Hugo Race & Michelangelo Russo (Melbourne, Australia)

Ponedeljak, 13. novembar 2017. – Beograd @ KC Grad | 21:30
Utorak, 14. novembar 2017. – Kladovo @ Fusion Club
Sreda, 15. novembar 2017. – Novi Sad @ Startit Community Bar

hr

Hugo Race više od trideset godina piše pesme, svira, producira, obilazi zemaljsku kuglu izvodeći svoje i tuđe numere, muzicirajući sa sijaset poznatih i nepoznatih faca iz branše.
1984. sa 20 godina bio je član Nick Cave & The Bad Seed i kao gitarista učestvovao na legendarnom prvom albumu „From Her To Eternity“, a potom i na „Kicking Against The Pricks“ u par pesama.
1985. objavljuje EP sa bendom The Wreckery, a 1987. i 1988. po album. 1988. izlazi igrani film „Ghosts… of the Civil Dead“ gde je Hugo koscenarista, a Nick Cave i Dave Mason iz The Reels imaju svoju prvu glavnu rolu.
1988. formira True Spirit sa kojima ima sedamnaest albuma, a u međuvremenu je objavljivao i solo + ploče u saradnji sa drugim muzičarima kao što su: DirtMusic (Chris Eckman iz The Walkabouts i Chris Brokaw iz Codeine), Sepiatone (Marta Collica), Hugo Race and Fatalists (Sacri Cuori)…
Poslednji projekat neumornog Australijanca je album iz ove godine „John Lee Hooker’s World Today“ sa Michelangelom Russoom, a za renomiranog americana izdavača Glitterhouse Records. Radi se o jednoj, po mišljenju kritike vrlo uspešnoj, verziji bluza koji bi John Lee Hooker svirao danas u 21. veku.
Iako mu štampa po inerciji učitava pripadnost post-punk žanru, senka JL Hookera prati čitav Raceov opus. Ove „rekonstruisane“ obrade bluz božanstva uz podosta elektronike, dašak avangarde i ambijentalne muzike, zvuče kao da Suicide iz doba prvog albuma sviraju delta bluz. Na trenutke zastrašujuće, uz dosta sugestivnog vokala, gitarskog feebacka i kontrolisane narastajuće buke. Race i Russo snimili su album za praktično jedan dan u Berlinu, a snimatelj je bio Boris Wisdorf (Einsturzende Neubauten). U pažljivo odabranih osam numera duo se zavlači pod kožu Hookerovih pesama, duboko u samu srž bluzerovog zvuka uz vanredan krajnji rezultat tj. JLH bluz sedamdeset godina kasnije.
Posle ploče sledi turneja, a tokom evropske Hugo Race & Michelangelo Russo nastupiće i u Beogradu, u ponedeljak, 13. novembra u KC Gradu od 21:30.
Karte su u pretprodaji po ceni od 700 din u pabu Brod i na šanku KC Grada. Na dan koncerta 1000 din.

Hugo Race @ Wikipedia
Official
Hugo Race @ All Music
Intervju
Video:


Poster:
hr

BAD MUSIC BOOGALOO

PETAK I SUBOTA, 16. + 17. JUN @ ДОРЋОЛ PLATZ | 19:00-1:30
str
BAD MUSIC FOR BAD PEOPLE već duže vreme nišani priliku da u par dana na jednom mestu okupi solidan broj vrhunskih rok bendova sa koncepcijom da sviraju čitave setove + bis. Dakle, ne govorimo ovde o festivalskoj formi gde su bendovi ograničeni utvrđenom satnicom i sviraju s pola snage 45-60 minuta ne oznojivši se ili tek malo. Upravo suprotno! Nastupi bi bili u trajanju klupskih koncerata + bis. Nešto kao ravnopravno deljenje bine gde svako svira kompletni živi repertoar.
Bilo je nekih „zamalo“ momenata pre par godina, ali se prava prilika ukazala u poslednja tri meseca 2016. te je krajem godine sve i potvrđeno. Posledica toga je da vas uskoro očekuje prvi rokenrol vikend u Beogradu pod nazivom Bad Music Boogaloo, a održaće se 16. i 17. juna u Dorćol Platzu. Obe večeri sviraće po jedan domaći i tri američka benda, a aktivni živi setovi trajaće preko 4 sata.

U petak 16. juna nastupaju:
S.T.R.A.H. (Srbija)
Scott H. Biram (SAD)
James Leg (SAD)
Slim Cessna’s Auto Club (SAD)
Pre, između i posle nastupa muziku bira DJ Žika Intoxica

U subotu 17. juna:
Dogs in Kavala (Srbija)
The Shivas (SAD)
Death Valley Girls (SAD)
Legendary Shack Shakers (SAD)
Pre, između i posle nastupa muziku bira DJ Beogradski šlageri.

Vrata će biti otvorena od 19:00, a domaći bendovi započinju svoj set između 19:30 i 20:00. Vreme kada muzika treba da se ugasi je 2:00, ali će se nastupi bendova završavati najkasnije do 1:30.

Izvođači:
S.T.R.A.H.
str
Kultni domaći power-pop sastav iz druge polovine 80-tih predvođen jednim od najboljih jugoslovenskih rok novinara Aleksandrom Žikićem.
S.T.R.A.H. @ Wikipedia

Dogs in Kavala:
str
Trio je formiran prošle godine, a njihov singl „Hvala ti što postojiš“ prošao je zapaženo među publikom i kritikom. Opisuju ih sledećim rečima: „Hipnotišući udarci bubnja, bas koji vozi bez daha i zvuci izreverbirane gitare će vas teleportovati ravno na peskovitu plažu”.
DiK @ bandcamp

Death Valley Girls:
str
Na listi želja BAD MUSIC FOR BAD PEOPLE još od prvog albuma „Street Venom“, kao verovatno najtipičniji predstavnici modernog garažnog rokenrola predvođeni harizmatičnom Bonnie Bloomgarden.
Bend je formiran 2013. i objavio je dva albuma za Burger Records. Važe za jednu od najusviranijih mlađih grupa (što ne treba da iznenadi budući da su više od šest meseci godišnje na turnejama). Beogradski koncert biće i poslednji koncert na drugoj evropskoj turneji za DVG, a to znači da će veštičarenje losanđeleskih devojaka biti na najvišem nivou.
DVG @ Facebook
DVG @ Grimy Goods
DVG @ Noisey / Vice
DVG @ L.A. Weekly
DVG @ SF Weekly

The Shivas:
str
Mladi trio iz Portlanda, Oregon koji svira još iz srednjoškolske klupe. Osnovani su pre 10 godina, objavili pet albuma, poslednja tri za K Records (vlasnik Calvin Johnson: Beat Happening, Dub Narcotic Sound System).
Na modernoj psihodeličnoj sceni ne postoji bend koji sa takvom spontanošću kombinuje žanrove od eksplozivnog garažnog panka, preko surfa, indi popa, do pop psihodelije koja zna da eskalira u snažni zvučni zid razigravajući bubne opne i unutrašnje organe prisutnih.
Official
The Shivas @ bandcampThe Shivas @ Facebook

Scott H. Biram:
str
Jedan od najpoznatijih one-man bendova na svetu. Njegov muzički izraz je ozbiljno zapaljiva smesa country bluesa, hillbilly bluegrassa, rocka i heavy metala. Merle Haggard x Lead Belly x Motorhead!
Scott H. Biram je početkom februara izdao novi album „Bad Testament“ i već po objavljivanju album se obreo na 3. mestu Billboard Blues liste, odmah iza poslednjih The Rolling Stones, a njegova pesma Blood Sweat And Murder (sa albuma „The Dirty Old One Man Band“, Bloodshot Records 2005.) našla se na saundtreku za popularni film Hell Or High Water.
Official
Scott H. Biram @ Wikipedia
Scott H. Biram @ Facebook
Scott H. Biram @ Bloodshot Records
Media kit
Scott H. Biram @ Texas Monthly
Scott H. Biram @ Noisey / Vice
Recenzija “Bad Testament”
Scott H. Biram @ All Music
“Bad Testament” @ All Music

John Wesley Myers iliti James Leg:
str
Odmetnuti sin baptističkog sveštenika koji se inficirao rokenrolom i zbrisao od kuće u tinejdžerskoj dobi. Najpre je pekao zanat u Immortal Lee County Killers, onda napravio dijabolični blues/punk duo Black Diamond Heavies po čijem se raspadu pridružio J. Walkeru iz Soledad Brothers u novoj blues/garage super-grupi – Cut In The Hill Gang, da bi na posletku započeo solo karijeru pod imenom James Leg.
Objavio je tri albuma i nesumnjivo je najveći umetnik na dirkama u blues/garage žanru. Ovaj južnjački gospodin pomalo zastrašujućeg izgleda, sa vokalom hrapavijim i od Waitsovog, lomi dirke električnog klavira dok u transu izvodi skladni miks garažnog roka, bluza i soula.
Black Diamond Heavies @ Wikipedia
James Leg @ Alive Records
James Leg @ Facebook
James Leg @ All Music
Recenzija “Painkillers” @ All Music

Slim Cessna’s Auto Club:
str
Prošle su godine u Domu omladine održali fenomenalan koncert i zadivili prisutne od kojih mnogi nisu znali šta da očekuju došavši nespremni na vrhunsku gospel/americana predstavu.
Bend je oformljen 1992. po raspadu The Denver Gentlemen koji su činili Slim Cessna, David Eugene Edwards i ostatak prve postave 16 Horsepower. Kada je Cessna upoznao sablasnog pisca i muzičara Munly Munly-a početkom dvehiljaditih, Auto Klub dobija svoju kičmu, osnovu kakvu je znamo danas. Kroz svoj kantri-vestern-pank-gospel, SCAC na duhovit način prikazuju drugu stranu kulture obeležene Biblijom, puritanstvom, verom u instant čuda, obavezom da se bude bogolik po svaku cenu i sudaru takvog nadljudskog tereta sa bolno ljudskom stvarnošću.
Ove godine Slim Cessna’s Auto Club proslavljaju 25. rođendan, a u petak 16. juna imaćemo priliku da četvrt veka postojanja proslavimo zajedno sa njima i proverimo kako zvuči „kantri bend iz bara na kraju sveta“, kako ih je opisao Jello Biafra iz Dead Kennedys.
Official
SCAC @ Wikipedia
SCAC @ Facebook
SCAC @ Twitter

Legendary Shack Shakers:
str
Savršen rokenrol šou za zatvaranje vikenda! Bend koji BAD MUSIC FOR BAD PEOPLE praktično od prvih dana pokušava da skrene na ovu stranu. Pukovnik JD Wilkes jedan je od nekolicine heroja južnjačke muzike čija noga nije kročila na naše tle, a najbolje ih predstavlja Katarina Samurović u ovih nekoliko rečenica: „Kroz svoj rockabilly-swamp-blues, JD Wilkes nam izlaže celu istorijsku utrobu Juga. Mračne močvare i šume, bluzeri, luzeri, lekovi-otrovi, zvečarke, čudovišta, crkve, prokletnici, frikovi, prepliću se, sapliću, spašavaju se i propadaju kroz pesme Shack Shakers-a. JD ume da vidi lepotu u svemu ovome i na radost naših ušiju, pretoči u jedinstven muzički izraz, protkan najboljim (ili najgorim?) zvucima bogate južnjačke tradicije. Bluz, rokabili, kantri su i tako formula savremenog rokenrola, osim što u slučaju Legendary Shack Shakersa postoji dodatni obrt – jedna iščašena, jezovita i jedinstvena nota“.
Official
LSS @ Wikipedia
LSS @ Facebook
LSS @ bandcamp
LSS @ Rolling Stone

Cene ulaznica:
– dvodnevne do 20. maja 2500, do 15. juna 3000, od 16. juna 3500;
– jednodnevne do 20. maja 1500, do 15. juna 1800 od 16. juna 2000.

Prodajna mesta:
Dorćol Platz | Pab Brod | Chillton

Read the latest car news and check out newest photos, articles, and more from the Car and Driver Blog.

Fotke:
Bad Music Boogaloo #1
Bad Music Boogaloo #2

Recenzije:
16. jun
17. jun
16. i 17. jun

YouTube:




King Khan & The Shrines + Operators

Četvrtak, 8. jun – Beograd @ Dorćol Platz | 21:00

kk

Na modernoj garažnoj sceni ima dosta dobrih bendova čiji živi nastupi ostavljaju posetioce bez daha. Ipak, mnogi će se složiti da je jedan od najubojitijih koncerata koji se može pogledati upravo koncert King Khan & The Shrines, bend koji već deceniju i po snima albume samog vrha garažnog roka i izvodi iste još sjajnije uživo.
King Khan (pravo ime Arish Ahmad Khan) počeo je karijeru sredinom 90-tih u vrlo dobrom montrealskom sastavu The Spaceshits. Tokom prve evropske turneje 1999. Khan, tada 22-godišnjak, ostaje u Berlinu i ne vraća se sa ostatkom ekipe u Kanadu. U nemačkoj prestonici formira novi sastav King Khan & The Sensitive Shrines koji će kasnije skratiti ime na ovo pod kojim su danas poznati. Obzirom da se radi o devetočlanoj postavi: tri duvača, perkusionista, bubnjar, gitarista, basista, klavijaturista i King Khan kao frontmen na vokalu i povremeno drugoj gitari, jasno je da se radi o prilično komplikovanijoj zvučnoj slici od uobičajene garažne postave. King Khan & The Shrines sviraju brutalno žestoki Soul, Rhythm & Blues i Funk obogaćujući zvuk vrsnim psihodeličnim deonicama i to ih čini ne samo izuzetnim, već i jedinstvenim psihodeličnim soul big bendom.
Prvi album „Three Hairs and You’re Mine“ snimili su u čuvenom Toe Rag studiju u Londonu, a objavljen je 2001. za jednu od najboljih evropskih etiketa kad je garažni rok u pitanju, Voodoo Rhythm Records. Tri godine potom izlazi „Mr. Natural“ za Hazelwood Records. U međuvremenu objavljuju i pregršt manjih vinilnih formata (10’’, singlice, split album sa The Dirtbombs „Billiards at Nine Thirty“…), a ozbiljan proboj dešava se 2007. posle ploče „What Is?!“ (Hazelwood Records u Evropi i Vice Records u Severnoj Americi). Vice 2008. sastavlja kompilaciju pod nazivom „The Supreme Genius Of King Khan and The Shrines“ i ove dve ploče uz redovne turneje po Evropi i Severnoj Americi čine da se glas o divljoj devetorki čuje još dalje, te su koncerti često rasprodati, a isto važi i za tiraže ploča.
Inače, sam Khan pored ovog paralelno ima bar još jedan regularni bend sa kojim je krčio put ka slavi, a radi se o The King Khan & BBQ Show, dvojcu gde svira i peva sa svojim starim pajtašem iz The Spaceshits Markom Sultanom aka BBQ. Osim toga, njih dvojica su ključni deo all-star garažne postave Almighty Defenders koju pored Sultana i Khana čine i kompletni The Black Lips. Obaveze van matičnog benda rezultiraju retkim albumima King Khan & The Shrines. Od „What Is?!“ do sledećeg i za sada poslednjeg „Idle No More“ (Merge Records, 2013.) prošlo je skoro šest godina, ali se čekanje isplatilo budući da se ploča prodaje daleko bolje od prethodnih, da zbog iste bend ima pozive da svira praktično bar dve turneje godišnje, te da je album objavljen za vrlo cenjenu američku etiketu Merge Records (Superchunk, Arcade Fire, Dinosaur Jr, Lambchop, Bob Mould, Reigning Sound, Buzzcocks, Teenage Funclub…).

kk1

Popularnost poslednjeg albuma i rastuća grupa fanova omogućila je da bend pre dve godine napokon održi prvi koncert u Srbiji i upiše Beograd na mapu evropskih prestonica u kojima zaista sviraju ozbiljno vrednovani muzički sastavi.
Jedan od najharizmatičnijih frontmena današnjice, svakako broj 1 kad je garažni rok u pitanju, bludni sin Jamesa Browna, Littlea Richarda, Screamin Jay Hawkinsa, Funkadelic i The Sun Ra Arkestra – King Khan – po drugi put u Beogradu izvodi zadivljujući nastup sa pratećim bendom The Shrines u četvrtak, 8. juna u Dorćol Platzu!!

Pre njih kao gosti večeri sviraće Operators iz Kanade, electro dance super-grupa sastavljena od članova Wolf Parade, New Bomb Turks i Handsome Furs. Sebe opisuju kao „analog post-punk“. Pitchfork ih opisuje kao „nightmare pop“. Istina je, kao i uvek, tamo negde – u gitarama, sintu i čvrstom ritmu.
Operators su najnovije čedo neumornog, nesmirenog i nadasve kreativnog Dana Boecknera (Den Bekner), frontmena indie zvezda Wolf Parade, glasniju polovinu fantastičnog bivšeg elektro-pank dua Handsome Furs (koji su u tri navrata prodrmali Beograd i čak mu posvetili i pesmu) i vođu kratkoživeće super-grupe Divine Fits. Operators nastavljaju tamo gde su Handsome Furs stali, kombinujući prodorni Denov vokal, indie-punk-rock gitare i bubnjeve (što ne čudi s obzirom na prisustvo Sama Browna iz New Bomb Turks za istima), sa oštrim i densabilnim elektro ritmovima i semplovima iz mašinerije kojom upravlja makedonsko devojče pod jednostavnim nadimkom Devojka.
Ono što rade Operators su pravi primer retke fuzione zverke – elektro-popa sa srcem i snagom čistog rokenrola. Iako možda na prvi pogled očigledan spoj, jasno je da ih ove osobine čine savršenim za double-bill sa King Khan-om.

kk2

Karte su u pretprodaji u Dorćol Platzu, Pabu Brod i Chillton Bife-u u sledećim etapama: do kraja aprila 1300, tokom maja 1500, od 1. juna 1800 i na dan koncerta 2000 dinara.
Official
King Khan & The Shrines @ Wikipedia
King Khan @ Wikipedia
King Khan & The Shrines @ Facebook
King Khan & The Shrines @ last.fm
Recenzija
Intervju
Operators Official
Operators @ Facebook
Dan Boeckner @ Wikipedia

YouTube:










Poster:
kk3

Free Avada WordPress Theme is the ultimate multi-purpose WordPress theme.

Sa koncerta:

Michael Gira (Swans)

Intervju sa Majklom Džirom, 19. mart 2017.

Razgovarala: Katarina Samurović

MG

 

Prvo bih volela da razgovaramo o poslednjem albumu, “The Glowing Man”. Mislim da je divan album, sa hipnotičkim oscilacijama, kao zvučni pejzaž, ili saundtrek za film. S obzirom da je u pitanju poslednji album za ovu inkarnaciju Swans-a, da li osećate da zaokružuje celinu na pravi način?

MG: Da, to je i bila namera. Nismo počeli sa namerom da napravimo trilogiju, ali tako je na kraju ispalo – kroz “The Seer”, “To Be Kind” i “Glowing Man”. Stvari sa te tri ploče se međusobno nadovezuju i sada na njih gledam kao na jedinstveno delo. Tako da da, u pitanju je osvrt i poslednja izjava grupe pojedinaca koji rade zajedno već sedam godina.

Koji je opšti koncept iza samog ” The Glowing Man”, čoveka koji sija? Kao simbola i forme koju poprima u muzici?

MG: Ne mogu da govorim o tako velikim temama, ali rekao bih da kao da vam neko stavi petardu u usta i onda ona eksplodira.

Svakako zanimljivo… Sada bih htela da vas pitam, iako ste rekli da se ne bi bavili “većim temama”, ko je Džozef koji ima glavnu ulogu u pesmi, i kome je posvećena i pesma Angels Of Light, “Joseph’s Song”?

MG: Pa… Ponekad mi se javljala sumnja da zapravo ne postojim, već da me je zamislio neko drugi i da je čitav moj život tuđi san. Naravno, osoba koja zamišlja bi mogla biti Bog, ili tinejdžer iz Bojzija u Ajdahu.

Dakle, to bi mogao biti i bilo koji čovek?

MG: Apsolutno.

Zanimljivo je da u pesmi postoji taj utisak borbe na početku, a onda utisak proboja, izlaska…

MG: Ne gledam na muziku kao na ilustraciju ideja ili koncepata. Gledam na nju kao na iskustvo. A taj komad, kao i mnogi drugi duži komadi, razvio se kroz živi nastup, kroz borbu da nađemo put kroz nastup, pomoću ponavljanja, revizija i kroz pokušaje da usput pronađemo nove puteve. Tako da je to nešto što je izraslo iz pravljenja same muzike i pokušaja da uđemo u veličinu muzike; borba da omogućimo da se desi nešto veće od nas samih.

Dakle, samo kanališete to i puštate da teče, zar ne?

MG: Uz intervenciju svesnih odluka naravno. Kada pišem pesme koje su više poput balada drugačije je, ali duži komadi su uglavnom zasnovani na iskustvu borbe da stvorimo nešto.

Dakle to je borba. Kao što ste rekli, u proteklih nekoliko godina puštali ste pesme da se razviju uživo. Koliko teško je bilo zabeležiti suštinu na ploči, u fiksnom formatu?

MG: Ono što smo uradili za poslednje tri ploče je da smo izvodili pesme u studiju na isti način na koji smo ih izvodili uživo do tog trenutka. Kada smo snimali pesme za “The Glowing Man”, završili smo turneju neposredno pre i samo smo ušli (u studio) i izveli pesme onako kako su zvučale u tom trenutku. Ako bi smo ih odsvirali ponovo, nastavile bi da evoluiraju i menjaju se.

Što se dužine pesama tiče, primećuje se da mnogi novinari i recenzenti podvlače činjenicu da su pesme dugačke, kao da je u pitanju nešto posebno neobično, ali ukoliko pogledamo žanrove poput progresivne muzike, eksperimentalne muzike, pa i klasične kompozicije, to je nešto uobičajeno. Da li postoji neka cena koju plaćate kao umetnik kada odbijete da se uklopite u uobičajeni pop format pesme?

MG: Ne brinu me takve stvari. Moram da ostanem autentičan, što nije uvek lako. Ali mislim da ako stvorimo nešto što je neodoljivo i stvarno, i ukoliko to ima neku sponu sa stvarnošću, da će nas publika pronaći jer naginje istim stvarima. Ne pokušavam ni da razmišljam o pristupačnosti, ili ograničenjima zasnovanim na pop senzibilitetu. Za mene lično je to besmisleno jer u svakom slučaju nisam dobar u tome.

Pošto planirate da uskoro završite ovo “putovanje” Swansa, da li uprkos tome i dalje puštate pesme da evoluiraju i razvijaju se uživo? Da li je to nezaustavljiv proces?

MG: Da, apsolutno, tako radimo. Na ovoj turneji sviramo dva potpuno nova komada koja se ranije nisu pojavljivala na albumima, a takođe sviramo i materijal sa „Glowing Man“ i „To Be Kind“ koji predstavlja polaznu tačku, a onda prolazi kroz promene dok sviramo. To se ne dešava iznenada, preko noći, već tokom turneje stvari evoluiraju i menjaju se, uglavnom da bi nam držalo pažnju i izazivalo nas. Pokušavamo da pustimo da muzika govori kroz nas, a ne obrnuto.

Tokom vaših živih nastupa, a takođe se može čuti i na albumu, postoji taj ukleti, proganjajuči ton – oprostite mi ako nije u pitanju baš precizan termin. Zanimljivo je da ste album izdali 2016. u godini kada su mnoge stvari kulminirale društveno i politički, posebno u Sjedinjenim Državama. Da li mislite da je “The Glowing Man” prigodna pozadinska muzika za ono što se dešava sa društvom u Americi i globalno?

MG: (smeh) Nisam sposoban za tako nešto. To je previše grandiozna ambicija za mene. Jednako sam zgrožen našom trenutnom vladom, kao i bilo ko drugi. Ipak, rekao bih da su se tokom istorije pojavljivale užasne totalitarne vlade, a istorija je nastavila dalje. Naravno, svet se trenutno kreće prilično strmoglavo, ali ko zna šta će se dogoditi. Pretpostavljam da je čitava ljudska evolucija beznačajna u poređenju sa beskonačnošću. Sve što čovek može da pokuša je da živi autentično, sa čistom, pozitivnom i dobrom namerom.

Kada ste potpunu uronjeni u kreativni proces, da li mislite da postoji mogućnost da se kanališe kolektivno nesvesno onoga što se trenutno dešava?

MG: Imam samo svoju svest i to je već mnogo za bavljenje…

Razumem vas u vezi toga. Ali zanimljivo je da je osamdesetih kada ste formirali bend postojala je ta ideja kraja istorije, otkrivalo se ružno lice kasnog kapitalizma… Imam osećaj kao da je u pitanju bio saundtrek za već urušavajuće društvo.

MG: Pa… Ne. Nisam u tipičnom smislu politički angažovan umetnik…Verujem da kako se korporativni kapitalizam razvijao i kako su njegovi pipci preplavili svet, naravno da je imalo potpuno nepredviđeni i negativan efekat. Ali ja sam individua koja se bavi svojim iskustvom. Pretpostavljam da u muziku na neki način inkorporiram knjige koje sam pročitao, ljude koje sam poznavao, društvene uslove, sve. Ali ne mogu da pravim grandiozne izjave oko opšte poltičke ili istorijske situacije. To bi bilo pompezno i gordo. Zato pokušavam da se bavim sosptvenim iskustvom najbolje što mogu i pokušavam da pružim pozitivan susret sa publikom i ljudima koji žele da slušaju našu muziku.

Razumem. Ali to je svakako lepota muzike i umetnosti, da svako može u njoj da vidi ono što njih muči, da mogu da projektuju, ako me razumete.

MG: Stvar kod muzike kad je stvarno efektivna je da vas prebacuje na mesto izvan jezika. Mislim da je u redu pričati o njoj, analizirati je, ali kada zaista ima dejstvo, ona je poput jahanja na talasu. To je ono što mi pokušavamo da postignemo.

U tome je i nevolja u pokušajima da se muzika opiše rečima. Gledala sam vaš nastup u Zagrebu 2011. i posle kada sam čitala recenzije, kao i recenzije drugih koncerata, i postoji mnogo pokušaja da se on opiše: “glasno”, “apokaliptično”, “spektakularno”, svi ti klišei. Ali ništa ne može biti dovoljno precizno u opisu. Da li vi imate neke reči kojima volite da opisujete vaše nastupe, ili vas reči potpuno ne zanimaju?

MG: Da, čak i u intervjuima (koji su mi, kao što možda pretpostavljate, jedna od najmanje omiljenih stvari), deluje mi da čim pokušam da definišem nešto, to postaje sitnije i manje interesantno, pa se ni ne trudim.

Ako ljude zanima da definišu, mislim da bi umesto toga trebalo samo da dođu i čuju vas… A s obzirom da sa ovim sastavom benda radite već duže vreme i vaš rad je zaista intenzivan, bilo da se radi o radu na albumima, o probama ili kocertima, da li proživljavate neke emocije u vezi raspuštanja benda s kojim ste radili tako intenzivno toliko godina?

MG: Da, postoji dosta… Imanentne nostalgije jer se nešto završava. To je neizbežno. Ali razlog zašto raspuštam ovu postavu Swans-a je taj što ne želim da završim u situaciji gde će sve postati predvidljivo i neuzdižuće. Zato mislim da je bitno menjati stvari. Swans će nastaviti, ali biće u pitanju promenljiva ekipa ličnosti koja će doprinositi muzici. Neki od njih će biti ovi momci naravno, jer sada smo kao nuklearna porodica. No sve porodice kad tad počnu da izjedaju same sebe. Zato mislim da važno da lutamo malo.

Poslednji koncert koji ste imali bio je u Vilnusu u Litvaniji. Kako je bilo?

MG: Bilo je divno! Dvorana je bila prelepa, a publika potpuno otvorena, prijemčiva i puna podrške. Verujem da je ona zajedno sa nama kao izvođačima iskusila nešto jedistveno i istinito.

Imala sam slično iskustvo kada sam vas gledala u Zagrebu i neverovatno je; ljudi vas na bini često opisuju kao jedistven organizam, ali sa moje tačke gledišta, čitava dvorana postaje kao jedan organizam.

MG: Ne može se do te tačke stići svake večeri, tako da se izvinjavam za trenutke kada to ne postignemo, ali najbolje je kada muzika svira nas, i kada se nađemo unutar nje, zajedno sa ostalima.

Pred njen beogradski nastup pre dve godine, Jarboe (nekadašnja vokalistkinja i klavijaturistkinja Swans, prim. prev..) rekla je da je 80ih – a u Beogradu ste svirali 87. – bilo veoma posebno iskustvo svirati iza “gvozdene zavese”, uz gotovo ilegalne koncerte u Čehoslovačkoj, na primer. Sada kada ponovo svirate u bivšem “istočnom bloku”, na ovoj turneji sežući još dublje na istok, kakvi su vam utisci? Ima li novih dojmova, otkrivate li promene?

MG: Kulturološki je svakako drugačije nego u Sjedinjenim Državama, ali sada ima daleko više sličnosti nego ranije. Naravno, to je zbog sveprisutnih osobina medija i naravno neizbežnog interneta. Ima mnogo sličnosti sada. Da li je to dobro – ne znam. Ali svi smo samo ljudi i na kraju krajeva nemamo predstavu zašto postojimo i šta radimo. Ja samo želim da pravim muziku i pronađem nešto što vodi putem nečeg većeg od nas samih.

 

 

 

 

 

SONIC JESUS (Doganella Di Ninfa, Italy) + Auf Wiedersehen (Beograd)

Nedelja, 2. april – Beograd @ KC Grad | 21:00 | Gosti: Auf Wiedersehen (Beograd)

sj

Nedugo pošto su se oformili 2012, bend iz italijanskog gradića Doganela Di Ninfa izdao je svoj prvi EP koji je odmah rasprodat, a zatim je usledio i njihov neverovatan londonski debi u klubu The Shacklewell Arms. Dva puta su se našli na uticajnoj kompilaciji „Reverb Conspiracy“ (Fuzz Club Records) i u tom periodu započeli su intenzivne turneje po Evropi. Stigli su da nastupaju i sa Damo Suzukijem i sarađivali sa islandskim umetnikom Jonom Samundurom (Nonni Dead) iz Dead Skeletons koji je dizajnirao omot EP-ja i koji im se pridružio na bini tokom nastupa na festivalu Eindhoven Psych Lab 2014.

U aprilu 2015. objavljuju impresivan debi album „Neither Virtue Nor Anger“ koji je takođe u kratkom roku rasprodat. Ovaj dupli album je pravo remek delo i brzo je dostigao kultni status među fanovima. Usledila je još jedna velika turneja po Evropi, u okviru koje su posetili i Beograd i održali nezaboravan koncert u KC Gradu.

sj1

10. marta 2017. Sonic Jesus objavljuju svoj drugi studijski album „Grace“ koji probija granice iz prošlosti i nosi zvuk benda ka melodičnim očaravajućim horizontima i modernim ritmovima, čime je glavni kompozitor Tiziano Veronese otkrio i svoj pop senzibilitet. Tama u Sonic Jesus atmosferi i dalje postoji, ali je njihov hipnotično-psihodelični dron evoluirao u šarmantni synth/coldwave/post-punk.

sj2

Sonic Jesus ponovo nastupaju u KC Gradu u nedelju, 2. Aprila od 21:00. Iste večeri kao gosti Sonic Jesus nastupiće beogradski rokenrol/electro bend Auf Wiedersehen. Izbegavajući svaka tačna žanrovska određenja muzika benda se najšire može okarakterisati kao snažni elektronski gruv u kombinaciji sa rokenrol i bluz gitarama. Koncertno izvođenje je otvorenije forme, sa elementima improvizacije. Juna 2016. Auf Wiedersehen su objavili svoj debi album.

Snažan zvuk i melodije koje stvaraju Sonic Jesus i Auf Wiedersehen odvešće vas na nezaboravno muzičko putovanje!

Karte su u pretprodaji na šanku KC Grada, paba Brod i bifea Chillton po ceni od 700 dinara. Na dan koncerta 1000 dinara.

Official
SJ @ Facebook
SJ @ YouTube
Auf Wiedersehen @ soundcloud

Poster:
sj3

online free streaming