THE SINGING LOINS (Medway, U.K.)
petak, 23. mart – Beograd @ Akademija (pretprodaja 400 din. / dan koncerta 500 din.!!)
subota, 24. mart – Zaječar @ Irish Pub
nedelja, 25. mart – Pirot @ Dom kulture
ponedeljak, 26. mart – Gornji Milanovac @ Sala kulturnog centra
Singing Loins oformljeni su krajem 1990. Chris Broderick (vokal) i Chris Allen (gitara, bendžo, mandolina) želeli su da na jedan antitradicionalistički način pristupe pisanju novog engleskog folka, više se oslanjajući na efekat emocije koja izlazi iz interpretacije nego na tehniku i uobičajene šablone. Kao takvi, odmah su bili prezreni od strane konzervativne folk kritike, ali su zato privukli ogromnu pažnju liberalnijih poznavalaca, zapravo svih poštovalaca folk muzike koji su smatrali da je potrebna «sveža krv» da bi se ostarelo telo engleskog folka bolje osećalo.
Umnogome im je pomogao i Billy Childish (Milkshakes, Mighty Caesars, Headcoats, Buff Medways). Geniju njihovog zemljaka nije promakao strahovit potencijal Singing Loins i od samog starta je verovao u to da su oni prosto «odabrani» da engleskom folku vrate stari sjaj na jedan potpuno neuobičajen način – pišući nove, svoje pesme i izvodeći ih na tehnički prosečan, ali emotivno natprosečan način. Akustična gitara, bendžo, mandolina i štap sa zvončićima kojim Broderick drži ritam stvaraju jednostavnu zvučnu sliku, obezbeđujući pozadinu vrsnim Broderickovim stihovima otpevanim «iz dubine duše». U «kućnom studiju» Billyja Childisha snimaju svoja prva 2 albuma uz svesrdnu podršku samog vlasnika, ali i ostale poznate ekipe iz Childishovog okruženja kao što su Bruce Brand, Kyra Rubella i Holly Golightly. Singing Loins, podržani od strane najvećeg genija garage punk-a danas, dobijaju visoke kritike, kako za albume, tako i za živo izvođenje svojih pesama. Zanimljivo je da su zbog antitradicionalizma i neskrivenog oslanjanja na eruptivne Broderickove vokalne deonice postali miljenici najpre punk, a potom i sve druge publike. Otuda su markirani kao folk-punk bend, baš kao nekada ranije i, po mnogo čemu srodni im, The Pogues. Upravo sličnost sa The Pogues čini da se glas o Singing Loins čuje dalje od Medwaya, čak van Ostrva i ovaj akustičarski duet odlazi na nekoliko turneja pre nego što će da prestane sa radom u drugoj polovini 90-tih.
2004. na nagovor pomenute ekipe koja ih je u startu podržala (Childish, Golightly, Rubella) Singing Loins odlučuju da se opet aktiviraju i snimaju najpre kompilacijski dupli album i dupli cd «Complete and utter» kao i sjajan povratnički album «Songs to hear before you die». Sada ih je trojica u grupi (novi instrument je akordijan!!), a same pesme su nešto kompleksnije i kvalitetnije snimljene, no to nije oduzelo ni trunku od prepoznatljive im emocije. Broderickovo pevanje danas još uverljivije ume da vam izmami suzu na jednako vešt način kao što vam lice ozari osmehom. Takav je talenat oduvek bio redak i uvek vredan punog poštovanja.
Početkom ove godine Singing Loins su snimili i materijal za novi album koji će da se pojavi na Hangman Records tokom juna meseca. Nema sumnje da će «The drowned man resuscitator» nastaviti put obnovljen jednom od najboljih engleskih akustičnih ploča poslednjih 20-ak godina – «Songs to hear before you die», kao ni da će (ponovo) podeliti mišljenja publike na one koji ih upravo zbog antitradicionalizma vole i one koji ih iz istog razloga ne podnose. Koga je briga za to sve dok Broderick i ostala dvojica razgaljuju srca u dvosatnom živom nastupu na gotovo istovetan način na koji su to davno radili The Pogues?
http://www.singingloins.co.uk/
http://www.damagedgoods.co.uk/singingloins/index.html
http://www.last.fm/music/The+Singing+Loins
muzika:
Singing Loins – Bakers Arms (August ’58)
Singing Loins – Hauling N The Slack
Singing Loins – Look At The Sun
Singing Loins – Shut Your Mouth
Singing Loins – Start Screaming
Singing Loins – House In The Woods
Singing Loins – An Englishman’s Home
Singing Loins – That’s How Murders Happen
SUPERSUCKERS u Beogradu!!
01. mart @ SKC!!
Iz prve generacije Sub Pop bendova, čija je karijera bila vezana za Sijetl i bližu okolinu, jedino su Supersuckers ostali konstantno aktivni. Nirvana, Soundgarden, Tad, Fluid i još par njih otišli su u istoriju, Walkabouts sporadično odsviraju poneku evropsku turneju, a Mudhoney su se vratili prošle godine nakon duže pauze i pitanje je koliko će još da traju.
Supersuckers su u Sijetl došli iz rodne Arizone krajem 80-tih i posle nekoliko singlova za opskurne izdavače snimaju prvi album, “The Songs All Sound The Same” za Empty Records. Zapravo, radi se o kompilaciji pomenutih singlova. Neprestano se dokazujući u Meki rokenrola čestim živim nastupima, bend skreće pažnju šefova Sub Pop te posle još jednog od zapaženih koncerata i pada dogovor o snimanju prvog regularnog albuma “The Smoke Of Hell” (Sub Pop, 1992). Očito su Bruce Pavitt i Jonathan Poneman hteli da osveže ponudu svoje etikete bendom koji se prilično razlikovao od dugokosih grungera, budući da su u to vreme Supersuckers slovili za jedan od najperspektivnijih punk-rock bendova Amerike. 4 kauboja iz Arizone bili su sveža krv, potrebna žanrovski već profilisanom izdavaču, a sam bend je preko, za jednu nezavisnu kuću, ozbiljne distribucije uspeo da dopre do većeg broja obožavalaca van Sijetla. Već tada, u ranoj fazi svoje karijere, Eddie Spaghetti (basista, vokal i šef grupe) i društvo fokusiraju se na što češće žive nastupe širom Amerike. Posle više od godinu dana skoro neprestanih turneja, Supersuckers su ponovo u studiju i snimaju svoje prvo remek-delo – “La Mano Cornuda” (Sub Pop, 1994), ploču kojom dominiraju hitovi poput “Creepy Jackalope Eye”, “On The Couch” “Sugie” i “She’s My Bitch”. Glasni i istovremeno melodični punk-rock sve više biva začinjen hard i heavy šablonima, a koncertna poza sa gitarama visoko podignutim u vis i obaveznim pesnicama stisnutim u “la mano cornuda” (rogata šaka, pesnica sa ispruženim kažiprstom i malićem) neizostavni momenti Supersuckers nastupa. Zbog toga se vernim fanovima sve više priključuje i heavy metal publika.
Sledeće godine jedan od gitaroša, Ronthrose Heathman, uzima odsustvo i odlazi na lečenje od heroinske zavisnosti, a na njegovo mesto upada legendarni vođa Didjits (Touch & Go Records) – Rick Sims. U ovoj postavi bend snima album “The Sacrilicious Sounds Of The Supersuckers” (Sub Pop, 1995), a u produkciji gitariste Butthole Surfers, Paula Learyja. Svakako najzrelije izdanje do tog momenta i ploča koja pršti od zaraznih rock rifova, sjajnih gitarskih dijaloga i egzibicija, posveta heavy metal herojima (“Ozzy” – očigledan hommage pevaču Black Sabbath), ali i sve većom zainteresovanošću benda za nasleđe country muzike (u “Born With A Tail” i “My Victim” samo u naznakama, ali već na poslednjoj “Don’t Go Blue” biće jasno da kaubojski šeširi i čizme na promo fotkama nisu puko koketiranje, već smernice za dalju karijeru).
Već naredni album, “Must’ve Been High” (Sub Pop, 1997), uz povratak Rona Heathmana sa uspešnog lečenja, predstavlja Supersuckers doprinos modernom country zvuku, a u prilog tome koliko su dobri u žanru govori i podatak da se na albumu kao gost pojavljuje niko drugi do Willie Nelson, svakako najveća živa country legenda. Ne treba zaboraviti ni sjajan duet Eddyja Spaghettija sa Kelly Deal (Breeders) u “Hungover Together”. Takođe, gotovo istovremeno snimaju i EP sa Steveom Earleom, jednim od najvećih talenata savremene country & western muzike, a legenda kaže da ga je saradnja sa ovim momcima spasila bezizlazne heroinske zavisnosti. Uspeh koji je usledio dovodi ih do ugovora sa Interscope Records, ali album koji im je obećan nikada ne izlazi za ovaj major label i Supersuckers se par godina povlače po sudovima sa advokatima Interscopa, da bi po dobijanju parnice oko autorskih prava na svoje pesme objavili narednu ploču – “The Evil Powers Of Rock’n’Roll” (Koch International, 1999), još jedno rock remek-delo bez country upliva. Iste godine Sub Pop objavljuje sjajnu kompilaciju samoljubivog naziva “How The Supersuckers Became The Greatest Rock And Roll Band In The World”.
Sledeće godine snimaju 2 pesme (jedna sa Eddiejem Vederom, pevačem Pearl Jam) za kompilaciju “Free The West Memphis 3”, a 2001. objavljuju split album sa Electric Frankenstein.
2002. pokreću sopstvenu izdavačku kuću, Mid-Fi Recordings, za koju i dan-danas objavljuju albume. Prvenac je živi country biser “Must’ve Been Live” koji se isto može naći preko Sub Pop-a. Teško da je iko u poslednjih par decenija uspeo da napravi ovako energičan živi album, a tako jasno žanrovski omeđen unutar country & western muzike.
2003., neopterećeni izdavačima jer sada su svoji na svome, realizuju novi studijski, ponovo hard-rock/punk-rock LP – “Motherfuckers Be Trippin’” na kojem je jasno da ako ste vešti i talentovani ne postoje granice među žanrovima. Nabrijane gitare, Eddyjev raspukli vokal i melodično pevanje, solaže, rifovi i masna zvučna slika kreću se hard i heavy rock putanjom sa istom lakoćom kao i country-punk stazom. Iskustvo starije od deceniju i po, neprestane provere uživo od SAD, preko Evrope, do Japana i Australije + nazad, podiže ih na pijedastal jednog od najžešćih i najboljih rokenrol bendova današnjice koji sa istom lakoćom šiba hard/heavy/punk rifove i honky-tonk country poskočice i balade. Možda postoji još koji bend koji je dobar u tome, ali je sigurno da nijedan ne ume kao što umeju Supersuckers. Vreme je i za prvi DVD dokument. 2004. objavljuju “Live At Anaheim”, video zapis sa koncerta na kojem se jasno vidi da Supersuckers publiku čine fanovi heavy metala/hard-rocka ravnopravno sa fanovima garage-punka i punk-rocka, ali i oni čija su srca zakopana u Nešvilu i country & western muzici. Sledi još par živih albuma, što u country, što u rock varijanti, a 2005. objavljuju kompilaciju pesama koje se nisu našle na regularnim albumima (mahom singlovi) – “Devil’s Food”. Za ljubitelje mainstream zvuka, a pomalo neočekivano za punkere i metalce, tu se našla i obrada globalnog hita Outkast – “Hey Ya!” (inače, hidden track na DVD-u!!).
Prošle godine izlazi EP “Paid”, kako Eddy Spaghetti reče ploča koja će da definiše zvuk i pravac u kojem će se bend kretati u nastavku karijere. Treba li reći da ju je sam markirao kao njihovu najbolju ploču do sada i da je sasvim u pravu? Rock + Country + Punk-Rock, dobitna kombinacija za momke koji su zajedno porasli i družili se još iz najranijeg detinjstva u Tusonu, Arizona. Jednostavno rečeno, radi se o bendu koji je u bezmalo 20 godina karijere uspeo da iskorači iz uskih žanrovskih odrednica, dopre do raznorodne publike i svima podari ventil kroz koji će da ispucaju svoje frustracije bilo da uzmu učešće u pogou ispred bine, headbangingu sa strane ili klimanju glavom iz pozadine. Upravo zato su Supersuckers najveći rokenrol bend na Svetu.
Od sredine januara do sredine aprila ovaj sjajni bend koji je godinama neprekidno na turneji, sviraće i svoj prvi koncert u Srbiji. Kick-ass R’n’R show najvećeg rokenrol benda na Svetu Vas očekuje 01. marta u beogradskom SKC-u (predgrupa – DMT, Novi Sad!!). Spremite se za jedinstven i nenadjebiv rock’n’roll koncert i obucite čist donji veš jer će ga ovi momci s pola snage istresti iz vaših pantalona.
“If you don’t like the Supersuckers, you don’t like Rock-N-Roll.” –Lemmy Kilmister from Motorhead
“They played my birthday party. They rock!” –Eddie Vedder from Pearl Jam
“Supersuckers…I love the Supersuckers, our whole band loves you guys!” –Robin Zander from Cheap Trick
“The Supersuckers understand that great rock and great country are, at least on a spiritual level, exactly the same thing. Rock on, boys.” –Steve Earle
“The Supersuckers rock ferociously whenever they feel like it and what really matters is ending this sentence with an exclamation point!” –Little Steven Van Zandt, E Street Band, Little Steven’s Underground Garage
supersuckers
supersuckers @ MySpace
THE BAMBI MOLESTERS ponovo u Beogradu!!
Nepunih godinu dana nakon prvog gostovanja u Beogradu hrvatski surf bend The Bambi Molesters ponovo nastupa u glavnom gradu. Ukoliko ne znate, The Bambi Molesters su, uz Laibach, najpoznatije rokenrol ime u svetskim okvirima, a da dolazi sa teritorije bivše Jugoslavije.
Bend je formiran u prvoj polovini 90-tih. Prvo, kasetno izdanje «Play Out Of Tune», objavljuju ‘95. za «Slušaj najglasnije», a prvi oficijelni album «Dumb Lod Holow Twang» izlazi ‘97. za «Dirty Old Town». Naredne 2 godine provode promovišući svoju instrumentalnu muziku širom Hrvatske, Slovenije, ali i Evrope da bi ‘99. potpisali ugovor sa «Dancing Bear» iz Zagreba za koju snimaju sledeći album – «Intensity!». Ova će im ploča prokrčiti put do svetske slave i Bambi Molesters postaju jedan od najzanimljivijih surf-rock bendova novije generacije. Slede sve češći koncerti sa velikim imenima poput: The Cramps, Man Or Astro-man?, Flaming Sideburns, Chrome Cranks, da bi u julu iste godine u Kopru svirali ispred R.E.M.
Poznantsvo sa Peterom Buckom i Michaelom Stipeom pomaže im prilikom realizacije sledećeg albuma – «Sonic Bullets – 13 From The Hip» («Dancing Bear», decembar 2001.). Naime, kreativni dvojac R.E.M. prepoznaje vanserijski talenat u mladom sastavu iz Siska i Peter Buck producira i kao muzičar učestvuje u nekoliko numera na novom albumu. Takođe, okuplja i prilično fino društvo američkih rokera koji će svojim doprinosom u studiju pomoći da «Sonic Bullets – 13 From The Hips» izađe iz lokalnih okvira i nađe put do ljubitelja dobre muzike širom planete. Na albumu, pored Bucka, gostuju i Scott McCaughey (Young Fresh Fellows, R.E.M., Minus 5), Chris Eckman (Walkabouts), Terry Lee Hale, te pevač finskih garage-punk legendi The Flaming Sideburns – Speedo Martinez.
2002. album je licencno objavljen za «Big Beat», podetiketa «Ace Records». Bambi Molesters ovom pločom osvajaju više nagrada u Hrvatskoj, a koncertna aktivnost širom planete se nastavlja, te stižu čak i do Novog Zelanda. Album dobija izuzetno visoke ocene u magazinima «Mojo», «Uncut», a ni uticajni «Pitchfork» ne škrtari u recenziji «Sonic Bullets – 13 From The Hip».
Tokom 2003. bend obilazi Evropu i svira na velikim festivalima, a potom prate R.E.M. na nekoliko koncerata kao predrgupa.
Krajem 2003. pojavljuje se «Dumb Loud Hollow Twang – Deluxe» koji snimaju ponovo i dodaju mu nekoliko novih pesama, a gotovo istovremeno izbacuju i DVD dokumentarac «The Bambi Molesters Backstage Pass». U međuvremenu, sa Chrisom Eckmanom kao vokalom formiraju sastav The Strange i objavljuju album «Night Of Forgotten Films» gde se kao producent pojavljuje ugledni Phill Brown (Bob Marley, Roxy Music, Robrt Palmer, Led Zeppelin…).
2005. prvenac The Strange i poslednji album Bambi Molesters za potrebe evropskog tržišta preuzima «Warner Music» i na taj način bend uspeva da dođe do još šire publike budući da im se album može naći u svakoj bolje snabdevenoj muzičkoj prodavnici starog kontinenta.
Prošlogodišnji beogradski koncertni debi u velikoj sali SKC-a približio je ovaj talentovani instrumentalni kvartet domaćoj publici. Zato s punim pravom i bend, i organizatori očekuju još bolji susret i druženje u petak, 16. februara u klubu Akademija. Kao gosti Bambi Molesters, koncert će otvoriti novosadski surf-rock sastav Ragman i pančevački garažeri – Štuka. Već početkom meseca biće moguće kupiti kartu po pretprodajnoj ceni od 650 dinara (na dan koncerta 850 din.!!) u kafeu kluba Akademija, pa ako ne želite da propustite prvu od brojnih rokenrol fešti koje u 2007. planira BAD MUSIC FOR BAD PEOPLE, potrudite se da na vreme dođete do ulaznica koje će za ovu priliku biti štampane u ograničenom broju.
http://www.thebambimolesters.com/
http://www.myspace.com/thebambimolesters
http://www.akademija.net/
