Moonwalks (Detroit, MI, U.S.A.)
Utorak, 23. januar – Pecs @ TRAFIK
Sreda, 24. januar – Novi Sad @ Foxtrot
Četvrtak, 25. januar – Sofija @ Tell Me Bar
Petak, 26. januar – Plovdiv @ Post-Culture Stage
Subota 27. januar – Kumanovo @ Agora
Nedelja, 28. januar – Beograd @ KC Grad | 22:00 | gosti: Dogs in Kavala
Psihodelični rokenrol je žanr koji oko deceniju i kusur dominira na nezavisnoj sceni. Neki od modernih predstavnika sada su predvodnici i pune najveće koncertne prostore širom planete (Ty Segall, Oh Sees, King Gizzard & The Lizard Wizard), dok ogroman broj drugih još uvek čeka na „svoje mesto pod suncem“.
Jedan od najtalentovanijih mlađih sastava žanra su i The Moonwalks iz Detroita i sa radom su počeli 2014. Do sada su objavili jedan EP, par singlova i jedan album, a krajem januara 2018. izlazi i drugi LP za Stolen Body Records (King Gizzard & The Lizard Wizard, Dan Melchior, Al Lover…). Bend je uglavnom sarađivao sa Jimom Diamondom, legendarnim detroitskim producentom zaduženim za prepoznatljivi zvuk bendova poput The White Stripes, The Dirtbombs, James Leg, The Sonics i nema sumnje da je Diamond pomogao da se za ovaj mladi sastav čuje i van Detroita. Ostalo su učinile njihove sjajne pesme u kojima osim psihodeličnih gitara, pulsirajućeg fuziranog basa i tribalnog ritma bubnjeva možete otkriti i deliće folk muzike, ali i žanrova srodnih psihodeličnom roku kao što su shoegaze i dream-pop. The Moonwalks umeju da se poigraju žanrovima i da od finalnog proizvoda naprave pitku rok ili pop pesmu začinjenu sjajnim gitarskim radom šefa grupe Jacoba Deana (pravo ime Jacob Bielaczyc).
Trio u kojem su dve devojke zadužene za ritam (Kerrigan Pearce – bubnjevi + Kate Gutwald – bas),a jedan mladić za vokale i gitare (Jacob Bielaczyc) krajem januara započinje svoju drugu evropsku turneju. Tokom prošle posetili su mahom države Evropske Unije, ali ovaj put stižu i na Balkan.
Beogradski koncert biće u nedelju, 28. januara @ KC Grad. Celi događaj biće pod nazivom Psihorama, a sa The Moonwalks sviraće i domaći trio Dogs In Kavala.
Ulaznice su u pretprodaji na šanku KC Grada i u pabu Brod (29. novembra 36): do kraja decembra 500 din, od 1. januara 700 din i na dan koncerta 1000 din.
Moonwalks @ bandcamp
Moonwalks @ Facebook
Facebook Event
Video:
Poster:
Intervju za Politiku
Recenzija koncerta
Novosadski koncert:
Hugo Race & Michelangelo Russo (Melbourne, Australia)
Ponedeljak, 13. novembar 2017. – Beograd @ KC Grad | 21:30
Utorak, 14. novembar 2017. – Kladovo @ Fusion Club
Sreda, 15. novembar 2017. – Novi Sad @ Startit Community Bar
Hugo Race više od trideset godina piše pesme, svira, producira, obilazi zemaljsku kuglu izvodeći svoje i tuđe numere, muzicirajući sa sijaset poznatih i nepoznatih faca iz branše.
1984. sa 20 godina bio je član Nick Cave & The Bad Seed i kao gitarista učestvovao na legendarnom prvom albumu „From Her To Eternity“, a potom i na „Kicking Against The Pricks“ u par pesama.
1985. objavljuje EP sa bendom The Wreckery, a 1987. i 1988. po album. 1988. izlazi igrani film „Ghosts… of the Civil Dead“ gde je Hugo koscenarista, a Nick Cave i Dave Mason iz The Reels imaju svoju prvu glavnu rolu.
1988. formira True Spirit sa kojima ima sedamnaest albuma, a u međuvremenu je objavljivao i solo + ploče u saradnji sa drugim muzičarima kao što su: DirtMusic (Chris Eckman iz The Walkabouts i Chris Brokaw iz Codeine), Sepiatone (Marta Collica), Hugo Race and Fatalists (Sacri Cuori)…
Poslednji projekat neumornog Australijanca je album iz ove godine „John Lee Hooker’s World Today“ sa Michelangelom Russoom, a za renomiranog americana izdavača Glitterhouse Records. Radi se o jednoj, po mišljenju kritike vrlo uspešnoj, verziji bluza koji bi John Lee Hooker svirao danas u 21. veku.
Iako mu štampa po inerciji učitava pripadnost post-punk žanru, senka JL Hookera prati čitav Raceov opus. Ove „rekonstruisane“ obrade bluz božanstva uz podosta elektronike, dašak avangarde i ambijentalne muzike, zvuče kao da Suicide iz doba prvog albuma sviraju delta bluz. Na trenutke zastrašujuće, uz dosta sugestivnog vokala, gitarskog feebacka i kontrolisane narastajuće buke. Race i Russo snimili su album za praktično jedan dan u Berlinu, a snimatelj je bio Boris Wisdorf (Einsturzende Neubauten). U pažljivo odabranih osam numera duo se zavlači pod kožu Hookerovih pesama, duboko u samu srž bluzerovog zvuka uz vanredan krajnji rezultat tj. JLH bluz sedamdeset godina kasnije.
Posle ploče sledi turneja, a tokom evropske Hugo Race & Michelangelo Russo nastupiće i u Beogradu, u ponedeljak, 13. novembra u KC Gradu od 21:30.
Karte su u pretprodaji po ceni od 700 din u pabu Brod i na šanku KC Grada. Na dan koncerta 1000 din.
Hugo Race @ Wikipedia
Official
Hugo Race @ All Music
Intervju
Video:
Poster:
King Khan & The Shrines + Operators
Četvrtak, 8. jun – Beograd @ Dorćol Platz | 21:00
Na modernoj garažnoj sceni ima dosta dobrih bendova čiji živi nastupi ostavljaju posetioce bez daha. Ipak, mnogi će se složiti da je jedan od najubojitijih koncerata koji se može pogledati upravo koncert King Khan & The Shrines, bend koji već deceniju i po snima albume samog vrha garažnog roka i izvodi iste još sjajnije uživo.
King Khan (pravo ime Arish Ahmad Khan) počeo je karijeru sredinom 90-tih u vrlo dobrom montrealskom sastavu The Spaceshits. Tokom prve evropske turneje 1999. Khan, tada 22-godišnjak, ostaje u Berlinu i ne vraća se sa ostatkom ekipe u Kanadu. U nemačkoj prestonici formira novi sastav King Khan & The Sensitive Shrines koji će kasnije skratiti ime na ovo pod kojim su danas poznati. Obzirom da se radi o devetočlanoj postavi: tri duvača, perkusionista, bubnjar, gitarista, basista, klavijaturista i King Khan kao frontmen na vokalu i povremeno drugoj gitari, jasno je da se radi o prilično komplikovanijoj zvučnoj slici od uobičajene garažne postave. King Khan & The Shrines sviraju brutalno žestoki Soul, Rhythm & Blues i Funk obogaćujući zvuk vrsnim psihodeličnim deonicama i to ih čini ne samo izuzetnim, već i jedinstvenim psihodeličnim soul big bendom.
Prvi album „Three Hairs and You’re Mine“ snimili su u čuvenom Toe Rag studiju u Londonu, a objavljen je 2001. za jednu od najboljih evropskih etiketa kad je garažni rok u pitanju, Voodoo Rhythm Records. Tri godine potom izlazi „Mr. Natural“ za Hazelwood Records. U međuvremenu objavljuju i pregršt manjih vinilnih formata (10’’, singlice, split album sa The Dirtbombs „Billiards at Nine Thirty“…), a ozbiljan proboj dešava se 2007. posle ploče „What Is?!“ (Hazelwood Records u Evropi i Vice Records u Severnoj Americi). Vice 2008. sastavlja kompilaciju pod nazivom „The Supreme Genius Of King Khan and The Shrines“ i ove dve ploče uz redovne turneje po Evropi i Severnoj Americi čine da se glas o divljoj devetorki čuje još dalje, te su koncerti često rasprodati, a isto važi i za tiraže ploča.
Inače, sam Khan pored ovog paralelno ima bar još jedan regularni bend sa kojim je krčio put ka slavi, a radi se o The King Khan & BBQ Show, dvojcu gde svira i peva sa svojim starim pajtašem iz The Spaceshits Markom Sultanom aka BBQ. Osim toga, njih dvojica su ključni deo all-star garažne postave Almighty Defenders koju pored Sultana i Khana čine i kompletni The Black Lips. Obaveze van matičnog benda rezultiraju retkim albumima King Khan & The Shrines. Od „What Is?!“ do sledećeg i za sada poslednjeg „Idle No More“ (Merge Records, 2013.) prošlo je skoro šest godina, ali se čekanje isplatilo budući da se ploča prodaje daleko bolje od prethodnih, da zbog iste bend ima pozive da svira praktično bar dve turneje godišnje, te da je album objavljen za vrlo cenjenu američku etiketu Merge Records (Superchunk, Arcade Fire, Dinosaur Jr, Lambchop, Bob Mould, Reigning Sound, Buzzcocks, Teenage Funclub…).
Popularnost poslednjeg albuma i rastuća grupa fanova omogućila je da bend pre dve godine napokon održi prvi koncert u Srbiji i upiše Beograd na mapu evropskih prestonica u kojima zaista sviraju ozbiljno vrednovani muzički sastavi.
Jedan od najharizmatičnijih frontmena današnjice, svakako broj 1 kad je garažni rok u pitanju, bludni sin Jamesa Browna, Littlea Richarda, Screamin Jay Hawkinsa, Funkadelic i The Sun Ra Arkestra – King Khan – po drugi put u Beogradu izvodi zadivljujući nastup sa pratećim bendom The Shrines u četvrtak, 8. juna u Dorćol Platzu!!
Pre njih kao gosti večeri sviraće Operators iz Kanade, electro dance super-grupa sastavljena od članova Wolf Parade, New Bomb Turks i Handsome Furs. Sebe opisuju kao „analog post-punk“. Pitchfork ih opisuje kao „nightmare pop“. Istina je, kao i uvek, tamo negde – u gitarama, sintu i čvrstom ritmu.
Operators su najnovije čedo neumornog, nesmirenog i nadasve kreativnog Dana Boecknera (Den Bekner), frontmena indie zvezda Wolf Parade, glasniju polovinu fantastičnog bivšeg elektro-pank dua Handsome Furs (koji su u tri navrata prodrmali Beograd i čak mu posvetili i pesmu) i vođu kratkoživeće super-grupe Divine Fits. Operators nastavljaju tamo gde su Handsome Furs stali, kombinujući prodorni Denov vokal, indie-punk-rock gitare i bubnjeve (što ne čudi s obzirom na prisustvo Sama Browna iz New Bomb Turks za istima), sa oštrim i densabilnim elektro ritmovima i semplovima iz mašinerije kojom upravlja makedonsko devojče pod jednostavnim nadimkom Devojka.
Ono što rade Operators su pravi primer retke fuzione zverke – elektro-popa sa srcem i snagom čistog rokenrola. Iako možda na prvi pogled očigledan spoj, jasno je da ih ove osobine čine savršenim za double-bill sa King Khan-om.
Karte su u pretprodaji u Dorćol Platzu, Pabu Brod i Chillton Bife-u u sledećim etapama: do kraja aprila 1300, tokom maja 1500, od 1. juna 1800 i na dan koncerta 2000 dinara.
Official
King Khan & The Shrines @ Wikipedia
King Khan @ Wikipedia
King Khan & The Shrines @ Facebook
King Khan & The Shrines @ last.fm
Recenzija
Intervju
Operators Official
Operators @ Facebook
Dan Boeckner @ Wikipedia
YouTube:
Poster:
Free Avada WordPress Theme is the ultimate multi-purpose WordPress theme.
Sa koncerta:
SONIC JESUS (Doganella Di Ninfa, Italy) + Auf Wiedersehen (Beograd)
Nedelja, 2. april – Beograd @ KC Grad | 21:00 | Gosti: Auf Wiedersehen (Beograd)
Nedugo pošto su se oformili 2012, bend iz italijanskog gradića Doganela Di Ninfa izdao je svoj prvi EP koji je odmah rasprodat, a zatim je usledio i njihov neverovatan londonski debi u klubu The Shacklewell Arms. Dva puta su se našli na uticajnoj kompilaciji „Reverb Conspiracy“ (Fuzz Club Records) i u tom periodu započeli su intenzivne turneje po Evropi. Stigli su da nastupaju i sa Damo Suzukijem i sarađivali sa islandskim umetnikom Jonom Samundurom (Nonni Dead) iz Dead Skeletons koji je dizajnirao omot EP-ja i koji im se pridružio na bini tokom nastupa na festivalu Eindhoven Psych Lab 2014.
U aprilu 2015. objavljuju impresivan debi album „Neither Virtue Nor Anger“ koji je takođe u kratkom roku rasprodat. Ovaj dupli album je pravo remek delo i brzo je dostigao kultni status među fanovima. Usledila je još jedna velika turneja po Evropi, u okviru koje su posetili i Beograd i održali nezaboravan koncert u KC Gradu.
10. marta 2017. Sonic Jesus objavljuju svoj drugi studijski album „Grace“ koji probija granice iz prošlosti i nosi zvuk benda ka melodičnim očaravajućim horizontima i modernim ritmovima, čime je glavni kompozitor Tiziano Veronese otkrio i svoj pop senzibilitet. Tama u Sonic Jesus atmosferi i dalje postoji, ali je njihov hipnotično-psihodelični dron evoluirao u šarmantni synth/coldwave/post-punk.
Sonic Jesus ponovo nastupaju u KC Gradu u nedelju, 2. Aprila od 21:00. Iste večeri kao gosti Sonic Jesus nastupiće beogradski rokenrol/electro bend Auf Wiedersehen. Izbegavajući svaka tačna žanrovska određenja muzika benda se najšire može okarakterisati kao snažni elektronski gruv u kombinaciji sa rokenrol i bluz gitarama. Koncertno izvođenje je otvorenije forme, sa elementima improvizacije. Juna 2016. Auf Wiedersehen su objavili svoj debi album.
Snažan zvuk i melodije koje stvaraju Sonic Jesus i Auf Wiedersehen odvešće vas na nezaboravno muzičko putovanje!
Karte su u pretprodaji na šanku KC Grada, paba Brod i bifea Chillton po ceni od 700 dinara. Na dan koncerta 1000 dinara.
Official
SJ @ Facebook
SJ @ YouTube
Auf Wiedersehen @ soundcloud
Poster:
Swans (New York, NY, U.S.A.) – Kocert grupe Swans u Beogradu
Subota, 25. mart – Beograd @ Dom omladine | 21:00
Posle 30 godina, Beograd će imati čast da ponovo ugosti verovatno najznačajniji i najuticajniji avangardni bend na planeti – SWANS, na svojoj poslednjoj turneji u ovom obličiju.
Kako uopšte predstaviti Swans?
Kako predstaviti onoga koji drži uzde ove prelepe životinje groznog temperamenta?
Michael Gira (Majkl Džirâ) je muzički alhemičar: od nadljudske buke stvara melodiju; od teskobne tame stvara čoveka koji sja. Već 35 godina, neumorno. Od rastrojeno prljavog, besnog, tutnjajućeg i izrazito telesnog početka ranih osamdesetih, preko rafiniranijeg, svetlijeg, eteričnog srednjeg perioda, iz albuma u album Swans su pomerali granice muzike i praktično stvarali čitave nove žanrove. Svaki naredni korak bio je neočekivano otkrivena terra incognita, a onda, iznenada, samo godinu dana posle izdavanja klasika „Soundtracks For The Blind“ – 1997. godina, „Swans Are Dead“! Tek tako.
„Pauza“ na kojoj je projekat Swans bio do 2010. godine može se tako nazvati samo uslovno. Pauza bi značila zastajanje, a tvorac ne voli da stoji i nije dangubio. Kroz solo projekte, kroz Angels Of Light i rad sa bendovima na svojoj etiketi Young God Records, manično kreativni Gira je nastavio da osvetljava nepoznato, uznevši tradiciju Dilanovskog njujorškog folka u drugu dimenziju. Svi ovi molekuli itekako su ugrađeni u savremenu Swans inkarnaciju, što je bilo potpuno jasno na povratničkom albumu „My Father Will Guide Me Up a Rope to the Sky“ (2010.), iako će se ubrzo potom novi Swans, katalizovani dugom i intenzivnom povratničkom turnejom, preobraziti u nešto sasvim drugačije…
Swans zapravo nikada nisu „umrli“, prestali su da postoje samo formalno. Posle mitarenja su se samo ponovo materijalizovali pred nama, da bi nas utopili u svoju savremenu, najsoničniju do sad životnu formu. Verujem da 1997. godine niko nije pretpostavljao takav epilog. Ni tada, a ni dan danas, nije potpuno jasno kada Michael Gira uništava a kada stvara. Kako stvarajući razara i razarajući stvara.
Boravak na maglovitoj granici između kreacije i destrukcije je nešto što je oduvek fasciniralo Giru i sa čim se od početka poigrava, kako muzički, tako i tekstualno. I to ni u jednom trenutku nije jasnije nego na koncertu. U nekim momentima težina zvuka pritisne vas toliko da mislite da će vam lobanja prsnuti, ili da će se sve urušiti. A onda muzika – da, to jeste muzika – zadobije tok i guta vas, kao lava. Više vas ne može zdrobiti, jer tečete zajedno sa njom, deo ste nje. Iluzija prestaje da postoji. Postoji samo zvuk.
Vidljivi budu još jedino oni koji taj zvuk kanališu na bini – Gira, posednut, preznojen, ali u potpunoj kontroli svega što se dešava; drugi veteran Swans-a, Norman Westberg, koji stoji mirno sa haosom u očima, kao da potpuno visceralno, van svesne kontrole gitarom prati ostatak organizma. Neverovatni Chris Pravdica, basista i najčešći Girin muzički „sparing partner“ na bini, intenzitet nastupa ponekad je plaćao krvavim palcem. Staloženi i mračni Christoph Hahn boji finese. Phil Puelo čini kao da olujni vetar u njegovo ime kontroliše impresivni set bubnjeva, a ne on sam.
Poslednja tri albuma Swans – već legendarni „The Seer“ (2012), „To Be Kind“ (2014) i finalno poglavlje – „The Glowing Man“ (2016), svi su su se začinjali i rasli uživo na koncertima tokom poslednjih 6 godina. Zato su albumi trostruki, a pesme dugačke po petnaest, dvadeset minuta. Možda bi bilo bolje nazvati ih komadima; Gira kaže da ne voli da ograničava muziku na format pesme. Uživo, one predstavljaju samo okvirne smernice – pri svakom nastupu razvijaju se u potpuno unikatnu izvedbu. „Puštam muziku da ide gde želi da ide, a kada osetim da je došla do kraja, prestajem“. Razumeti i tumačiti fenomen Swans-a i Girinog dela praktično je nemoguće bez uvida u evoluciju uživo.
Čini se da su za tri i po decenije Swans prešli put od dokumentovanja zvuka napaćene, pohlepne utrobe čoveka, do detaljne deskripcije primordijalnog zvuka utrobe Zemlje, mlade, uskomešane i surove. Pritisak, vrelina, kolizije, drobljenje, sitnjenje, stapanje, kakofonija, buka, buka… Svetlost. From f***ing destruction. Novi svet.
U avgustu 2016. godine na sajtu YGR pojavilo se zvanično saopštenje – let Swans-a u ovoj formaciji bliži se kraju. „The Glowing Man“ je njen poslednji album, vodič koji nas vodi do kraja i kroz naizgled neprobojni zid zvuka izvodi… Gde?
Turneja 2016/2017 poslednja je prilika da to pokušate sami da odgonetnete, to i samu suštinu Swansa. Da se izložite oluji, budete uništeni i stvoreni.
Gošća na koncertu biće Little Annie, talentovana i svestrana njujorška kantautorka, dugogodišnja saradnica Swans.
Ulaznice u pretprodaji preko Eventima u sledećim etapama:
Od 1, decembra do 1. februara RSD2400 | od 1. februara do 24. marta RSD2800 | dan koncerta RSD3200.
Swans @ Wikipedia
Swans @ Facebook
Young God Records
Swans @ bandcamp
Swans @ last.fm
Little Annie @ Wikipedia
Little Annie @Facebook
Poster:
YouTube:
