CeDell Davis (Pine Bluff, AR, U.S.A.) & Brethren (Hot Springs, AR, U.S.A.)

Petak, 14. jun – Beograd @ Lađa, 21:00 – BLUES BY THE RIVER

Delta blues legenda – CeDell Davis rođen je pre 86 godina u Heleni država Arkanzas. Sa četiri godine odlazi na da živi na plantaži u Misisipiju u blizini mesta Tunica. Tamo se druži sa dečkom po imenu Isaiah Ross koji će kasnije biti zapamćen kao jedan od bitnijih blues muzičara 20. veka – Doctor Ross. Praktično su zajedno započeli svoje korake u muzici još tada. Ipak, sredinom 30-tih vraća se u Helenu pošto je sa 9 godina oboleo od dečje paralize. Posle skoro dve godine provedene u lokalnoj bolnici mogao je samo uz pomoć štaka da se kreće dok su mu pokreti ruku bili ograničeni. Morao je iznova da nauči da svira gitaru ovaj put da postane i levoruk obzirom da mu je desna ruka bila ozbiljnije oštećena. Upravo će ovaj hendikep i definisati njegov prepoznatljivi stil sviranja – čupanje žica prstima leve ruke i korišćenje kuhinjskog noža umesto prstiju desne ruke – otprilike kao što se koristi slajd naprstak, jedan od karakterističnih rekvizita svakog ozbiljnog blues gitariste.
Sa 14 godina nastupa po juke-joint birtijama sa starijim bluzerima, a u Heleni ih je bilo više uticajnih u to doba (Robert Lockwood, Sonny Boy Williamson II, Roosevelt Sykes, Robert Nighthwak…).
Sredinom 40-tih na kratko okušava sreću u Mizuriju, ali se već ’45. vraća u Helenu gde svira po barovima i često na KFFA radio stanici.
Od 1953. I narednih 10 godina svira sa Robertom Nighthawkom za stalno, a 1957. odlaze u St. Louis gde su u to vreme mnogi bluzeri iz Arkanzasa redovno nastupali. Sam Nighthawk smatran je za ništa manje dobrog slajd gitaristu tog doba od Muddyja Watersa, po gradskim tavernama gde se sviralo muvale su se face iz branše (Big Joe Williams, Charlie Jordan, J.D. “Jelly Jaw” Short) – život siromašnog blues muzičara bio je znatno vedriji nego u Heleni. Nažalost, ubrzo po preseljenju Davisa čeka još jedna ozbiljna nesreća – tokom policijske racije u baru gde je nastupao sa Nighthawkom dolazi do stampeda i Davis biva kritično povređen. Više preloma obe noge trajno ga vezuju za invalidska kolica u kojima je i dan danas.

Kao i mnogi drugi crni muzičari tog vremena koji nisu uspeli da materijalizuju svoj talenat i umeće, Davis se potom godinama sporadično pojavljuje, a za njega će se ozbiljnije čuti tek pošto ga poznati blues poznavalac, producent i muzičar – Robert Palmer – u značajnoj meri spomene u svojoj knjizi „Deep Blues: A Musical and Cultural History of the Mississippi Delta“ (1981.). Ipak, trebalo je još više od 10 godina da CeDell Davis napokon dođe do svog prvog albuma. Bilo je to u vreme kad su beli pankeri koji sviraju blues preplavili garažnu rokenrol scenu (Gibson Bros, The Gories, Jon Spencer Blues Explosion), a isto tako beli entuzijasti osnivali izdavačke kuće. Jedna od i danas najcenjenijih – Fat Possum Records – 1994. izdaje Davisov prvenac „Feel Like Doin’ Something Wrong“ koji producira Robert Palmer. Uslediće sjajne kritike i duboki nakloni starom majstoru čak i od ne tako tradicionalno orijentisanih medija poput Pitchfork-a koji je ovoj ploči dao ocenu 9, nazvavši je vanvremenskom. To je ohrabrilo CeDella i on u kraćim razmacima snima još jedan album ’95. – „The Best Of“, a 1998. i „The Horror Of It All“ – oba za Fat Possum.
U sedmoj deceniji Davis najzad upoznaje svoju sreću i nipošto je ne ispušta – osim što je u studiju češće nego u prethodnih 60 godina, ovaj veliki šef najzad nastupa na prilično plaćenim koncertima, svira sa velikanima jazz-a (Ornette Coleman i Bruce Hampton) kao i sa svojim bliskim prijateljem i producentom Robertom Palmerom.
2001. njegovu pesmu „She’s Got The Devil In Her“ obrađuje čuveni Buddy Guy na svom „Sweet Tea“ albumu, a 2002. sa grupom vrlo uticajnih muzičara (Peter Buck iz R.E.M., Scott McCaughey iz Young Fresh Fellows + R.E.M., Barrett Martin iz The Screaming Trees pored ostalih) odlazi u studio i snima sledeći album – „When Lightnin’ Struck The Pine“.
Kulturni centar Delta u kome su izloženi i predmeti koji su nekada pripadali Davisu mu je 2004. dodelio nagradu za životno delo za blues.

Kao i mnogi drugi delta bluzeri (R.L. Burnside, Junior Kimbrough, T-Model Ford…) CeDell Davis poprilično se napatio i načekao u životu. S druge strane nesumnjivo je da srećan čovek ne može da izvodi dobar blues, pa tako ni Davis, niti njegove kolege vredne pažnje. Ono što kod ovog možda i poslednjeg živog delta blues gitariste iz vremena od pre drugog svetskog rata naročito pleni jeste da Davis uprkos godinama i surovoj životnoj priči i dalje nastupa uživo i to ne samo u SAD, već i u Evropi. Naime, CeDell Davis tokom juna, a u vreme svog 87. rođendana, ima 10-ak zakazanih koncerata sa svojim pratećim bendom – Brethren. Jedan od njih održaće i u Beogradu, u petak, 14. juna u klubu Lađa s početkom od 21:00. Pre nastupa ove legende kao gost događaja pod nazivom ’Blues By The River’ promociju svog novog albuma „Naked Blues“ imaće blues umetnik iz Beograda – Nenad Zlatanović.
Karte po pretprodajnoj ceni od 700 dinara od ponedeljka, 27. maja mogu da se kupe u Pinball Wizard Records prodavnici i u Felix Shop-u (TC Sremska). Neposredno pre koncerta na ulazu Lađe – 900 dinara.

CeDell Davis @ Wikipedia
CeDell Davis @ last.fm
CeDell Davis @ Encyclopedia Of Arkansas
CeDell Davis @ All Music
CeDell Davis @ Facebook
Brethren @ ReverbNation
Brethren @ Facebook
YouTube:

Poster:

Barb Wire Dolls (Los Angeles, CA, U.S.A.)

Nedelja, 2. jun – Beograd @ Gun Club, 22:00

Barb Wire Dolls, punk trio iz Los Anđelesa, grupa je o kojoj se u punk rock krugovima najviše govori poslednjih godina. Njihovi furiozni koncerti, vernost žanru i fanatična, bezrezervna posvećenost ovakvom životnom stilu od mladih debitanata kakvi su bili kada su formirali bend krajem prve decenije 21. veka utrli su im put ka nesumnjivo najtraženijem i najatraktivnijem punk rock sastavu na planeti i to traje već pune dve godine.

Napredak karijere često određuju sticaji raznih okolnosti. Ova dva momka i vamp ženska na vokalu imali su dovoljno sreće da ih još kao demo bend primeti legendarni DJ Rodney Bingenheimer sa KROQ radija. Nakon njegovog konstantnog emitovanja demosa Barb Wire Dolls su počeli da dobijaju pozive za žive nastupe iz svih krajeva SAD.

Usledili su brojni koncerti i posle svakog iskrene izjave ushićenja posetilaca od kojih su mnogi upravo iz muzičke branše i najčešće prominentni predvodnici punk rocka poput Keitha Morrisa (Black Flag, Circle Jerks, OFF!), Jelloa Biafrae (Dead Kennedys), dok su ih fanzini i muzički magazini proglasili „novom pank senzacijom“ i „najeksplozivnijim i najuzbudljivijim novim punk bendom poslednjih par decenija“.

Posle više od 250 koncerata (2011/2012) i zahvaljujući popularnosti kod kolega muzičara, ali i kod punk rock publike, Barb Wire Dolls snimaju svoj prvi album u čikaškom Electrical Audio studiju koji vodi mag moderne produkcije – Steve Albini (Big Black, Rapeman, Shellac). Prvenac „Slit“ izlazi prošle godine za Darla Records, a bend, sada već po ustaljenom običaju, uzduž i popreko svira po SAD, ali i na par evropskih festivala.

Zgodna, mlada plavuša čiji energični nastup, ali i zamamni izgled ostavljaju bez daha – Isis Qeen – vrlo spretno koristi svoje femme fatale atribute sa tek nešto malo i to iscepane (PUNK!!) odeće, dok ostatak benda (Krash Doll – bubnjevi i Pyn Doll – gitara) grmi i tutnji pozadi nje kao da im je poslednji koncert u životu. Naizgled ne tako komplikovan recept za uspeh u punk rock svetu, samo je pitanje zašto se tako nešto nije pojavilo još od vremena ranih Blondie, a tome ima previše godina.

Barb Wire Dolls uskoro dolaze na prvu evropsku turneju, a posle tri i po meseca neprekidnog obilaženja punk rock klubova i festivala širom Sjedinjenih Država. Jedan od prvih koncerata na starom kontinentu biće u Beogradu u nedelju, 2. juna @ Gun Club. Karte u pretprodaji @ Pinball Wizard Records od 13. maja po ceni od 500 din, potom od 27. maja do 1. Juna – 700 din i na veče koncerta – 1000 din.
Kao predgrupa nastupiće zagrebački Kevlar Bikini.

BWD Press Kit
BWD @ Facebook
BWD @ last.fm
BWD @ Bandcamp
BWD @ Soundcloud

YouTube:

Poster: