Qui (Los Angeles, CA, U.S.A.)
Četvrtak, 11. septembar @ SKC
Nastali u Kaliforniji početkom 2001. sastav QUI se ubrzo pročuo po SAD svojim silovitim nastupima.
Pre 2 godine potpisuju ugovor sa IPECAC, izdavačkom kućom iza koje stoji Mike Patton iz FAITH NO MORE, a i na vokalu im se pridružuje David Yow, nekada frontman genijalnih noise grupa kao što su SCRATCH ACID i JESUS LIZARD. 2007. objavljuju zapažen LP «Love’s Miracle» za Pattonovu etiketu i sviraju američku turneju koja skreće daleko ozbiljniju pažnju.
Njihov spoj gitarske buke, metala i punka u sprezi sa velikim iskustvom Davida Yowa i njegovim autodestruktivnim pojavljivanjima na bini čine da se za QUI čuje i van Sjedinjenih Država, te uspevaju da u periodu kraćem od godinu dana dođu do dogovora oko druge evropske turneje u okviru koje će nastupiti i u Beogradu. Za samo 2 nedelje bend će da protutnji srednjom Evropom, a Srbija ima tu čast da ih po prvi put pogleda uživo u klubu SKC-a, u četvrtak, 11. septembra. Poseban je kuriozitet što je ovo i prvo živo pojavljivanje Davida Yowa na «našem terenu», čoveka o čijim se nastupima sa JESUS LIZARD još uvek prepričavaju priče u krugovima poklonika TOUCH AND GO RECORDS.
Gosti na koncertu su GUTTER GUITAR (Australija) i GERDA BLANK (Novi Zeland).
http://www.myspace.com/gutterguitar
http://www.myspace.com/gerdablank1
bilbord:
The Singing Loins (Chillingham, U.K.)
Četvrtak, 11. septembar – Novi Sad @ Lazino Tele
Petak, 12. septembar – Pirot @ Dom kulture (w/Gerda Blank, New Zealand!!)
Subota, 13. septembar – Niš @ NISOMNIA (w/Gerda Blank, New Zealand!!)
Nedelja, 14. septembar – Beograd @ SKC (w/Gerda Blank, New Zealand!!)
Singing Loins oformljeni su krajem 1990. Chris Broderick (vokal) i Chris Allen (gitara, bendžo, mandolina) želeli su da na jedan antitradicionalistički način pristupe pisanju novog engleskog folka, više se oslanjajući na efekat emocije koja izlazi iz interpretacije nego na tehniku i uobičajene šablone. Kao takvi, odmah su bili prezreni od strane konzervativne folk kritike, ali su zato privukli ogromnu pažnju liberalnijih poznavalaca, zapravo svih poštovalaca folk muzike koji su smatrali da je potrebna «sveža krv» da bi se ostarelo telo engleskog folka bolje osećalo.
Umnogome im je pomogao i Billy Childish (Milkshakes, Mighty Caesars, Headcoats, Buff Medways). Geniju njihovog zemljaka nije promakao strahovit potencijal Singing Loins i od samog starta je verovao u to da su oni prosto «odabrani» da engleskom folku vrate stari sjaj na jedan potpuno neuobičajen način – pišući nove, svoje pesme i izvodeći ih na tehnički prosečan, ali emotivno natprosečan način. Akustična gitara, bendžo, mandolina i štap sa zvončićima kojim Broderick drži ritam stvaraju jednostavnu zvučnu sliku, obezbeđujući pozadinu vrsnim Broderickovim stihovima otpevanim «iz dubine duše». U «kućnom studiju» Billyja Childisha snimaju svoja prva 2 albuma uz svesrdnu podršku samog vlasnika, ali i ostale poznate ekipe iz Childishovog okruženja kao što su Bruce Brand, Kyra Rubella i Holly Golightly. Singing Loins, podržani od strane najvećeg genija garage punk-a danas, dobijaju visoke kritike, kako za albume, tako i za živo izvođenje svojih pesama. Zanimljivo je da su zbog antitradicionalizma i neskrivenog oslanjanja na eruptivne Broderickove vokalne deonice postali miljenici najpre punk, a potom i sve druge publike. Otuda su markirani kao folk-punk bend, baš kao nekada ranije i, po mnogo čemu srodni im, The Pogues. Upravo sličnost sa The Pogues čini da se glas o Singing Loins čuje dalje od Medwaya, čak van Ostrva i ovaj akustičarski duet odlazi na nekoliko turneja pre nego što će da prestane sa radom u drugoj polovini 90-tih.
2004. na nagovor pomenute ekipe koja ih je u startu podržala (Childish, Golightly, Rubella) Singing Loins odlučuju da se opet aktiviraju i snimaju najpre kompilacijski dupli album i dupli cd «Complete and utter» kao i sjajan povratnički album «Songs to hear before you die». Sada ih je trojica u grupi (novi instrument je akordijan!!), a same pesme su nešto kompleksnije i kvalitetnije snimljene, no to nije oduzelo ni trunku od prepoznatljive im emocije. Broderickovo pevanje danas još uverljivije ume da vam izmami suzu na jednako vešt način kao što vam lice ozari osmehom. Takav je talenat oduvek bio redak i uvek vredan punog poštovanja.
«The drowned man resuscitator» je album koji se pojavljuje 2007. i možda je njihov najveći komercijalni uspeh do sada obzirom da im je doneo visoke ocene u muzičkoj štampi. Znatno «umiveniji» od ranijih izdanja i unekoliko sporiji prodrmao je uspavanu folk scenu i skrenuo ozbiljniju pažnju.
The Singing Loins dolaze na mini srpsku turneju da pred ovdašnjom publikom potvrde zašto su najbolji engleski raw-folk i punk-folk (kako god vam je drago) bend poslednjih nekoliko decenija.
http://www.singingloins.co.uk/
http://www.myspace.com/singingloins
http://www.myspace.com/gerdablank1
bilbord:
Download:
