Delaney Davidson (Lyttelton, New Zealand)
Utorak, 1. decembar – Beograd @ KC Grad | 21:00
Ovaj novozelandski gospodin i probisvet poseduje jedan od najzanimljivijih vokala u modernoj rok muzici. Vokal koji ćete momentalno prepoznati, ako ga čujete pre toga. Ne samo što je jedinstven i sugestivan, već je istovremeno mračan i melanholičan, a na momente takav da ledi krv u žilama. Bowie + Murphy + Brel na nekonvencionalni i trenutke iščašeni kantri način koji Dilejni skladno meša sa drugim, mahom evropskim stilovima.
Muzička karijera Dilejnija Dejvidsona započinje 2002. sa kultnim švajcarskim bendom The Dead Brothers sa kojima je snimio dva albuma („Flamend Herz“ 2004. i „Wunderkammer“ 2006. oba za Voodoo Rhythm Records) i svirao sve turneje u tom periodu. 2007. objavljuje prvi solo album „Rough Diamond“, 2008. drugi „Ghost Songs“, a 2010. „The Port Of Amsterdam“ i „Self Decapitation“. Iste godine pobeđuje na takmičenju za tužnu pesmu u Berlinu, a 2011. u vrlo oštroj konkurenciji pobeđuje na takmičenju One-Man bendova u Cirihu. Takođe, 2011, izlazi mu i peti solo album „Bad Luck Man“ (Voodoo Rhythm) posle kojeg njegova solo karijera kreće ozbiljno uzbrdo.
2012. snima album „Sad But True – Volume One“ sa mladim i talentovanim Marlonom Williamsom i nekoliko NZ kolega. Ta ploča doneće mu prvu vrednu nagradu na domaćem terenu kao najbolji kantri album novozelandske produkcije te godine. Malo paradoksalno obzirom da je karijeru napravio van Novog Zelanda, a i iz razloga što Dilejni živi poput vagabunda, stalno je na putu, na turnejama po Evropi i Americi.
2013. sa sličnom ekipom izdaje „Sad But True – Volume Two“ u sopstvenoj režiji, a prošle godine i treći deo „Sad But True – Volume Three“, koja će ga ustoličiti na poziciji apsolutnog šampiona novozelandskog kantri zvuka, a kao potvrdu tvrdnje krajem 2014. po treći put zaredom kao najbolja kantri pesma u godini izabrana je upravo ona koju je Dilejni napisao (Whiskey & Kisses; napisao i otpevao sa Tami Neilson). Prošle godine DD objavljuje još jedan album kao solo autor „Swim Down Low“, a ove godine čak dva: najpre „Diamond Dozen“ na vinilu za Squoodge Records i u jako ograničenoj količini koja je planula u roku od dva dana i „Lucky Guy“ početkom septembra za Rough Diamond / Southbound Music.
Evidentno je da je Dilejni Dejvidson vrlo plodan autor. Za manje od deset godina snimio je osam solo i tri albuma sa novozelandskim saradnicima. Istovremeno, proputovao je planetu i svirao u svakom baru i klubu u Americi, Australiji i Zapadnoj Evropi. Treba reći i da je Dilejni zainteresovan i za druge sfere umetnosti, ponajviše slikarstvo, pozorište i film. Shodno tome je dobar broj video spotova koje je snimio sam osmislio, a isto važi i za omote ploča, postere za nastupe itd. Stoga nije neobično što ga danas mnogi vide kao jednog od najozbiljnijih DIY umetnika.
Ipak, ono što će ga po prvi put predstaviti beogradskoj publici biće njegove pesme. Putujući Trash Blues propovednik, lutajući izaslanik istočnoevropske ciganske muzike i dostojanstveni izvođač pogrebnih folk pesama nastupiće sa pratećim bendom u utorak, 1. decembra u Kulturnom centru Grad od 21:00.
Karte u pretprodaji: do 1. novembra 600 dinara, od 1. novembra do kraja meseca 800 i na dan koncerta 1000 dinara. Prodajna mesta: Pinball Wizard Records i KC Grad.
Official
DD @ Wikipedia
DD @ Facebook
DD @ bandcamp
Video:
Poster:
LEFT LANE CRUISER (Fort Wayne, IN, U.S.A.)
Utorak, 10. novembar – Beograd @ KC Grad
Sreda, 11. novembar – Zagreb @ Tvornica
Tri istetovirana skejtkoraša iz Indijane šibaju neušminkani, prljavi bluz rok i hilbili pank koji zvuči kao da je Hound Dog Taylor poživeo još 5 godina da snimi „Ace Of Spades“ ploču sa Motorhead! Ovo se čini vrlo realnom prvom utisku posle slušanja nedavno objavljenog sedmog albuma „Dirty Spliff Blues“ (Alive Records, 2015).
Left Lane Cruiser postoje od 2004. U početku si bili trio (gitara/vokal, bas i bubnjevi/usna harmonika/razne perkusije), ali je basista ubrzo napustio bend, a kao duo nastupaju i snimaju od 2004. do 2013.
Fredrick “Joe” Evans IV na gitari i glavnom vokalu i Brenn Beck na bubnjevima, usnoj harmonici i brdu raznih drangulija koje mogu da daju ritam na ovaj ili onaj način Left Lane Cruiser su postava koja je svirala na svim albumima do poslednjeg.
Prvi album „Gettin’ Down On It“ izdali su sami za svoju Hillgrass Bluebilly etiketu. Postoji priča da ih je Dan Auerbach potom preporučio vlasniku Alive Records i već drugi album „Bring Yo’ Ass To The Table“ 2008. izlazi za poznatog garaž/bluz izdavača (Black Keys, Radio Moscow, Andre Williams, Two Gallants…), a ta saradnja traje do danas. Publicitet koji je sledio početku saradnje sa Alive Records još više se pojačao posle sledeće ploče „All You Can Eat“ (2009) sa koje je poslednja pesma Waynedale uvrštena u osmu epizodu treće sezone popularne televizijske serije „Breaking Bad“.
Do narednog albuma „Junkyard Speed Ball“ čekalo se dve godine, a 2012. Left Lane Cruiser snimaju fenomenalni album sa obradama u društvu harizmatičnog Jamesa Lega na klavijaturama i vokalu (Black Diamond Heavies, The Immortal Lee County Killers). Bučne, garažne verzije slavnih bluz pesama likova poput Juniora Kimbrougha, Hond Dog Taylora, Hendrixa, Rolling Stonesa potvrđuju aksiom da bluz uvek zvuči svežije odsviran na garažni način raspojasano i spontano. Izbor velikih pesama, ali pre svega interpretacija istih ovu ploču svrtstava u sam vrh bluz rok produkcije novog veka, a činjenica da se radi o super-grupi koja dolazi iz garažnog muzičkog podzemlja samo pojačava ovu tvrdnju.
Sledeći album „Rock Them Back To Hell“ (Alive, 2013) poslednji je regularni sa Brennom Beckom na bubnjevima, dok je prošlogodišnji „Sligshot“ (Hillgrass Bluebilly Records) reprint i remaster davno izgubljenog drugog albuma štampanog samo u 200 primeraka 2006. godine.
Novi album donosi i novu postavu. Left Lane Cruiser sada su ponovo trio, ali ne prestaju da iznenađuju nekonvencionalnošću obzirom da basista Joe Bent pored basa svira i skejtbord slajd gitaru „Skiddley-Bow“ (ušnirana žica između osovina prednjih i zadnjih točkova daske) i njegov performans će sigurno biti propraćen euforijom na svakom živom nastupu benda.
U vreme kada su se pre 10+ godina formirali bilo je dosta drugih duo bendova sa istovetnom postavom: gitara/vokal i bubnjevi/vokal. Takođe, većina njih kretala se u istim ili vrlo sličnim žanrovskim vodama (garage rock / trash-blues), ali se dvojac iz Indijane izdvojio iz mnoštva pre svega zahvaljujući energičnoj i sirovoj interpretaciji bilo na pločama, bilo na živom nastupu, a Mississippi Blues uvaljan u Hillbilly/Punk-Rock, pa i Heavy Metal nasleđe momaka iz Indijane učinio je da su Left Lane Cruiser danas vodeći bend Garage/Blues žanra.
Pre sedam godina u okviru svoje prve evropske turneje svirali su u Beogradu i taj se koncert prepričava još odonda. U utorak, 10. novembra Left Lane Cruiser ponovo sviraju u Beogradu. Njihov koncert održaće se u KC Gradu, a karte su u pretprodaji na šanku KC Grada i u Pinball Wizard Records prodavnici ploča. Do kraja septembra – 900 din | od 1. oktobra do 9. novembra – 1200 din, na dan koncerta – 1500 din!!
LLC @ Wikipedia
LLC @ Facebook
LLC @ Alive Records
LLC @ AllMusic
Video:
Poster:
Recenzija zg koncerta Aleksandar Dragaš, Jutarnji list
Recenzija zg koncerta #2 Ujak Stanley, Terapija
James Leg (Chattanooga, TN, U.S.A.)
Ponedeljak, 26. oktobar – Zagreb @ KLUB.
Utorak, 27. oktobar – Novi Sad @ Quarter
Sreda, 28. oktobar – Zaječar @ Omladinski centar
Četvrtak, 29. oktobar – Niš @ Feedback
Petak, 30. oktobar – Kladovo @ Fusion klub
Subota, 31. oktobar – Beograd @ Gun Club
John Wesley Myers aka James Leg već je godinama jedan od najintrigantnijih garage-rock predvodnika. Prvi od poznatijih bendova u kojima se pojavio bili su The Immortal Lee County Killers po čijem je raspadu formirao Black Diamond Heavies 2004. godine, trio u kojem su pored njega na električnom klaviru i vokalu bili još i gitarista, i bubnjar. Gitarista 2006. napušta bend i to preostale 2/3 navodi da se zamisle kako da nastave dalje gde donose potpuno ispravnu odluku – bez gitare! Do tada je bilo dvočlanih bendova, ali uvek se radilo o gitari i bubnjevima, a sa novom postavom Black Diamond Heavies su uveli i novi trenutak u formaciji rokenrol grupe: električni klavir/vokal + bubnjevi.
U toj postavi snimaju dva studijska i jedan live album (sve za Alive Records) i postaju jedna od najtraženijih američkih garažnih atrakcija do kraja prve decenije 21. veka svirajući širom SAD, Evrope i Australije.
Pored matičnog, James svira svoj instrument i peva u Cut In The Hill Gang, još jednom važnom američkom garage/blues/punk sastavu nastalom na pepelu Soledad Brothers.
Po raspadu Black Diamond Heavies (2009.) James Leg radi na prvom solo albumu „Solitary Pleasure“ (opet renomirani Alive Records, 2011.) koji prolazi zapaženo među poklonicima Black Diamond Heavies i ljubiteljima svih podžanrova garažnog rokenrola. Duboki, hrapavi vokal i topli, a zastrašujući tonovi klavira čijim dirkama kao u transu lete njegovi prsti zaštitni su znak ovog južnjačkog gospodina. Obrada rokenrol heroja Linka Wraya (Fire And Brimstone) i obrada hita u Americi anonimnih Australijanaca Kill Devil Hills (Drinking Too Much) pored devet sopstvenih pesama potvrđuju Legov dobar izbor da se popuni jedan pristojan solo prvenac i krene sa utabavanjem staze nastavka rokerske karijere.
2012. James Leg sa kolegama sa Alive Records etikete, Left Lane Cruiser, snima album „Painkillers“. Deset blues obrada (od Roberta Johnsona do Rolling Stonesa!!) odsviranih/otpevanih na srčani, garage/blues način kako se i očekivalo od ove garažne super-grupe učinili su da se ploča na kraju 2012. nađe visoko kotirana na dobrom broju garage/rock/blues lista.
Početkom septembra 2015. objavio je drugi solo album za Alive Records pod nazivom “Below The Belt”. Ploča je snimljena u studiju Johnnyja Walkera (Soledad Brothers i Cut In The Hill Gang), a miks je uradio Jim Diamond u legendarnom Ghetto Recorders (White Stripes, Andre Williams, Dirtbombs, Left Lane Cruiser…). Prve recenzije govore da je napravljen dobar izbor autorskih pesama, obrada i gostiju, te ne treba da iznenadi veći komercijalni uspeh od prvenca.
Mačo pijanista đavoljeg glasa vraća se na prostor bivše Jugoslavije krajem oktobra. Prati ga samo bubnjar, baš kao iz Black Diamond Heavies dana što jasno govori o tome da će se na repertoaru naći i hitovi iz te faze karijere, kao i po nekoliko iz saradnje sa Cut In The Hill Gang i Left Lane Cruiser.
Karte za beogradski koncert u pretprodaji u Pinball Wizard Records prodavnici ploča i na šanku Šikarice: do kraja septembra 700 din, od 1. oktobra 1000 i na dan koncerta 1300.
James Leg @ Facebook
James Leg @ Alive Records
Black Diamond Heavies @ Wikipedia
Video:
Poster:
Sean & Zander (Palm Springs, California / St. Louis, Missouri)
Nedelja, 18. oktobar | 21:00 @ Peron (Braće Krsmanović 12)
Sean Wheeler (Šon Viler) jedno je od zaštitnih lica po dobru i zlu poznatog Salton Sea-a, greškom napravljenog, ogromnog i umirućeg veštačkog jezera u sred kalifornijske pustinje. Njegov glas bi se najbolje mogao opisati kao prozvukli, pustinjski blues vibrato velikog raspona, do skoro najčešće korišćen u punk, desert rock i psychobilly vodama. Kako je sredina iz koje je potekao neraskidiva od njegove pojave i vokala, on unosi dašak vreline, propasti i ekscentričnosti u svaki muzički projekat u kome učestvuje: od matičnog punk’n’roll benda Throw Rag, sporednih projekata Sun Trash i Charley Horse, do brojnih saradnji. Baš kao pustinjski pesak, Šon je uvek u pokretu.
Zander Schloss (Zender Šlos) je svestrani instrumentalista, kao basista veteran kalifornijske pank i hardkor pank scene. Višedecenijski je član legendarnih The Circle Jerks. Svirao je sa Joe Strummer-om na četiri ploče, sarađivao i sa The Weirdos, Mike Wattom, Scott Weilandom, Die’ Hunns i drugima. Entuzijasta je nezavisnog filma, pa se pojavio u desetak naslova nezavisne američke produkcije (debitujući u „Repo Man“) i komponovao je muziku za mnoge kultne filmove.
Viler i Šlos se upoznaju na zajedničkoj turneji Circle Jerks i Throw Rag. Nedugo potom, Šon se obraća Zenderu povodom saradnje na solo projektu. Posle par proba zadivljeni su koliko im je lako i prirodno da zajedno pišu pesme. Tako su se pravi muzičari našli u pravom trenutku. Njihov duo za obojicu postaje glavni fokus njihove umnožene kreativnosti.
Uprkos onome što bi očekivali zbog glasnih pank biografija, Šon i Zender vratili su se muzici korena; tišoj, ali jednako snažnoj. Skladna mešavina folka, bluza, gospela, stare škole kantrija i western swinga. Amerikana protkana i crnom i belom Amerikom, zvuk koji spaja i stapa prostranstva jugozapadnih pustinja i jugoistočnih močvara.
Međutim, koreniti zaokret ne znači i gubitak pank duha. Njihovi scenski nastupi su nepredvidljivi, mimični i razigrani, prožeti humorom i komičnim tongue-in-cheek izjavama. Dok Šlos savršeno drži energiju i emociju žicama, Viler se bezrezervno glasom i telom unosi u pesme – uvek do znoja, a ponekad čak i do suza. Iskusni i vešti sa vokalima, instrumentima, melodijama, ali i sa šarmom, Šon i Zender su u stanju da naprave pesme koje poseduju neposrednost i prijemčivost folka, prodornost panka i osećajnost amerikane.
Prvenac „Walk Thee Invisible“, izašao je 2011. godine. Prošle, 2014. godine izašao je drugi i aktuelni „Other Desert Cities“. Za razliku od debija, koji krase jednostavnije forme više u maniru tradicionalnih stilova, „Other Desert Cities“ je slobodniji u aranžmanima i po melodijama više „vuče“ na savremenu amerikanu i alt-kantri. A sve uvek uz pečat pustinje.
Od prvog trenutka živi nastupi su veliki, a možda i ključni deo njihove karijere. Osim jako brojnih samostalnih i festivalskih koncerata, nastupali su i kao predgrupa za The Pogues, Masters of Reality, Flogging Molly i čuvene X (Eks).
Prošle godine, kvalitete dvojca prepoznao je i Mark Lanegan, pa su mu bili podrška tokom prvog dela „Phantom Radio“ turneje (što nažalost nije uključivalo i njen balkanski deo).
Sean Wheeler i Zander Schloss su i spadala i gospoda, i tradicionalisti i anarhisti, i lakrdijaši i emotivci. Neozbiljni u plesovima i šalama, ali itekako ozbiljni u izvođenju i posvećenosti muzici, u poštovanju prema publici i energiji koju joj poklanjaju. Opojni koktel suprotnosti čini da sa njihovih koncerata zadovoljni odlaze i nepopravljivi pankeri i ozbiljni ljubitelji „ozbiljne“ amerikane, kao i svi oni između.
Ovu tvrdnju beogradska publika će imati priliku da proveri u klubu Peron – Savamala, 18. oktobra u 21h.
Karte u pretprodaji @ Pinball Wizard Records – 700 din, na ulazu 1000 din.
Official
Sean & Zander @ Facebook
Zander @ Wikipedia
Sean & Zander @ CV Weekly
Video:
Poster:
