak, 21. juna @ Bad Music Boogaloo #3!
Official
The Yawpers @ Wikipedia
The Yawpers @ Facebook
The Yawpers @ bandcamp
The Yawpers @ Bloodshot Records
Video:

The Darts su ženska supergrupa koja svira psihodelični garažni rok. Žive na relaciji Finiks-Los Anđeles i čine je četiri devojke od ranije zapažene u bendovima poput The Love Me Nots, The Two Tens, Motobunny, The Dollyrots, The Madcaps…
Okupile su se 2016. i ubrzo snimile dva 10’’ vinila. Jedan se pojavio iste godine, a drugi sledeće. Potom su 2017. objavile i album za londonsku Dirty Water Records „Me.Ow.“, a u međuvremenu i odsvirale prvu evropsku turneju predstavivši se u najboljem svetlu na nekoliko poznatih garažnih festivala.
bmb3_4
Četiri zgodne žene obučene u crno poslednjeg majskog dana očekuje izlazak drugog albuma za Alternative Tentacles, izdavačku kuću njihovog prijatelja i saradnika Đela Bijafre iz Dead Kennedys pod nazivom „I Like You But Not Like That“. Par recenzija najavljuju ih kao The Stooges sa mračnim farfisa zvukom, a The Darts dolaze na novu evropsku turneju koju započinju u Beogradu @ Bad Music Boogaloo #3, 22. juna!
Official
The Darts @ Facebook
The Darts @ bandcamp
The Darts @ Alternative Tentacles
Video:

U subotu 22. juna u Domu omladine će nastupiti i James Chance & The Contortions. Prosto je neverovatno da se radi o prvom koncertu u Beogradu s obzirom na to da je James Chance proslavljeni predvodnik no wave scene Njujorka krajem 70-tih. Džez improvizacije i pank u jednom kao umetnički izraz protiv etabliranja panka. Umesto uobičajenih rok klišea za koje su optuživali kompletnu pank scenu, no wave bendovi eksperimentisali su sa bukom i atonalnošću godinama pre nego što su se pojavili Swans i Sonic Youth i svakako bili jedni od najvećih uticaja na noise rock predvodnike. Izbegavajući striktne rok žanrove, u muzički izraz ubacili su free jazz i funk. Iako je no wave pokret bio relativno kratkog daha, ostavio je neizbrisiv trag i uticaj na njujoršku muzičku, ali i nezavisnu umetničku scenu.
bmb3_5
Sam James Chance svirao je saksofon u Teenage Jesus and The Jerks gde je bila i njegova tadašnja devojka, a još jedna od bitnih njujorških figura tog vremena Lydia Lunch, a potom je napravio The Contortions. Brian Eno je 1978. objavio kompilacijski album na kome se našle četiri no wave grupe: Teenage Jesus and The Jerks, The Contortions, Mars i D.N.A. Album je bio isečen od strane kritike koja, ogrezla u hard roku, nije imala sluha za avangardni eksperiment ove vrste. No vremenom se odijum spram ove ploče istopio i pre nekih 10+ godina album se našao na 65. mestu liste „100 najvećih indie rock albuma ikada“ Blender magazina.
James Chance je nastavio sa The Contortions koji su potom promenili ime u James Chance & The Blacks, te Flaming Demonics, demonstrirajući umeće sjedinjavanja slobodne forme izvođenja Ornettea Colemana uz jaki fank ritam pozajmljen od Jamesa Browna, a sve provučeno kroz pank rok filter.
Ključna figura njujorške avangarde nastupa i dalje sa The Contortions, a u subotu 22. juna sviraće sa njima u Beogradu @ Bad Music Boogaloo #3.
Official
James Chance @ Wikipedia
James Chance @ Folk Wisdom
Video:

Ulaznice u pretprodaji @ Tickets.rs po sledećim etapama:
1. dan – 800 din do 31. maja, od 1. juna 1000 i 21. juna 1200
2. dan – 2000 din do 31. maja, od 1. juna 2500 i 22. juna 3000
Ograničen broj dvodnevnih karata po ceni od 3000 din samo @ Pub Brod + Dnevni Chillton!!

The Strange

Petak, 7. jun @ Dom omladine | 21:00

ts

U numeri Ice And Pinewood Trees sa albuma „Sonic Bullets – 13 From The Hip“ hrvatskog surf-rock benda Bambi Molesters iz 2001. kao vokal gostuje Chris Eckman, tada još uvek lider The Walkabouts, a iz te saradnje par godina posle nastao je i sastav The Strange (Chris + kompletni Bambi Molesters). Najpre kao projekat koji je objavio debi album „Nights Of Forgotten Films“ 2004. za Dancing Bear Records, a 14 godina potom kao full-time bend po objavi kraja Bambi Molesters ovog leta. Drugi album The Strange zove se „Echo Chamber“ i objavljen je početkom oktobra za Dancing Bear Records.
Album su snimili Bambi Molesters i Chris Eckman u praškom SONO studiju. Snimatelj i koproducent je legendarni Phill Brown, a producent Antonio Gramentieri, u poslednje vreme ključni čovek Alejandro Escovedo benda. Radi se o ozbiljnoj americana/baroque-pop ploči kojom dominira Chrisov bariton evocirajući najbolje momente Walkabouts iz prve polovine 90-tih sa albuma „New West Motel“, „Satisfied Mind“ i „Setting The Woods On Fire“. The Strange su osmočlana ekipa: bubnjevi, bas, tri gitare, dva duvača i klavijature. Chris Eckman je glavni, ali imaju i prateće, te gostujuće vokale; produkcija je raskošna, u par pesama imaju prašku filharmoniju na pozajmici kao što su imali i solidan budžet da kvalitetno snime ovih 10 numera koje će ih uvrstiti u vrh ovogodišnje produkcije americana žanra.
Chris Eckman je po prvi put sam u glavnoj roli kao frontman na vokalu i sporadično sa akustičnom gitarom. Ide mu sjajno sudeći po recenzijama „Echo Chamber“ u hrvatskoj štampi i kratkom tizer nastupu povodom izlaska albuma sredinom oktobra u zagrebačkom Vintage Industrial Baru. Dalibor Pavičić (gitarista Bambi Molesters i koautor pesama na „Echo Chamber“) i on uradili su sjajan posao i sada je pravi trenutak za The Strange.

The Strange su od leta i raspada The Bambi Molesters u sledećoj postavi: Chris Eckman, Dalibor Pavičić, kompletni My Buddy Moose i dvočlana duvačka sekcija (saksofon i truba). Njih osmorica stižu u Beograd u subotu, 15. decembra i odsviraće debitantski koncert u Kulturnom centru Grad od 22:00. Ulaznice po promotivnoj ceni od 1000 dinara @ Ticket vision, Pub Brod i Dnevni Čilton do 31. maja. Od 1. juna 1400 i na dan koncerta 1800.

The Strange Official
The Strange @ Facebook
FB event

Recenzije:
1
2
3
4
YouTube:



Poster:
ts1

Lydia Lunch Big Sexy Noise

Subota, 1. jun – Beograd @ Dom omladine | 21:00

bsn

Lidija Lanč je legenda umetničkog Njujorka. Nema ozbiljnog muzičara koji nije sarađivao sa njom makar jednom u karijeri. Od svih mogućih postava Sonic Youth, pre toga James Chance i Nick Cave još iz The Birthday Party dana, Rowland S. Howard, Einsturzende Neubauten, Robert Quine, Michael Gira, Jeffrey Lee Pierce… Svi su radili sa vešticom jer je to uvek obećavalo neku novu vrstu umetničkog uzbuđenja.

Jedan od dva aktivna muzička projekta no wave/post punk kraljice Lidije Lanč zove se Big Sexy Noise. Pored nje čine ga i James Johnston i Ian White gitarista i bubnjar poznati iz sastava Gallon Drunk. Grupa je formirana 2008, a 2009. objavljuje prvi, istoimeni mini album za Sartorial Records. Sledi „Trust The Witch“ iz 2011. i live snimak iz Italije zabeležen iste godine, a potom prvi put sa „Trust The Witch“ objavljen 2013, da bi se potom pojavio „samostalno“ 2016.

Big Sexy Noise su mračni hevi bluz. Lidijin sugestivni vokal prati kostur pesme koji čini Gallon Drunk dvojac. Dramatično, melanholično, preteće i ubedljivošću koja obara slušaoca lakoćom promene emocije koja se ističe. Grinderman sreću Howlina Wolfa i zajedno istražuju po zaostavštini Roberta Johnsona.

Ultimativna ikona njujorkške avangarde nastupiće u Beogradu u subotu, 1. juna u Domu omladine od 21:00.

Ulaznice su u pretprodaji po sledećim etapama: do 19. maja 1000 din, od 20. do 31. maja 1300 i na dan koncerta 1800 din.
Pretprodajna mesta:
Ticket vision, Brod i Dnevni Chillton.

Lydia Lunch @ Wikipedia
Lydia Lunch @ bandcamp
Lydia Lunch Official
Lydia Lunch @ Facebook
Lydia Lunch @ All Music
FB event


Video:




Poster:
bsn1

Zelite email obavestenja o buducim koncertima?