Slim Cessna’s Auto Club (Denver, CO, USA)

Petak, 30. septembar – Beograd @ Dom omladine | gosti: Went | 21:00
Subota, 1. oktobar – Zagreb @ Tvornica kulture

Intervju sa SCAC by Katarina Samurović

scac1

Bend koji svira u baru na kraju sveta. Tako je Jello Biafra opisao jedan od najvećih muzičkih i koncertnih kurioziteta severnoameričkog kontinenta, Slim Cessna’s Auto Club.

Dolaze iz Denvera, grada u visinama granice zapada i juga, čuvenog po jedinstvenoj hibridnoj kantri sceni koja se izrodila devedestih godina prošlog veka. Iz Denvera su i 16 Horsepower, Wovenhand, DeVotchKa i Tarantella, neka od najupečatljivijih imena savremene gotik amerikane. A među najviđenijim, najiskusnijim i najvoljenijim veteranima “Denverskog zvuka” svakako su Cesna i njegov “Auto klub”.

Istorija Slim Cessna’s Auto Club-a počinje 1992. godine, po raspuštanju proto-Denver sound super-grupe The Denver Gentlemen, koju su činili Cessna, David Eugene Edwards, Jeffrey-Paul Norlander i Jean-Yves Tola. Poslednja trojica će po raspuštanju benda oformiti 16 Horsepower, a Cessna počinje da realizuje sopstvenu viziju hiperaktivnog, melanholičnog, rastrzanog kantrija. No istinski mračna i apokalitpična nota stiže u bend dvanaest godina kasnije, dolaskom talentovanog solo muzičara i pisca Jaya Munlyja (Munly Munly). Manli postaje drugi stalni i ključni član benda i nosilac novih, apokaliptičnih vizija i kompleksne lirike. Oko tog stabilnog jezgra izvrtela se plejada sjajnih denverskih muzičara koji su zdušno pomogli dugogodišnji razvoj SCAC groteskne kantri tame.

Iako gotik amerikana ili southern gothic može okvirno da se definiše kao mračna senka kantrija sa neizostavnim uplivom starinskog gospela i svežeg alt-kantrija, pokušaj kategorizacije Auto Club-a u neki žanr vrlo je nezahvalan, a i nepotreban posao – njihova kantri-pank-gotik-gospel propoved živi za sebe, potpuno samouvereno i ostvareno.

A uživo je posebna priča. Na bini vas dočekuju dva čoveka u crnom, ali ne baš tako pristupačna kao što to beše gos’n Keš. Zvuk bendža i ječeće dvovrate gitare pretapaju se jedan u drugi poput Hrist/Bogorodica lentikulara na dotičnoj gitari (da, dobro ste pročitali). Ona dvojica u crnom puštaju svoje zavidne glasove, padajući u vatru poput najcenjenijih šatorskih pričera. Visoki bradonja deluje kao samozvani iscelitelj koji poziva na spasenje, dok mršavi riđi izgleda prilično ubeđeno da vam je mesto baš u paklu i spremno da vas sprovede tamo. Zapravo, deluje kao da je i sam pobegao odande i sada traži nekoga ko će popuniti njegovo mesto. Možda je pravo vreme da pobegnete? Ne, kasno je. Već ste uvučeni, indoktrinirani, prepušteni na milost i nemilost.

Pod velom i zaštitom mračnog humora, SCAC preispituju i poigravaju se sa sopstvenim nasleđem, sa onim što je obeležavalo živote generacija njihovih predaka. Zato neki kažu da njihov nastup izgleda kao “propovednički šator koji su zaposeli pankeri”. Međutim, oni se ne podsmevaju i ne ograđuju se kukavički. SCAC na duhovit način prikazuju drugu stranu kulture obeležene Biblijom, puritanstvom, verom u instant čuda, obavezom da se bude bogolik po svaku cenu i sudaru takvog nadljudskog tereta sa bolno ljudskom stvarnošću. Bizarni, mračni, slojeviti i poetični, tekstovi pesama po svedočenju samog benda govore „o narodu“ – o običnim ljudima, dobrim ljudima sa sela i tajnama i razdorima koje u sebi nose. Mistična rođenja, iščašene vizije ljubavi, dobre namere koje su pošle po zlu, duh koji nije uvek sveti… Iako su pod velikim uticajem južnjačke gotike – mračnih klasika američke književnosti poput dela Flaneri O’Konor, ono što je u stanju da ubode duboku žicu kod slušalaca je upravo svakodnevnost navedenih pojava. Jer gotovo svakog dana, neko ko vam se ljubazno osmehuje zapravo vas proklinje. Neko sa likom živog sveca daleko od pogleda radi sve suprotno viziji svetosti. Bližnji želi bližnjem da pomogne a – ubije ga, bukvalno ili figurativno. Zabranjeno nadjača zakonito.

Stvaranje na klackalici između dualizma i dualnosti jedno je od ključnih obeležja ovog benda. Istražujući zlo u dobru i dobro u nečemu što nalikuje zlu, Cesna i Manli su samo na prvi pogled obična dvojka – na bini postaju čas jedna osoba, čas parnjaci, čas potpuni antipodi, čas svaki po nekoliko ličnosti, ali uvek jedinstveno usklađeni. Njihovi rituali tokom nastupa su planirani samo do određene granice – van njih vlada neizvesnost. Čudna spona između dva čudna pevača ima sopstvenu volju. „Mislim da je ono što radimo mnogo manje gluma nego što ljudi pretpostavljaju. Postoji duh u živoj muzici“, kaže Slim. I zaista, teško da možete glumiti ili planirati sva međusobna začikavanja, posednuto cupkanje i naprslo koleno, a pogotovo ne možete kontrolisati oči-u-oči momente sa publikom. A njima SCAC koncerti obiluju.

U odbljesku pogleda bližnjeg svog mogu vas sačekati razna iznenađenja; ponekad su smešna, ponekad strašna, a ponekad i jedno i drugo – baš kao nastup Auto Club-a. Zato je sigurno da je bliski kontakt sa publikom bitan izvor inspiracije za Cesnu i Manlija. Posledično, na njihovim konceritma nema distance između izvođača i publike. A kada se granice obrišu, to ostavlja prostor za jedno novo iskustvo – iskustvo inicijacije u SCAC denominaciju, jezikom neke druge narodne muzike.

Imamo sreću što će Slim Cessna’s Auto Club u septembru podići svoju imaginarnu šatru baš u Beogradu, na prvoj turneji koja seže istočnije od Beča. S obzirom na njihovo dugogodišnje koketiranje sa divljim istokom, susret deluje gotovo sudbinski.
Da li su nam spremili rajske fanfare ili pakleni oganj?
Videćemo.

Kao gosti Slim Cessna’s Auto Club sviraće beogradski sastav Went.

Ulaznice možete kupiti na svim prodajnim mestima Eventima od 5. avgusta po ceni od 1300 dinara. Od 1. septembra 1500, a na dan koncerta 1800 dinara.

Intervju sa SCAC by Katarina Samurović
Linkovi:
Official
SCAC @ Wikipedia
SCAC @ Facebook
Went @ Facebook

Video:





Poster:
scac6

Fotografije i impresije sa koncerta:
BMFBP fotografije
Balkan Rock
Žikica Simić
Obred dobra pod crnim mesecom