Bassholes i Jeffrey Evans
Don Howland (Bassholes) i Jeffrey Evans su pioniri lo-fi zvuka i imena su od velikog ugleda na nezavisnoj rokenrol sceni amerike.
Zajedno su ’85. osnovali Gibson Bros, sastav koji je zna?ajan iz vi?e razloga. Najpre, sama postava (3 gitare plus bubanj minus bas!!) bila je krajnje neuobi?ajena i na neki na?in prst u oku establi?mentu i pravilima koje je uspeo da nametne i indie sceni. Potom, muzika koju su pisali bila je uvek vi?e istra?ivanje unutar samih korena rokenrola nego poku?aj da se finalni proizvod skocka i proda. Dodu?e, od jednog obrazovanog rok novinara i profesora engleskog i istorije (Howland) i jednog talentovanog eksperta za blues/R’n’B/soul/r’billy to se i o?ekivalo. I, kona?no, Gibson Bros bili su prvi u nizu lo-fi garage rock bendova koji ?e se osmeliti i duboko zaroniti u pro?lost u potrazi za formulom dobre rokenrol zabave. Sledili su ih: Gories, Mummies, Jon Spencer Blues Explosion, Oblivians, Soledad Brothers, White Stripes i mnogi drugi.
Nakon raspada Gibson Bros Monsieur Jeffrey Evans formira ’68 Comeback nastavljaju?i da sada iz same prestonice rokenrola, Memphisa, pi?e bu?ne roots rock pesme o tipovima koji nisu uspevali da onu stvar dr?e u pantalonama, jednako kao ni jezik za zubima. Pored ovog, Jeffrey Evans propoveda i sa drugim bendovima od kojih je najzna?ajniji garage rock all-star combo – South Filthy (Jack Oblivian, Walter Daniels), ali i sam, trubadurski naoru?an akusti?nom gitarom (2001. objavio solo album “I’ve lived a rich life” za Sympathy For The Record Industry). Upravo u tom ?e se, solo izdanju, i pojaviti na ovoj zajedni?koj turneji sa starim prijateljem iz Bassholes.
Osim ?to sara?uje sa vi?e lokalnih bendova, Jeffrey je i tra?eni producent unutar lo-fi rokenrol krugova, te je producirao albume za Mr. Airplan Man, Viva L’American Death Ray Music, Fireworks i jo? uvek poslednji studijski za Tava Falcoa i Panther Burns (ovaj put The Unapproachable) – “Panther Phobia” – jedno od nesumnjivih remek-dela omalenog maestra sa ?aplin, gebl, dali itd. br?i?ima.
Monsieur Jeffrey Evans
Bassholes su formirani u Columbusu, Ohio ’92., a bend gotovo od po?etka radi u tandemu Don Howland (gitara/vokal) i Lamont “Bim” Thomas (bubanj). Howlandova fascinacija country bluesom i svim slobodnim izvedbama iste teme nije bila uga?ena raspadom Gibson Bros. Na neki na?in sada je jasno da je autoru poput njega bilo potrebno da se sam oku?a, podalje od dominantne Evansove figure. Howland je ve? imao pregr?t uvrnutih i na granici eksperimenta napisanih pesama, tako da je sa vrsnim dramerom svaka od njih mogla da se artikuli?e u jedno novo vi?enje bluesa. Karakteristi?na jeziva atmosfera i poigravanje sa bukom s jedne i po?tovanja vrednim delima omiljenih izvo?a?a od Lightning Hopkinsa do Boba Dylana, od Stooges do Joy Division i Ramones s druge strane, predstavljaju Bassholes kao autenti?an i potpuno razli?it (da ne ka?em originalan) moderan gara?ni bend. Koliko je slojevita muzika koju pravi Don Howland, uprkos redukovanoj rok postavi i odsustvu ikakvog studijskog peglanja, re?ito govore njihove plo?e i same pesme gde se mogu prona?i ve?to izme?ani tragovi country bluesa, new wavea, noisea, garage punka koji su potvr?enim Howlandovim talentom sjedinjeni u prepoznatljivi zvuk ovog benda. Kada tome dodate da su Bassholes prvi gitara/bubanj duet na gara?noj sceni (godinama pre Bantam Rooster, White Stripes ili Black Keys), te su prakti?no patentirali ovaj vid postave rok benda i uticaj koji Howland i njegova sada?nja grupa imaju na ?itavu garage blues scenu u americi, onda je valjda jasno da se radi o u najmanju ruku va?nom rokenrol sastavu.
Za one kojima ovo nije dovoljno mo?da treba pomenuti da su se u jednoj od Gibson Bros postava pojavili i Jon Spencer (Pussy Galore, Boss Hog, Blues Explosion), a i njegova madam Cristina. Na pitanje kakva iskustva nosi iz perioda ?egrtovanja u Gibson Bros i ?ta misli o saradnji sa Howlandom i Evansom, Jon Spencer kratko odgovara: “?ove?e, njih dvojica su me nau?ila svemu ?to znam o bluesu!”
Bassholes i Jeffrey Evans na ovoj evropskoj turneji ima?e 45 koncerata u 48 dana. Ova cifra mo?da ponajvi?e scedo?i o kakvom se rokenrol karavanu ovde radi.
