BRIMSTONE HOWL (Lincoln, NE, U.S.A.)

Četvrtak, 30. oktobar – Beograd @ SKC

Petak, 31. oktobar – Smederevska Palanka @ Irish Pub Dr. Watson

Nedelja, 2. novembar – Zrenjanin @ Klupče

Moderni američki garage-punk bendovi umnogome odskaču od onih iz talasa koji se pojavio sredinom 80-tih sa Fuzztones ili Cynics koji su se više trudili da zvukom i imidžom podsećaju na pionire iz 60-tih, ali ih je jako teško porediti i sa sledećom revival generacijom koju su predvodili najpre The Gories, a potom i Jon Spencer Blues Explosion, te Oblivians. To znači da jedna muzička forma koju su mnogi smatrali jako konzervativnom, učaurenom u par rifova i šablona bez kojih se ne može zamisliti sam žanr, ipak može da evoluira i, što je još važnije, nastavi da bude intrigantna, naročito u okvirima nezavisne produkcije. Mladi bend iz Nebraske, Brimstone Howl, dobar je primer u prilog ovoj tvrdnji i nema sumnje da su jedni od najinteresantnijih predstavnika nove garažne generacije.

Četiri klinca formiraju grupu još u srednjoškolskim danima, 2002, pod imenom Caesar The Greaser, ime dve godine docnije menjaju u The Zyklon Bees i kao takvi objavljuju svoj prvi album «Seven Mean Runs» početkom 2005. Nešto kasnije iste godine ponovo menjaju ime, ovaj put u Brimstone Howl i reizdaju prvenac, da bi do kraja 2005. objavili i drugi album «Bang! Bang! Bang! Bang! Bang! Bang! Bang!», pravo malo remek-delo lo-fi/trashy garage-bluesa. Nakon toga i više turneja po Americi, Brimstone Howl primećuje Jay Reatard (Reatards, Lost Sounds…) tokom nastupa na GONER festivalu u Memfisu i nudi se da im snimi par singlova. Saradnja sa Reatardom, čije je ime cenjeno i van uskih garaž krugova (već duže je jedan od omiljenih nezavisnih rokera na Pitchfork-u), pomaže ovim momcima da dođu do šire publike, a napokon i neki ozbiljniji magazini obraćaju pažnju na njih, što se dobro da primetiti posle sledećeg, trećeg albuma «Guts Of Steel» (2007.) koji producira Dan Auerbach iz Black Keys i koji biva objavljen za renomiranu Alive Records etiketu (Black Keys, Radio Moscow, Left Lane Cruiser, Two Galants…). Pozitivne recenzije izlaze u novinama u kojima retko ima mesta za garažne pankere (NME, Uncut, Magnet…), a još ih ređe neko tamo hvali, tako da bend za kratko vreme rasprodaje prvi štampani tiraž ploče i potpisuje ugovor za još jedan album.

Nova garažna bomba pojavljuje se 2. septembra ove godine, zove se «We Came In Peace», a ovaj put se kao producent pojavljuje legendarni Jim Diamond, čovek koji je na neki način uobličio zvuk White Stripes pre nego što će ovaj dvojac da eksplodira. Da li će slična sudbina da zadesi i Brimstone Howl ostaje da se vidi, ali nema dileme da ova ploča potvrđuje jedinstveni talenat da se svira jednostavni, bazični rokenrol, garage/blues, šta već, a da se ne koriste uobičajeni klišei. Otud i tolika svežina iz pesama koje istovremeno bude sećanja na rane Cramps i Gun Club, ali i Sonics, Stooges, Velvet Underground, te Ramones. Par sporijih komada zvuči kao sjajna podloga najuzbudljivijih scena iz horor filmova, dok ostatak, mahom brzih garage-stompera, obećavaju nezaboravan provod na bilo kojoj žurci gde se toče pivo i alkohol.

Ako je Dan Auerbach uspeo da zvuk Brimstone Howl iz prvobitnog lo-fi trash/punk-a kanališe u nešto pročišćeniju bluesy verziju, onda je Jim Diamond svoj pečat ostavio trudom da se ne upadne u zamku ponavljanja. Mnoštvo podžanrova prisutnih na albumu jednog garažnog benda treba da skrene pažnju da se na ovaj žanr već ovih dana i možda upravo ovim komadom plastike, više neće gledati kao na krajnje retro stil, lišen autentičnosti i sveden na već davno napisane rifove i obrasce.

Brimstone Howl su na drugoj evropskoj turneji od početka oktobra. Budući da je prva bila s proleća jasno je da za njihovim živim nastupima vlada veliko interesovanje i stoga je potpuno besmisleno propustiti ih uživo u SKC-u 30. oktobra i na ostalih par svirki po Srbiji.

http://www.myspace.com/brimstonehowl

http://www.alivenergy.com/Brimstone.html

http://alivenaturalsound.blogspot.com/search/label/Brimstone%20Howl

bilbord: