Left Lane Cruiser (Fort Wayne, IN, U.S.A.)

Nedelja, 5. oktobar – Pirot @ Dom kulture

Ponedeljak, 6. oktobar – Beograd @ SKC

Utorak, 7. oktobar – Zagreb @ KSET

Poslednjih par decenija pojavilo se jedno mali milion gitara/bubanj bendova, ali teško da ijedan može da prismrdi ovom dvojcu iz Indijane. Uprkos tome što su relativno mladi (postoje tek nekih 4-5 godina) ova dva Midwest momka pokazuju da su apsolvirali sve žanrove koji sadrže reč blues. Počevši od Roberta Johnsona, preko Sonny Boy Williamsona, John Lee Hookera, Hound Dog Taylora i Howlin’ Wolfa, do R.L. Burnsidea i Juniora Kimbrougha. Ma, navedite bilo koju crnu facu i ova dva bela klipana će vas momentalno kazniti ukoliko ste pomislili da su išta od istorije uspeli da promaše. Opet, to nije sve što se može naći među rilnama njihova dva albuma. Pored sve ‘crne braće’ primetan je i veliki upliv bendova kao što su ZZ TOP ili AC/DC, a na posredan način i celokupne garažne produkcije otkako su Mick Collins i Danny Kroha formirali The Gories i povukli nogu da i beli čovek može da drlja blues, a da ne mora da bude smrtno dosadan kao Gary Moore i svi ti puki imitatori iz 70-ih.

Nije više tajna, niti jeres reći da, na žalost, danas samo ‘white trash’ šiba blues. Dok se ‘black brothers’ zamlaćuju što kičastijim zlatnim ogrlicama i prstenjem, ribama enormnih oblina, belčuge iz tamo nekih prikolica, predgrađa, pa čak i Ivy League (poput Jona Spencera ili Matta Verderyja) više haju za nasleđem autentične crne muzike i, što je bitnije, to rade opasno dobro. Ne voze skupa kola, ne mirišu kao parfimerija, ne broje parice sa novčanicama ne ispod $1000, ali brižno paze da se jedno od dvoje roditelja rokenrola ne otme zaboravu kojem su sklone generacije konzumenata pop kulture od 80-tih na ovamo.

LEFT LANE CRUISER su u tome i prvaci Sveta. Bez zezanja.

Dok su Oblivians sve to imali na umu, ali nisu znali kako da odsviraju, samim tim bili više punk-rock ili garage-punk, ova 2 lika su umesto da vise po birtijama, sedeli, slušali i učili. BLACK KEYS su, potom, bili među prvima u silnim kombinacijama ‘beli bend-crna srca’, ali već su se posle par ploča sapleli i upali u mrežu muzičke industrije koja ih je (naročito) poslednjim albumom napravila najgorim karikaturama birajte kojih od dekadentnih rok-dinosaurusa 70-tih.

Dva LLC vokala zvuče kao da pljugaju po tri kutije dnevno i loču litar+ najgore džibre, gitare su nabrijane i neispolirane, činele pršte na sve strane, dok doboš zvuči kao kanta za đubre marnuta ispred tuđe kuće u nekom predgrađu, a sve to skupa toliko podseća na juke-jointe koji su do kraja rata u Vijetnamu, čak, docnije, bili rezervisani samo za dojučerašnje berače pamuka, da ne kažem ugnjetavanu rasu, sirotinju raju.

Njihov drugi album, «Bring Yo’ Ass To The Table» (Alive Records, 2008) biser je ovogodišnje nezavisne rokenrol produkcije na kom je uhvaćen duh crnog Juga Amerike iz prvih decenija prošlog veka i, pomešan sa nekim whitey šefovima koji su se istom tematikom bavili 30-40 godina unazad, zvuči kao nenadjebiv bukvar za sve one što blage veze sa bluesom nemaju. Zasigurno, «Bring Yo’ Ass To The Table»,  jedna je od ploča koja u sagregovanoj SAD (i to u posebno važnoj izbornoj godini) ne samo da ruši međurasne zidove, već na potpuno prirodan način dokazuje da su podele po boji kože, debljini novčanika, veličini sisa ili patke, uticaju u društvu, bogatstvu, bedi, obrazovanju, pismenosti i kojim god osnovama hoćete još, potpuno periferna pitanja jer kad se iz zvučnika zakotrlja taj masni, krvlju napumpani zvuk, na njega reaguje svako ko iole ima osećaj za ritam i mrvu strasti spram muzike za igru.

http://www.myspace.com/leftlanecruiser

http://www.alive-totalenergy.com/Left-Lane.html

http://www.herohill.com/2008/01/reviews-left-lane-cruiser-bring-yo-ass.htm 

bilbord:

Motorama (Rome, Italy)

Četvrtak, 25. septembar – Zrenjanin @ Klupče

Petak, 26. septembar – ??

Subota, 27. septembar – Beograd @ Žica strogo od 21:00!!

Ako su vam dojadili svi ti gitara/bubanj bendovi sa muškarcima, Motorama mogu da budu sasvim dobar izbor. 2 markantne Italijanke postoje već punih 8 godina, objavile su 2 albuma («No Bass Fidelity» i «Psychotronic Is The Beat»), pregršt singlova i našle su svoje mesto na više garažnih kompilacija širom Sveta. Slove za najpoznatiji italijanski garažni bend već dosta dugo i to im je pomoglo da dođu i do jedne američke turneje pre neku godinu, a Evropu su obišle u više navrata.

«Psychotronic Is The Beat» objavljen je ovog leta za renomiranu punk rock etiketu Dead Beat Records (za istu objavljuju: J Church, Knockout Pills, Haunted George, Mac Blackout…), a njihov vrišteći i škripeći zvuk na način Demolition Doll Rods, Red Aunts ili Bikini Kill već je dobio zapažene kritike u nezavisnoj štampi. Na ovom albumu suviše često zvuče znatno sirovije i žešće od mnogih muških bendova sličnog usmerenja da to jednostavno ne može da bude slučajno i, što je najbitnije, obećava jednako uzbudljive žive nastupe. Da, žene ponekad umeju da, što AC/DC rekoše, pokažu više muda (ili petlje, ako vam je to prihvatljivije) i Motorama su tu sigurno prvakinje Italije, a nesumnjivo i u prvih 5 na planeti Zemlji. Dovoljno je poslušati njihovu obradu Gang Of Four hita Damaged Goods, pa da za momenat steknete utisak kako su GO4 bili bend sastavljen od evnuha kad su napisali ovu veliku pesmu pre kojih 30 godina.

Dakle, pršteće, distorzirane gitare i isto tako distorzirani vokal, te nemilosrdno zakivanje bubnjeva recept su kojim ove dve zgodne devojke osvajaju svakog iole ozbiljnog zaljubljenika u nezavisnu rokenrol muziku.

Po prvi put se pojavljuju uživo u Srbiji na tri koncerta i to je prava šansa da se pojavite i pogledate ih uživo. Uostalom, bolje je videti dve seksi ribe kako praše u kratkim suknjama, nego 5 ružnih tipova koji se trude da ostave utisak na većinski mušku publiku koja se obično pojavljuje na koncertima ovog tipa, zar ne?

http://www.myspace.com/motoramaitaly
http://motorama.org/motorama.htm
http://it.youtube.com/watch?v=khHIxpYK_uI

download:

http://www.mediafire.com/download.php?nlkqj73irz3

plakat: