UK SUBS (London, U.K.)

Utorak, 2. mart @ Livingroom SKC, 22:00
Gosti: 2 minuta mržnje
Pretprodaja: 1000 din / dan koncerta – 1200 din

UK Subs ne samo da pripadaju prvom talasu pank bendova nastalih polovinom sedamdesetih godina u Londonu, oni su i jedan od retkih bendova koji se nije ponovo formirao u poslednjih nekoliko godina kako bi zaradili na nekadašnjoj popularnosti. Razlog za to je jednostavan: UK Subs se nikada nisu istinski raspali. Osim perioda od par nedelja u 1983. godini, kada je ideja od razlazu izgledala kao dobro rešenje, bend je neprestano radio snimajući ploče i svirajući turneje gotovo tri decenije.
Sve je počelo 1976. godine u Londonu kada je Čarli Harper shvatio da su ga bendovi poput The Damned toliko impresionirali da je svoju ritam i bluz grupu Marauders preimenovao u The Subversives i odlučio da se upusti u avanturu čije je ime bilo punk rock. Skraćenje imena u The Subs je donelo i prvi problem nakon što je utvrđeno da bend istog naziva već postoji u Aberdinu, Škotskoj pa je najjednostavnije rešenje bilo da se ispred dodaju i slova UK. Sex Pistols su u tom trenutku žarili i palili širom ostrva sa svojim singlom ‘Anarchy in the UK’ pa nije bilo teško sabrati dva i dva.
Uspeh UK Subs je, međutim verovatno iznenadio i same članove benda. Serija vrlo uspešnih koncerata po londonskim klubovima i bezrezervna podrška Džona Pila (koji im je nudio novac iz svog džepa za snimanje singla) kroz radijske sesije ubrzo je bend izdigla na vrh talasa britanskog punk rocka. Prvi singl ‘C.I.D.’ je bez napora dostigao prvo mesto na britanskoj top listi alternativne muzike i označio početak plodnog perioda u životu benda koji je trajao do 1983. Ploče i turneje su se ređale jedna za drugom, svaka otvarajući sve više puteva za UK Subs. Svirke u Americi, velike hale umesto klubova, nastupi na televiziji i interesovanje ne samo muzičkih novina već i, bizarno, tinejdžerskh magazina za bend bili su sve elementi uzlazne putanje UK Subsa. Bend je, između ostalog bio i prvi punk rock sastav iz zapadne Evrope koji je ikada nastupio u tada komunističkoj Poljskoj, svirajući turneju 1982. godine na manjim stadionima i krunišući je nastupom pred 24,000 ljudi u Varšavi.
1983. i uspon new wavea s jedne i hardcorea s druge strane označili su smenu generacija na punk sceni. Mnogi bendovi su se raspali pa su čak i UK Subs prošli kroz jedinu neaktivnu fazu u svojoj karijeri. Ipak, Čarli Harper nije bio spreman da se tako lako preda. Uvodeći nove ljude u postavu koja je i do tada bila manje-više fluidna, otisnuo se na drugi deo putovanja koje i danas traje.
Poslednje dve decenije su prošle u konstantnim promenama postave i turnejama. Ove dve aktivnosti su, izgleda neodvojive od UK Subs, često se dešavajući da bend na pola turneje ostane bez nekog od članova, čije mesto zauzima raspoloživi lokalni muzičar koji ostaje u bendu do kraja turneje ili dok god ga drži zdravlje. Bend je izdao ogromnu količinu kompilacijskih albuma i živih snimaka tokom osamdesetih i devedesetih ali uvek treba imati na umu da Čarli i ekipa nikada nisu bili zainteresovani samo za unovčavanje stare slave. Novi albumi i singlovi stizali su i još uvek stižu nesmanjenim tempom. Harper još uvek ima šta da kaže i uvek se oko njega nalazi dovoljno prijatelja koji će uzeti instrumente u ruke i pomoći mu u tome.
Ono što beogradsku publiku treba dodatno da motiviše da dođe i pogleda jedan od najvećih bendova punk epohe je i činjenica da dolaze u tročetvrtinskoj postavi koja je i pokrenula UK Subs sredinom 70-tih. Dakle, Charlie Harper (glas), Nicky Garratt (gitara), Alvin Gibbs (bas) i, kao jedini “omladinac” među njima – Jamie Oliver (bubnjevi).
Utorak, 2. mart @ Livingroom SKC, 22:00. Karte u pretprodaji na šanku Livingroom-a.

http://www.myspace.com/uksubscom
http://www.uksubs.co.uk/

plakat:

Tokyo Sex Destruction (Barcelona, Spain)


Španski kombo Tokyo Sex Destruction dobar su i redak primer da radikalni politički stavovi (u ovom slučaju leve orijentacije) kod jednog rokenrol benda mogu da rezultiraju vanserijskom atraktivnošću. Za 8 godine postojanja izbacili su 5 albuma i više singlova, a pored svega uspeli su da Evropu obiđu više puta, te su imali i zapaženu američku turneju, koja je za bend van engleskog govornog područja u gro slučajeva misaona imenica, ako ne računamo nekoliko skandinavskih rok grupa.
60’s soul, garage punk i detroitski high energy R’n’R (Stooges/MC5) prve su asocijacije kod slušalaca, a više nego prisutni duh legendarnog menadžera MC5, Johna Sinclaira i njegove subverzivne organizacije White Panther Party dodatno pojačavaju utisak, ionako dovoljno snažan u numerama ovog benda. Svaki je od članova četvorke iz Barselone «uzeo» Sinclairovo prezime jasno stavljajući do znanja o čemu se ovde radi, a radi se o pobuni i revoluciji, baš kao u doba poznih 60-tih kada su MC5 i Sinclair bili redovna meta američke konzervativne javnosti, policije, čak, nacionalne garde i predvodnici nemira na ulicama Detroita. Bend ovako čvrstih uverenja je za poštovanje i kada svemu ovome dodate jednaku srčanost, žar i, na momente, mahnitost u izvođenju žestoke muzike za mrdanje u transu, jasno je da se radi o nečemu što umnogome odudara od prosečne ponude na nezavisnoj sceni. Zaista, nije ni čudo što im se sam Michael Davis (basista MC5) obratio da producira par pesama!
Kao koncertna atrakcija više puta su postideli, a ne tako retko i preoteli sam show (ili ih makar naterali da se razbude i potrude da budu bolji), mnogim velikim imenima moderne garažne produkcije, od Blues Explosion, preko Fleshtones, do Mooney Suzuki i Zen Guerilla. Kako lepo reče Michael Davis: «This band is SEX by all means, both in sound and appearance».
Na poslednja dva albuma, “5th Avenue South” (2005.) i “The Neighbourhood” (2009.) ljuti anarhisti zaokreću ka široj publici pitkijim zvukom nego ranije. Osetno su spustili loptu i sa divljeg prangijanja usredsredili se na pisanje skoro pa pop pesama, dokazujući da im i to polazi za rukom. Takođe, ova dva albuma su ih i žanrovski pomakla u psihodelični štos bezmalo flower-power stila, a i topli zvuk Hammond orgulja, inače novog instrumenta, doneo je jednu potpuno novu dimenziju u zvučnu sliku Tokyo Sex Destruction, samim tim i veću slušanost i pojavljivanja na prestižnim muzičkim kanalima poput MTV i VH1.
Beogradska publika će posle dve i po godine opet imati priliku da se uveri u atraktivni živi nastup sada već legendarnih i etabliranih španskih anarhista u nedelju, 28. februara u klubu ŽICA (Kraljevića Marka 5). Ovaj koncert je planiran za 21:00. Karte mogu da se kupe u samom klubu i na šanku paba “Brod” (29. novembra 36!!) po pretprodajnoj ceni od 500 din. Neposredno pred nastup cena karte biće 700 din.

http://www.myspace.com/tokyosexdestruction

plakat: