Tav Falco & The Panther Burns w/Ken Stringfellow (Memphis, TN, U.S.A.)

Subota, 6. avtust – Beograd @ BELEF

Rođen u ruralnom Arkanzasu i inficiran Mississippi Delta bluesom, Tav Falco je imao samo jedan izbor – da se preseli u Memphis i započne R’n’R karijeru.

Najpre se priključio Jim Dickinsonovom bendu Mud Boy & The Neutrons. Već na prvom nastupu skrenuo je pažnju na sebe tako što je tokom koncerta zgrabio motornu testeru i isekao gitaru u momentu izvođenja Lead Belly-jeve “Bourgeois Blues”. Bio je to šok za sve prisutne, a Alex Chilton, koji je bio među posetiocima znao je da govori o tom brutalnom i neočekivanom performansu kao o momentu koji mu je promenio život.

Ubrzo potom Tav Falco osniva Panther Burns, prateći sastav kroz koji je prodefilovalo više legendarnih imena poput Roberta Palmera, Rona i Dona Easleyja, Jima Dickinsona, Rossa Johnsona, Alexa Chiltona… Bend izdaje svoj debi “Behind The Magnolia Curtain” 1980. godine. Potpuno nesvakidašnji miks više žanrova (delta blues, rockabilly, garage punk, ali i mambo, i druge plesne varijante!!). Karakterističan sloppy i “out of tune” zvuk po kome ce se Panther Burns izdvojiti iz mase drugih debitanata bili su dovoljni da bend stekne naklonost nezavisne, ali i mainstream rock štampe.

Višestruki umetnički talenat (Falco se bavio/bavi slikanjem, plesom, fotografijom, snimio je par filmova i u par drugih se okušao kao glumac) pomogao mu je da vremenom postane jedan od par kultnih figura moderne američke muzike. Uticaj koji je Falco imao na gotovo sve garage/blues bendove Sjedinjenih Država 90-tih godina prošlog veka samo je potvrda njegovog dara da stvori jednako dobru frenetičnu rockabilly pesmu, klasičan garage punk stomp, “traljavu” varijantu country bluesa, kao i visoko stilizovani tango i po koju italijansku jadikovku (kemp pristup obradama Deana Martina ili nekog italijanskog kanconjera posebno je vidljiv na albumu “Shadow Dancer”, 1995 Upstart Sounds).

Pretposlednji studijski album “Panther Phobia”(2000 In The Red Records) istinsko je remek-delo američke muzike, a Falco se uhvatio obrada country blues pesama opskurnih i znanih izvođača, vrativši se u garažne lo-fi vode.

Prošle godine za Stag-O-Lee Records objavljuju dugo očekivani album “CONJURATIONS: Séance for Deranged Lovers”.
Tav Falco’s Panther Burns nastupaju pred beogradskom publikom u okviru BELEF festival 6. avgusta. U pratećem bendu Tava Falcoa još jedno je veliko ime – Ken Stringfellow (The Posies) koji će svojim setom prethoditi nastupu Panther Burns.

Tav Falco @ Wikipedia
Panther Burns @ Wikipedia
MySpace
Ken Stringfellow
Ken Stringfellow @ Wikipedia

YouTube:

The Bambi Molesters (Hrvatska)

Subota, 30. jul – Beograd @ BELEF

Ukoliko ne znate, The Bambi Molesters su, uz Laibach, najpoznatije rokenrol ime u svetskim okvirima, a da dolazi sa teritorije bivše Jugoslavije.
Bend je formiran u prvoj polovini 90-tih. Prvo, kasetno izdanje «Play Out Of Tune», objavljuju ‘95. za «Slušaj najglasnije», a prvi oficijelni album «Dumb Loud Hollow Twang» izlazi ‘97. za «Dirty Old Town». Naredne 2 godine provode promovišući svoju instrumentalnu muziku širom Hrvatske, Slovenije, ali i Evrope da bi ‘99. potpisali ugovor sa «Dancing Bear» iz Zagreba za koju snimaju sledeći album – «Intensity!». Ova će im ploča prokrčiti put do svetske slave i Bambi Molesters postaju jedan od najzanimljivijih surf-rock bendova novije generacije. Slede sve češći koncerti sa velikim imenima poput: The Cramps, Man Or Astro-man?, Flaming Sideburns, Chrome Cranks, da bi u julu iste godine u Kopru svirali ispred R.E.M.
Poznantsvo sa Peterom Buckom i Michaelom Stipeom pomaže im prilikom realizacije sledećeg albuma – «Sonic Bullets – 13 From The Hip» («Dancing Bear», decembar 2001.). Naime, kreativni dvojac R.E.M. prepoznaje vanserijski talenat u mladom sastavu iz Siska i Peter Buck producira i kao muzičar učestvuje u nekoliko numera na novom albumu. Takođe, okuplja i prilično fino društvo američkih rokera koji će svojim doprinosom u studiju pomoći da «Sonic Bullets – 13 From The Hips» izađe iz lokalnih okvira i nađe put do ljubitelja dobre muzike širom planete. Na albumu, pored Bucka, gostuju i Scott McCaughey (Young Fresh Fellows, R.E.M., Minus 5), Chris Eckman (Walkabouts), Terry Lee Hale, te pevač finskih garage-punk legendi The Flaming Sideburns – Speedo Martinez.
2002. album je licencno objavljen za «Big Beat», podetiketa «Ace Records». Bambi Molesters ovom pločom osvajaju više nagrada u Hrvatskoj, a koncertna aktivnost širom planete se nastavlja, te stižu čak i do Novog Zelanda. Album dobija izuzetno visoke ocene u magazinima «Mojo», «Uncut», a ni uticajni «Pitchfork» ne škrtari u recenziji «Sonic Bullets – 13 From The Hip».
Tokom 2003. bend obilazi Evropu i svira na velikim festivalima, a potom prate R.E.M. na nekoliko koncerata kao predrgupa.
Krajem 2003. pojavljuje se «Dumb Loud Hollow Twang – Deluxe» koji snimaju ponovo i dodaju mu nekoliko novih pesama, a gotovo istovremeno izbacuju i DVD dokumentarac «The Bambi Molesters Backstage Pass». U međuvremenu, sa Chrisom Eckmanom kao vokalom formiraju sastav The Strange i objavljuju album «Night Of Forgotten Films» gde se kao producent pojavljuje ugledni Phill Brown (Bob Marley, Roxy Music, Robert Palmer, Led Zeppelin…).
2005. prvenac The Strange i poslednji album Bambi Molesters za potrebe evropskog tržišta preuzima «Warner Music» i na taj način bend uspeva da dođe do još šire publike budući da im se album može naći u svakoj bolje snabdevenoj muzičkoj prodavnici starog kontinenta.
Prošle godine Dancing Bear izdaje dugo očekivani LP i CD pod nazivom “As The Dark Wave Swells” po mišljenju kritike najbolje ostvarenje u karijeri.

Bambi Molesters
MySpace

YouTube:

The Singing Loins (Medway, U.K.)

Subota, 16. jul – Beograd @ BELEF

Singing Loins oformljeni su krajem 1990. Chris Broderick (vokal) i Chris Allen (gitara, bendžo, mandolina) želeli su da na jedan antitradicionalistički način pristupe pisanju novog engleskog folka, više se oslanjajući na efekat emocije koja izlazi iz interpretacije nego na tehniku i uobičajene šablone. Kao takvi, odmah su bili prezreni od strane konzervativne folk kritike, ali su zato privukli ogromnu pažnju liberalnijih poznavalaca, zapravo svih poštovalaca folk muzike koji su smatrali da je potrebna «sveža krv» da bi se ostarelo telo engleskog folka bolje osećalo.
Umnogome im je pomogao i Billy Childish (Milkshakes, Mighty Caesars, Headcoats, Buff Medways). Geniju njihovog zemljaka nije promakao strahovit potencijal Singing Loins i od samog starta verovao je da su oni prosto «odabrani» da engleskom folku vrate stari sjaj na jedan potpuno neuobičajen način – pišući nove, svoje pesme i izvodeći ih tehnički prosečno, ali sa strahovitim emotivnim pražnjenjem. Akustična gitara, bendžo, mandolina i štap sa zvončićima kojim Broderick drži ritam stvaraju jednostavnu zvučnu sliku, obezbeđujući pozadinu vrsnim Broderickovim stihovima otpevanim «iz dubine duše». U «kućnom studiju» Billyja Childisha snimaju svoja prva 2 albuma uz svesrdnu podršku samog vlasnika, ali i ostale poznate ekipe iz Childishovog okruženja kao što su Bruce Brand, Kyra Rubella i Holly Golightly. Singing Loins, podržani od strane najvećeg genija garage punk-a danas, dobijaju visoke kritike, kako za albume, tako i za živo izvođenje svojih pesama. Zanimljivo je da su zbog antitradicionalizma i neskrivenog oslanjanja na eruptivne Broderickove vokalne deonice postali miljenici najpre punk, a potom i sve druge publike. Otuda su markirani kao folk-punk bend, baš kao nekada ranije i, po mnogo čemu srodni im, The Pogues. Upravo sličnost sa The Pogues čini da se glas o Singing Loins čuje dalje od Medwaya, čak van Ostrva i ovaj akustičarski duet odlazi na nekoliko turneja pre nego što će da prestane sa radom u drugoj polovini 90-tih.
2004. na nagovor pomenute ekipe koja ih je u startu podržala (Childish, Golightly, Rubella) Singing Loins odlučuju da se opet aktiviraju i snimaju najpre kompilacijski dvostruki LP i CD «Complete and utter» kao i sjajan povratnički album «Songs to hear before you die». Sada ih je trojica u grupi (novi instrument je akordijan!!), a same pesme su nešto kompleksnije i kvalitetnije snimljene, no to nije oduzelo ni trunku od prepoznatljive im emocije. Broderickova izvedba uverljivo mami suzu na jednako vešt način kao što slušaočevo lice zari osmehom, a to je karta jača od svih ostalih u špilu.
«The drowned man resuscitator», naredni je album iz 2007. i možda njihov najveći komercijalni uspeh do sada obzirom da im je doneo visoke ocene u muzičkoj štampi. Znatno «umiveniji» od ranijih izdanja i unekoliko sporiji prodrmao je uspavanu folk scenu i skrenuo ozbiljniju pažnju.
Sledeća ploča, «The Unravelling England» (2009, Damaged Goods) donosi i dve novine. Najpre, znatno prljaviji, pankerski zvuk i četvrtog člana benda Johna Forrestera na kontrabasu.
Krajem januara, kao i obično za Damaged Goods, izlazi novi album – «Stuff» po mišljenju ostrvske kritike njihovo najozbiljnije delo u dvadesetogodišnjoj karijeri.

Official
MySpace
Singing loins @ Damaged Goods

YouTube: