Jack Oblivian & The Sheiks (Memphis, TN, U.S.A.)

Nedelja, 8. maj – Kladovo @ Dom omladine “MEMPHIS THROUGH SERBIA”
Ponedeljak, 9. maj – Sofija @ Mixtape5
Utorak, 10. maj – Niš @ Feedback “MEMPHIS THROUGH SERBIA”
Sreda, 11. maj – Zaječar @ Klupče “MEMPHIS THROUGH SERBIA”
Četvrtak, 12. maj – Senta @ Mojo

jots

Memfis je zbog Sun Records produkcije 50-tih godina 20. veka važio za rodni grad rokenrola, a poslednjih 20+ smatra se glavnim gradom garažnog roka ponajviše zahvaljujući Jacku Oblivianu (Jack Yarber). Osim što je tokom 90-tih predvodio dva vrlo uticajna garage-punk benda – Compulsive Gamblers i Oblivians – Jack Oblivian je i po raspadu potonjih svirao u par sjajnih grupa sa legendama kakve su Arthur Lee, Andre Williams, Nathaniel Mayer, Tav Falco, Jeffrey Evans, ali i paralelno radio na sopstvenoj solo karijeri sa bendom koji je menjao imena od The Tearjerkers do Jack-O & The Tennessee Tearjerkers, te svirao u (pored ostalih) još tri izuzetno važne grupe: South Filthy, Cool Jerks i Knaughty Knights.

Jack Oblivian rođen je u mestu Corinth, Mississippi 1967. Jedan od prvih bendova, Johnny Vomit & the Dry Heaves, formirao je sa rođakom Jimboom Mathusom (Squirrel Nut Zippers). U Memfis se sele zajedno sredinom 80-tih i sviraju pod imenom The End. Jimbo ubrzo napušta Memfis, a Jack ’91. okuplja prvi ozbiljniji sastav Compulsive Gamblers sa Gregom Cartwrightom. Uprkos odličnim pesmama bend objavljuje tek par singlova dok se materijal za long-play krčka i čeka neka bolja vremena za objavljivanje.
1993. Jack Yarber, Greg Cartwright i Eric Friedl prave Oblivians, lo-fi punk/blues trio i nepune dve godine posle izbacuju prvu dugosvirajuću ploču „Soul Food“ za Crypt Records. Ideja je sledeća: sva trojica koriste prezime Oblivian (posveta jednom od najvažnijih bendova u istoriji rokenrola – Ramones), nema basa, sva trojica pevaju i sviraju gitare i bubnjeve, kompletna produkcija je lo-fi (posveta The Gories iz Detroita) i šibaju trash-garage. Sličan recept ubrzo će koristiti mnogi, posebno u vezi sa odsustvom svake pitke produkcije i bas gitare (White Stripes i Black Keys na prvim pločama). Za samo pet godina Oblivians su snimili tri albuma za Crypt Records, par 10’’ i kompilaciju neobjavljenog materijala za Sympathy For The Records Industry, te više singlova za razne izdavače, mahom u SAD. Važnije od ovih podataka jeste da se, iako nisu bili prvi bend koji je koristio raspalu opremu, nije imao bas i ukrstio je nepomirljive žanrove (blues i punk ili garage punk), Oblivians danas smatraju jednim od najuticajnijih garage bendova s kraja 20. veka. Drugi garage revival talas koji je iznedrio neviđeni broj novih grupa započeo je sa The Gories krajem 80-tih, ali su baš Oblivians nekoliko godina posle svojim beskompromisnim i pankerskim pristupom bluzu čitavu stvar daleko ozbiljnije zakotrljali i približili klincima koji su prangijali svoje instrumente po garažama i podrumima širom SAD.
1998. razilaze se bez svađe. Eric Oblivian posvećuje se svojoj izdavačkoj kući Goner Records, a Jack i Greg pokušavaju opet sa Compulsive Gamblers daleko uspešnije nego ranije, a zahvaljujući prašini koju su Oblivians podigli za pet godina postojanja. Ipak, posle par godina i par albuma Jack se posvećuje solo karijeri, a Greg formira Reigning Sound.

Yarberov novi bend The Tearjerkers (potom Jack-O & The Tennessee Tearjerkers) snima tri albuma za Sympathy For The Record Industry („Bad Moon Rising“, 2001. | „Don’t Throw Your Love Away“, 2005. i „Jack-O Is The Flip Side Kid“, 2006.), a potom jedan za Goner Records („The Disco Outlaw“, 2009.). Od prelaska na Big Legal Mess 2010. godine (potkuću Fat Possum Records: The Black Keys, Iggy & The Stooges, Dinosaur Jr…) sva izdanja se potpisuju krajnje jednostavno sa Jack Oblivian. Muzički izraz smešten je na teren koji Yarber istražuje po raspadu Oblivians: punk estetika u interakciji sa snažnom emocijom blues/soul pesme. Poslednja ploča „Rat City“ (Big Legal Mess/Fat Possum, 2011.) dobila je dosta pozitivnih kritika, a recenzenti su složni u vezi jedne stvari – niko kao Oblivian ne uspeva tako umešno da veže zvuk Rolling Stones iz vremena „Exile On Main St.“ i „Sticky Fingers“ sa lokalnim nasleđem crne (blues, R’n’B/soul) i bele (country) muzike. Sve ovo propušteno kroz za Obliviana neizbežni punk filter rezultira savršeno ukusnom džambalajom.
2013. Oblivians u originalnoj postavi snimaju povratnički album – „Desperation“, a u studiju Dana Auerbacha iz Black Keys. Priča o kraljevima garažnog rokenrola ponovo je aktuelizovana i nastupima na nekoliko festivala i u više bitnih klubova u SAD. Do kraja 2014. trebalo je da ima i novu ploču, ali su se stvari iskomplikovale. Najpre, Jack Oblivian je pronašao svoj novi prateći sastav, The Sheiks, lokalni garažni bend i najveće nade grada Memfisa starosti ispod 30 godina. Sa njima imao više američkih i jednu evropsku turneju (2014.) i posle iste objavio živi album, a nedavno je izašla i ploča „The Lone Ranger Of Love“, album koji potpisuju Jack Oblivian & The Sheiks.

Jack Oblivian & The Sheiks su od sredine aprila na evropskoj turneji u okviru koje će svratiti i do Srbije, a to je prilika koja se ne propušta.

Jack Oblivian @ Wikipedia
Jack Oblivian @ AllMusic
The Sheiks @ bandcamp

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *