JACK-O & THE TENNESSEE TEARJERKERS (Memphis, TN, U.S.A.) HARLAN T. BOBO & THE CHIMPS (Memphis, TN, U.S.A.) JOHN PAUL KEITH & THE ONE FOUR FIVES (Memphis, TN, U.S.A.) APACHE (San Francisco, CA, U.S.A.)

BAD MUSIC FOR BAD PEOPLE ima privilegiju i čast da u dva dana zaredom ovdašnjoj rokenrol javnosti predstavi čak četiri vrhunska predstavnika savremenog američkog uslovno rečeno garage rock-a.
Jack Oblivian je ikona ovog žanra, Harlan T. Bobo ozbiljan singer/songwriter u usponu, John Paul Keith jedan od najozbiljnijih studijskih muzičara i neizostavni saradnik prethodne dvojice čiji bend čeka svetla budućnost, a glitter punkeri Apache kao usvirani putujući cirkus u zamahu tek treba da se izbore za svoje mesto u okviru tzv. scene i sve to u dva šugava dana kakvi su ponedeljak i utorak. Ako to nije dvodnevni praznik za ljubitelje rokenrola van top lista, trendova i modnih magazina, onda pojma nemam šta bi to trebalo da bude.
7. i 8. juna na Akademiji (Rajićeva 10) od 22:00, pa do iza ponoći imaćete jedinstvenu priliku da overite vrhunski memfiski rokenrol i moderni glam/glitter bend iz San Frana i u brojnim autorskim pesmama, kao i nekolicini standarda prisustvujete svojevrsnom slavlju gitara, bubnjeva i neizbežnog glasnog „YEAH“!

Raspored:
Ponedeljak, 7. jun – John Paul Keith & The One Four Fives + Harlan T. Bobo & The Chimps (pretprodaja – 800 din / na ulazu u klub – 1000 din!!)
Utorak, 8. jun – Apache + Jack Oblivian & The Tennessee Tearjerkers (pretprodaja – 800 din / na ulazu u klub – 1000 din!!)
Ulaznice u pretprodaji mogu da se kupe na šanku kafea „Fleka“ na Akademiji i na šanku paba „Brod“ (29. Novembra 36)

John Paul Keith & The One Four Fives (Memphis, TN, U.S.A.)

John Paul Keith formirao je The One Four Fives par godina pošto se 2005. preselio u Memfis. Karijeru je započeo pred kraj srednje škole 90-tih u rodnom Noksvilu sa bendom Viceroys (V-Roys). Ubrzo su postali najuzbudljivija lokalna atrakcija i posle jednog koncerta u Nešvilu dobijaju ponudu da snime album za Stevea Earla i njegovu E-Squared Records. Mladom J.P. Keithu nije se dopala ideja da promene zvuk zarad prvog albuma i napušta bend. Odlazi u Nešvile, formira Nevers, snimaju ploču za Sire Records koja se iz ovih i onih razloga nikada nije pojavila u prodavnicama. Nedugo potom okuplja novu grupu – Stateside koja obljavljuje jedan album u Evropi i postaju prateći bend Ryana Adamsa pod imenom The Pink Hearts. Adams odlazi na turneju promovišući svoj album “Gold” povukavši sa sobom kompletnu postavu izuzev J.P. Keitha koji se, nakon par kratkih zadržavanja u Njujorku i Birmingemu u pokušaju da okupi novu postavu, na poziv sestre seli u Memfis gde započinje uspešnu karijeru studijskog muzičara. Ispekavši zanat tezgareći po studijima i barovima sa raznim lokalnim muzičarima (da li je pominjanje njegove saradnje sa pokojnim Jimom Dickinsonom dovoljno?!), 2007. sastavlja The One Four Fives, a već 2009. izlazi im fantastični debi „Spills And Thrills“ za renomiranog izdavača – Fat Possum Records. Ploča može da nosi i naziv “Ubrzani kurs memfiskog rokenrola”. U tih 37 minuta i 12 pesama iz jedne u drugu klizite kroz žanrove karakteristične za ovaj grad: rockabilly, swamp-rock, soul, roots rock, country, a vozom upravlja doktor tamošnjeg rokenrola – John Paul Keith uz asistenciju pratećih muzikanata. Duh Sun Records studija još uvek pohodi Memfis, A ova ploča ga sadrži u svakoj svojoj rilni.
John Paul Keith Official
John Paul Keith @ MySpace
John Paul Keith@All Music Guide
video:

Harlan T. Bobo & The Chimps (Memphis, TN, U.S.A.)

U paketu sa novim bendom Jacka Obliviana stiže i Harlan T. Bobo sa bendom The Chimps, više ne samo lokalna singer/songwriter atrakcija grada u Tenesiju, naročito od trenutka kada ga je lično Lucinda Williams navela kao najautentičnijeg predstavnika žanra. Ovaj momak jedno je vreme svirao sa American Death Ray (docnije poznati kao Viva L’American Death Ray Music), ali je pre 6 godina napustio grupu i posvetio se solo karijeri. Njegov prvi album, “Too Much Love”, je dugo čekao na regularno izdanje no to Harlanu nije smetalo da ga umnoži u hiljade primeraka i prodaje na piratskim diskovima sa kućne adrese. Otuda i bar 3 različite verzije omota ploče. “I’m Your Man”, album iz 2007. godine – već je napravio pravi mali metež na singer/songwriter sceni i to nije moglo da promakne oku kritike, čak ni one koja talenat ne bi primetila ni da im se ispred nosa pojavi. Zanimljiv i izuzetno neobičan spoj Modern Lovers, Big Star i lokalnog nasleđa, odlično snalaženje na terenu ne tako redovnom za jednog bivšeg garažnog rokera, jasno artikulišu Harlanov dar za pisanje pesama. S druge strane i on, kao i Jack, boluje od manjka uobraženosti i sujete, danas na žalost neophodnih da se dođe do znatno šire popularnosti. Otuda će put ka slavi i ovog macana biti naporan, trnovit i, najverovatnije, duži nego što takav talenat zaslužuje. No, to je ono što su sami izabrali – da se više bave muzikom, dakle, onim što znaju i za šta su nadareni, a znatno manje marketinškim trikovima u koje ne samo da nisu upućeni, već ni ne haju za iste. Upravo zbog ovoga biće beskrajno dragi svim pravovernim rokenrolerima, a takvih je uvek u dovoljnom broju. Prošlog meseca izašao je novi album – “Sucker” i, mimo pohvalnih kritika, mišljenja su da se radi o remek-delu autora koji istinski pomera granice žanra.
Harlan T. Bobo @ MySpace
Harlan T. Bobo @ Goner Records
Harlan T. Bobo @ Pitchfork
Žikica Simić u Politici 31. maja 2010.
video:
Harlan T. Bobo @ MTV
poster:

Apache (San Francisco, CA, U.S.A.)

Apache su formirani u San Francisku pre par godina od bivših članova Parchman Farm, Ghenghis Khan i The Cuts. Žanrovski gledano ovi momci sviraju glam ili glitter rock, ali nisu im strane ni ostale forme popularne muzike karakteristične za 70-te (power-pop i ’77 punk). Objavili su zapažen prvenac “Boomtown Gems” za Birdman Records, a ovih dana očekuju svoju drugu ploču. Apache nisu samo četiri drugara koji zvuče kao mešavina New York Dolls, Kiss, Ramones i prvog albuma GG Allin & The Jabbers (“Always Was, Is And Always Shall Be”). Unekoliko više od toga, ovi tipovi su dobri zabavljači, obdareni smislom za humor i svesno izabranim imidžom koji ismeva izgled rokera iz perioda ranih 70-tih: duge kose, tesne košulje, plišani sakoi jarkih boja i neizbežne zvonaste farmerke. Ovo im je prva evropska turneja i pravi moment da debituju i kod nas pre nego što se vinu putem slave i postanu preskupi za ovaj deo kontinenta.
Apache u Srbiji i Bugarskoj:
Ponedeljak, 7. jun – Knjaževac @ Zion (w/School Bus)
Utorak, 8. jun – Beograd @ Akademija (w/Jack-O & The Tennessee Tearjerkers)
Sreda, 9. jun – Negotin @ Dvorište bioskopa Krajina (w/Spins)
Četvrtak, 10. jun – Plovdiv (Bugarska) @ Lebowski
Petak, 11. jun – Beograd @ Garage Fire! Festival

Apache @ Myspace
Apache @ Birdman Records
video:

Jack-O & The Tennessee Tearjerkers (Memphis, TN, U.S.A.)

Rokenrol prestonica, Memfis, poslednjih 15-ak godina gospodari modernom garažnom scenom u SAD. Čini se da, pored Detroita, jedino još tamo bendovi niču kao pečurke posle kiše i sviraju dobar rokenrol neopterećen težnjom da se ‘proda’, unovči ili doživi furiozni uspeh snimanjem preskupih spotova za MTV. Možda je razlog tome dolazak velikog maga Jeffa Evansa (Gibson Bros) koji je oko sebe okupio većinu lokalnih punkera i naučio ih nekim starijim formama kao što su blues ili soul, pa su se momci utrkivali koji će bend bolje da savlada domaće zadatke, a možda i zato što je u većini jedna od glavnih uloga po pravilu bivala rezervisana za Jacka Obliviana (pravo ime Jack Yarber).
Jackov prvi zapaženiji bend su svakako Oblivians, osnovani u prvoj polovini 90-tih bili su pravo osveženje sa neobičnim konceptom 3 pankera sviraju blues, nema basa i sva trojica se smenjuju na gitarama, bubnjevima i vokalima. Snimili su 3 albuma za Crypt Records, par mini albuma i jednu kompilaciju neobjavljenih snimaka za Sympathy For The Record Industry (SFTRI) + malo brdo singlova za nebrojene etikete. Jedini pravi naslednici The Gories i bend za kakav Jon Spencer nikada nije imao petlju, raspao se iznenada i bez svađe. Eric Oblivian se posvetio svojoj maloj izdavačkoj kući Goner Records, Greg Oblivian na kratko je lutao da bi se skrasio sa Reigning Sound i 2007. uspeo da snimi album sa 60’s legendom iz Shangri-Las – Mary Weiss, a Jack je snimao što solo, što sa prijateljima iz grada, te se obreo i u par lokalnih all-star bendova. Zapravo, nastavio je tačno tamo gde je stao sa Oblivians – istraživanje na temu interakcija punk estetike i snažne emocije blues/soul pesme. Zajedničko za sve bendove sa kojima je sarađivao su po pravilu visoke kritike albuma i pomanjkanje želje da se u vreme White Stripes uspeha neki od njih i ‘okoristi’. Verovatno je i to njegova zasluga jer ga takve stvari očito nikada nisu zanimale. Malo je poznato da je on nagovorio Jacka Whitea da u Easley studiju snime album koji će ih poslati u orbitu, a još manje da je legendarna crvena gitara koju White svira u spotu Seven Nation Army nekada krasila kolekciju Jacka Obliviana.
Poslednji bend koji je naš junak formirao jesu Jack-O & The Tennessee Tearjekrers. Objavili su tri albuma za SFTRI, a prošlogodišnji, “The Disco Outlaw” za Goner Records, po sada već ustaljenom običaju ubire pozitivne ocene nezavisne muzičke štampe, ali i magazina koji prevashodno tretiraju komercijalnu muziku. Zvuk Rolling Stonesa iz vremena “Exile On Main St.” i “Sticky Fingers” izmešan sa lokalnim nasleđem bele i crne muzike i propušten kroz Yarberov punk rock filter na samom kraju je svež, dok svo blues i soul prisustvo u pesmama ovog benda dođe poput neizostavnih začina. Uvek dobra, a uvek drugačija jambalaya. Uopšte nije iznenađujuće da The Hives redovno na koncertima sviraju jednu od Yarberovih pesama iz Oblivians perioda jer je stariji kolega takoreći doktorirao garage-punk i to odavno.
Jack-O @ MySpace
Jack-O @ All Music Guide
Jack-O @ Spin Magazine
Jack-O recenzija iz Politike (Žikica Simić)
Jack-O + Harlan T. Bobo recenzija koncerta iz 2007. – Žikica Simić
video:
Jack-O @ MTV

poster:

poster za sve:

Recenzije:
B92 – Moj ugao
Dobre vibracije

Video snimci sa koncerata: