The Obits (Brooklyn, NY, U.S.A.)

Ponedeljak, 25. oktobar – Beograd @ KC Grad, 22:00

Bruklinski bend The Obits impresivnog je pedigrea. Šibaju napeti, pravo u glavu rokenrol sa oštrim gitarskim linijama, snažnim basom i melodijama koje brišu razliku između indie i garažnog roka. Njihov gitarista i pevač, Rick Froberg, prethodno je svirao u Drive Like Jehu i Hot Snakes, dok je drugi gitarista i pevač, Sohrab Habibion, poznat kao veteran vašingtonskog indie-rock benda – Edsel.

Pošto su se Hot Snakes raspali 2005, Froberg se iz Kalifornije seli u Bruklin i 2006. piše nove pesme i svira sa Habibionom i bubnjarem Scottom Gurskym. Dok su razmišljali o uvođenju treće gitare, basista Greg Simpson nametnuo se svojim zanimljivim stilom i postava je bila kompletna.

Početkom 2008. imali su svoj prvi nastup u Cake Shopu, poznatom njujorkškom klubu koji je bio krcat fanovima Frobergovih i Habibionovih prethodnih postava i jedan odnjih uspeo je da snimi nastup i tu, kvalitetom zvuka prilično manjkavu verziju, postavi na Internet. Bend je dve poslednje pesme iz seta “okačio” na svoj MySpace profil i ubrzo se čitava frka oko The Obits zakotrljala neviđenom brzinom.

Istog leta, Chris Jacobs iz Sub Pop Records, od ranije veliki ljubitelj Frobergovog rada, poziva ih u Sijetl na festival povodom 20 godina Sub Pop etikete i nije puno vremena proteklo do prvog izdanja. Single “One Cross Apiece/Put It In Writing” objavili su na sopstvenoj izdavačkoj kući, Stint Records, već u jesen 2008. Singl su rasprodali u rekordnom roku, doštampali novi tiraž, a onda i taj i početkom 2009. snimaju svoj prvenac “I Blame You” za, naravno, Sub Pop.

Debitantsko ostvarenje potvrđuje ono što je fanovima bilo od samog početka jasno – ovaj bend ima snage da u zaborav pošalje sve pređašnje ploče Drive Like Jahu, Hot Snakes, kao i Edsel. Zrelost u pisanju pesama, etablira Froberga kao jednog od važnijih modernih autora, a brojni nastupi po SAD i u Evropi kale bend na putu velike koncertne atrakcije nezavisne gitarske scene. Uostalom, već duže vreme poznato je da Sub Pop teško može da promaši kada je gitarski zvuk u pitanju.

The Obits prvi put sviraju i u Srbiji u okviru ovogodišnje evropske turneje. Koncert je planiran za ponedeljak, 25. oktobar u Kulturnom centru “Grad” od 22:00.

Ulaznice mogu da se kupe u pabu “Brod” (29. novembra 36) i Pinball Wizard prodavnici vinila (TC Eurocentar, makedonska 30, lokal 15). Pretprodajna cena – 800 din.

Neposredno pred nastup, karta će na ulazu u KC Grad koštati 1000 din.

MySpace
Official Site
Obits @ Sub Pop
Wikipedia

YouTube:

plakat:
op

DIGITAL LEATHER (Tucson, AZ, U.S.A.)

Nedelja, 24. oktobar – Beograd @ ŽICA (21:00!!)

Bad Music For Bad People sa velikim zadovoljstvom predstavlja – Digital Leather – još jedan u nizu novih bendova kojima se poklanja dosta pažnje u alternativnim medijima, šta god to ovih dana da znači.

Ova četvorka, koju predvodi harizmatični Shawn Foree, poslednjih se par godina izborila za svoje mesto u vrhu synth-punk scene. Samo ime benda najbolje opisuje o čemu se ovde radi: spoj tehnologije i sirovosti/surovosti. U slučaju Digital Leather tehnologija ne podrazumeva korišćenje najmodernijih laptopova i programa za proizvodnju i simuliranje muzike na njima, već je reč o upotrebi jeftinih sintisajzera i “napravi-to-sam” mašina za komponovanje bučnih i poletnih pesama koje ovaj bend sa uspehom, bukvalno štanca, svira, snima i objavljuje od 2004. do danas.

Digital Leather imaju jedno 175 singlova i albuma, i muzički se kreću na liniji Suicide / Ramones / Gary Numan / Orchestral Manoeuvres In The Dark / Trio / D.A.F. / Lost Sounds (nedavno preminuli Jay Reatard im je bio menadžer, ali i snimatelj/master, maestro na studijskim snimcima). Ritmovi su jaki, gitare su glasne i fuzirane, dok klavijature boje pesme popaljivim melodijama koje se na momente smenjuju melanholičnom, bezmalo depresivnom atmosferom. Jedan srpsko-australijski muzičar (koji izvanredno barata i domaćom, i stranom rokenrol produkcijom) simpatično je primetio: “Skoro kao Električni orgazam na prvom albumu da su imali hrabrosti da ga snime u garaži, a ne sa Pikom Stančićem”.

Digital Leather po prvi put sviraju u Beogradu u nedelju, 24. oktobra. Koncert je bukiran u klubu “Žica” (Kraljevića Marka 5) sa početkom od 21:00.

Karte mogu da se kupe na šanku paba “Brod” (29. novembra 36) ili u Pinball Wizard Shop-u (TC “Eurocentar”, Makedonska 30, lokal br. 15) već od 1. oktobra.

Pretprodajna cena karte je 600 din. Na veče nastupa, na ulazu u klub, cena karte biće 700 din.

MySpace
Wikipedia
Official

YouTube:

plakat:
dlp

NOBUNNY (Oakland, CA, U.S.A.)

Utorak, 21. septembar – Beograd @ ŽICA (Kraljevića Marka 5) 21:00!!

Kada vidite sliku pevača koji „odeven“ u flekave gaće, maljavog torza i nogu, sa velikom, olinjalom maskom zeca na glavi đipa po bini i (još češće) van nje, unoseći se u ozarena lica napaljene publike iz prvih redova, teško da možete a da ne pomislite da se radi o nekom bučnom rokenrol ili heavy metal izvođaču. Međutim, Nobunny svira pop, bubblegum pop, ako insistirate na preciznoj žanrovskoj odrednici. Kratke, dvominutne pesme, pevljivih refrena, zaraznih melodija, tankog glasića – muzika za zaljubljene tinejdžere, a uglavnom su mu i tekstovi takve tematike: ljubav, sitna varanja, slomljena srca, klinačka žudnja i slično. Naravno, neizbežne su i posvete brzoj hrani, plažama, žurkama, kompjuterskim igricama. Dakle, Nobunny peva o svemu onome što bubuljičavi pubertetlija i proključalih hormona mu vršnjakinja žele i, kad su u prilici, ostvare. Na prvi, površni pogled prilično infantilno za momka koji je odavno izašao iz te faze odrastanja, ali Nobunny odbija da se oseća ikako drugačije sem kao jedan prosečan adolescent: otuđen, neshvaćen, srećno ili nesrećno zacopan. Vama (nama?), koji cenite da ste sazreli ne preostaje ništa sem da ga zaobiđete kao još jedno u nizu američkih pop smeća ili da potrošite 5-10 minuta i čujete/pogledate 4-5 Nobunny hitova i shvatite da Rokenrol muzika nije (niti je ikad bila) za starce i/ili duhom ostarele. U tom trenutku biće vam jasno da njegovo poigravanje sa klinačkim temama ima dublje, skoro umetničko pokriće i da sva ta maskarada (da, i njegov prateći bend nastupa jednako oskudno odeven i sa obaveznim maskama) nadilazi balavu, razmaženu obest.
Nobunny u ovakvom izdanju, sa obaveznom maskom zeca na glavi, nastupa još od 2001. Objavio je više samizdat kaseta i diskova. Potom, kada se priča o blesavom dečko-zekanu proširila isti albumi „našli“ su svoje izdavače, najpre u nezavisnoj produkciji, a nedavno se pojavilo i live izdanje za Third Man Records, vlasništvo Jacka Whitea iz White Stripes.
U utorak, 21. septembra Nobunny prvi put nastupa u Srbiji u okviru evropske turneje. Zanimljivo, ali upravo istog dana izlazi i njegova nova ploča „First Blood“ za respektabilnu nezavisnu etiketu Goner Records. Oni koji su bili u prilici da je čuju, puni su hvale i kažu da mu je ovo najzaokruženije izdanje u karijeri. Poređenja sa The Ramones, Velvet Underground i The Dickies već su opšta mesta. Novina je da je jedan recenzent napisao da ovaj album zvuči kako je prvih nekoliko The Beatles singlova trebalo da zvuče da su se samo njih četvorica pitala. Ova smela konstatacija čini se savršenom za kraj.
Koncert Nobunny odigraće se u klubu Žica (Kraljevića Marka 5) sa početkom u TAČNO 21:00. Karte po pretprodajnoj ceni od 600 din možete da kupite na šanku paba „Brod“ (29. novembra 36), a neposredno pred nastup i na ulazu u Žicu za 700 din.
Šta god učinili znajte – Nobunny loves you!!

MySpace
Wikipedia
Bio

video:

Poster:
nbn

JACK-O & THE TENNESSEE TEARJERKERS (Memphis, TN, U.S.A.) HARLAN T. BOBO & THE CHIMPS (Memphis, TN, U.S.A.) JOHN PAUL KEITH & THE ONE FOUR FIVES (Memphis, TN, U.S.A.) APACHE (San Francisco, CA, U.S.A.)

BAD MUSIC FOR BAD PEOPLE ima privilegiju i čast da u dva dana zaredom ovdašnjoj rokenrol javnosti predstavi čak četiri vrhunska predstavnika savremenog američkog uslovno rečeno garage rock-a.
Jack Oblivian je ikona ovog žanra, Harlan T. Bobo ozbiljan singer/songwriter u usponu, John Paul Keith jedan od najozbiljnijih studijskih muzičara i neizostavni saradnik prethodne dvojice čiji bend čeka svetla budućnost, a glitter punkeri Apache kao usvirani putujući cirkus u zamahu tek treba da se izbore za svoje mesto u okviru tzv. scene i sve to u dva šugava dana kakvi su ponedeljak i utorak. Ako to nije dvodnevni praznik za ljubitelje rokenrola van top lista, trendova i modnih magazina, onda pojma nemam šta bi to trebalo da bude.
7. i 8. juna na Akademiji (Rajićeva 10) od 22:00, pa do iza ponoći imaćete jedinstvenu priliku da overite vrhunski memfiski rokenrol i moderni glam/glitter bend iz San Frana i u brojnim autorskim pesmama, kao i nekolicini standarda prisustvujete svojevrsnom slavlju gitara, bubnjeva i neizbežnog glasnog „YEAH“!

Raspored:
Ponedeljak, 7. jun – John Paul Keith & The One Four Fives + Harlan T. Bobo & The Chimps (pretprodaja – 800 din / na ulazu u klub – 1000 din!!)
Utorak, 8. jun – Apache + Jack Oblivian & The Tennessee Tearjerkers (pretprodaja – 800 din / na ulazu u klub – 1000 din!!)
Ulaznice u pretprodaji mogu da se kupe na šanku kafea „Fleka“ na Akademiji i na šanku paba „Brod“ (29. Novembra 36)

John Paul Keith & The One Four Fives (Memphis, TN, U.S.A.)

John Paul Keith formirao je The One Four Fives par godina pošto se 2005. preselio u Memfis. Karijeru je započeo pred kraj srednje škole 90-tih u rodnom Noksvilu sa bendom Viceroys (V-Roys). Ubrzo su postali najuzbudljivija lokalna atrakcija i posle jednog koncerta u Nešvilu dobijaju ponudu da snime album za Stevea Earla i njegovu E-Squared Records. Mladom J.P. Keithu nije se dopala ideja da promene zvuk zarad prvog albuma i napušta bend. Odlazi u Nešvile, formira Nevers, snimaju ploču za Sire Records koja se iz ovih i onih razloga nikada nije pojavila u prodavnicama. Nedugo potom okuplja novu grupu – Stateside koja obljavljuje jedan album u Evropi i postaju prateći bend Ryana Adamsa pod imenom The Pink Hearts. Adams odlazi na turneju promovišući svoj album “Gold” povukavši sa sobom kompletnu postavu izuzev J.P. Keitha koji se, nakon par kratkih zadržavanja u Njujorku i Birmingemu u pokušaju da okupi novu postavu, na poziv sestre seli u Memfis gde započinje uspešnu karijeru studijskog muzičara. Ispekavši zanat tezgareći po studijima i barovima sa raznim lokalnim muzičarima (da li je pominjanje njegove saradnje sa pokojnim Jimom Dickinsonom dovoljno?!), 2007. sastavlja The One Four Fives, a već 2009. izlazi im fantastični debi „Spills And Thrills“ za renomiranog izdavača – Fat Possum Records. Ploča može da nosi i naziv “Ubrzani kurs memfiskog rokenrola”. U tih 37 minuta i 12 pesama iz jedne u drugu klizite kroz žanrove karakteristične za ovaj grad: rockabilly, swamp-rock, soul, roots rock, country, a vozom upravlja doktor tamošnjeg rokenrola – John Paul Keith uz asistenciju pratećih muzikanata. Duh Sun Records studija još uvek pohodi Memfis, A ova ploča ga sadrži u svakoj svojoj rilni.
John Paul Keith Official
John Paul Keith @ MySpace
John Paul Keith@All Music Guide
video:

Harlan T. Bobo & The Chimps (Memphis, TN, U.S.A.)

U paketu sa novim bendom Jacka Obliviana stiže i Harlan T. Bobo sa bendom The Chimps, više ne samo lokalna singer/songwriter atrakcija grada u Tenesiju, naročito od trenutka kada ga je lično Lucinda Williams navela kao najautentičnijeg predstavnika žanra. Ovaj momak jedno je vreme svirao sa American Death Ray (docnije poznati kao Viva L’American Death Ray Music), ali je pre 6 godina napustio grupu i posvetio se solo karijeri. Njegov prvi album, “Too Much Love”, je dugo čekao na regularno izdanje no to Harlanu nije smetalo da ga umnoži u hiljade primeraka i prodaje na piratskim diskovima sa kućne adrese. Otuda i bar 3 različite verzije omota ploče. “I’m Your Man”, album iz 2007. godine – već je napravio pravi mali metež na singer/songwriter sceni i to nije moglo da promakne oku kritike, čak ni one koja talenat ne bi primetila ni da im se ispred nosa pojavi. Zanimljiv i izuzetno neobičan spoj Modern Lovers, Big Star i lokalnog nasleđa, odlično snalaženje na terenu ne tako redovnom za jednog bivšeg garažnog rokera, jasno artikulišu Harlanov dar za pisanje pesama. S druge strane i on, kao i Jack, boluje od manjka uobraženosti i sujete, danas na žalost neophodnih da se dođe do znatno šire popularnosti. Otuda će put ka slavi i ovog macana biti naporan, trnovit i, najverovatnije, duži nego što takav talenat zaslužuje. No, to je ono što su sami izabrali – da se više bave muzikom, dakle, onim što znaju i za šta su nadareni, a znatno manje marketinškim trikovima u koje ne samo da nisu upućeni, već ni ne haju za iste. Upravo zbog ovoga biće beskrajno dragi svim pravovernim rokenrolerima, a takvih je uvek u dovoljnom broju. Prošlog meseca izašao je novi album – “Sucker” i, mimo pohvalnih kritika, mišljenja su da se radi o remek-delu autora koji istinski pomera granice žanra.
Harlan T. Bobo @ MySpace
Harlan T. Bobo @ Goner Records
Harlan T. Bobo @ Pitchfork
Žikica Simić u Politici 31. maja 2010.
video:
Harlan T. Bobo @ MTV
poster:

Apache (San Francisco, CA, U.S.A.)

Apache su formirani u San Francisku pre par godina od bivših članova Parchman Farm, Ghenghis Khan i The Cuts. Žanrovski gledano ovi momci sviraju glam ili glitter rock, ali nisu im strane ni ostale forme popularne muzike karakteristične za 70-te (power-pop i ’77 punk). Objavili su zapažen prvenac “Boomtown Gems” za Birdman Records, a ovih dana očekuju svoju drugu ploču. Apache nisu samo četiri drugara koji zvuče kao mešavina New York Dolls, Kiss, Ramones i prvog albuma GG Allin & The Jabbers (“Always Was, Is And Always Shall Be”). Unekoliko više od toga, ovi tipovi su dobri zabavljači, obdareni smislom za humor i svesno izabranim imidžom koji ismeva izgled rokera iz perioda ranih 70-tih: duge kose, tesne košulje, plišani sakoi jarkih boja i neizbežne zvonaste farmerke. Ovo im je prva evropska turneja i pravi moment da debituju i kod nas pre nego što se vinu putem slave i postanu preskupi za ovaj deo kontinenta.
Apache u Srbiji i Bugarskoj:
Ponedeljak, 7. jun – Knjaževac @ Zion (w/School Bus)
Utorak, 8. jun – Beograd @ Akademija (w/Jack-O & The Tennessee Tearjerkers)
Sreda, 9. jun – Negotin @ Dvorište bioskopa Krajina (w/Spins)
Četvrtak, 10. jun – Plovdiv (Bugarska) @ Lebowski
Petak, 11. jun – Beograd @ Garage Fire! Festival

Apache @ Myspace
Apache @ Birdman Records
video:

Jack-O & The Tennessee Tearjerkers (Memphis, TN, U.S.A.)

Rokenrol prestonica, Memfis, poslednjih 15-ak godina gospodari modernom garažnom scenom u SAD. Čini se da, pored Detroita, jedino još tamo bendovi niču kao pečurke posle kiše i sviraju dobar rokenrol neopterećen težnjom da se ‘proda’, unovči ili doživi furiozni uspeh snimanjem preskupih spotova za MTV. Možda je razlog tome dolazak velikog maga Jeffa Evansa (Gibson Bros) koji je oko sebe okupio većinu lokalnih punkera i naučio ih nekim starijim formama kao što su blues ili soul, pa su se momci utrkivali koji će bend bolje da savlada domaće zadatke, a možda i zato što je u većini jedna od glavnih uloga po pravilu bivala rezervisana za Jacka Obliviana (pravo ime Jack Yarber).
Jackov prvi zapaženiji bend su svakako Oblivians, osnovani u prvoj polovini 90-tih bili su pravo osveženje sa neobičnim konceptom 3 pankera sviraju blues, nema basa i sva trojica se smenjuju na gitarama, bubnjevima i vokalima. Snimili su 3 albuma za Crypt Records, par mini albuma i jednu kompilaciju neobjavljenih snimaka za Sympathy For The Record Industry (SFTRI) + malo brdo singlova za nebrojene etikete. Jedini pravi naslednici The Gories i bend za kakav Jon Spencer nikada nije imao petlju, raspao se iznenada i bez svađe. Eric Oblivian se posvetio svojoj maloj izdavačkoj kući Goner Records, Greg Oblivian na kratko je lutao da bi se skrasio sa Reigning Sound i 2007. uspeo da snimi album sa 60’s legendom iz Shangri-Las – Mary Weiss, a Jack je snimao što solo, što sa prijateljima iz grada, te se obreo i u par lokalnih all-star bendova. Zapravo, nastavio je tačno tamo gde je stao sa Oblivians – istraživanje na temu interakcija punk estetike i snažne emocije blues/soul pesme. Zajedničko za sve bendove sa kojima je sarađivao su po pravilu visoke kritike albuma i pomanjkanje želje da se u vreme White Stripes uspeha neki od njih i ‘okoristi’. Verovatno je i to njegova zasluga jer ga takve stvari očito nikada nisu zanimale. Malo je poznato da je on nagovorio Jacka Whitea da u Easley studiju snime album koji će ih poslati u orbitu, a još manje da je legendarna crvena gitara koju White svira u spotu Seven Nation Army nekada krasila kolekciju Jacka Obliviana.
Poslednji bend koji je naš junak formirao jesu Jack-O & The Tennessee Tearjekrers. Objavili su tri albuma za SFTRI, a prošlogodišnji, “The Disco Outlaw” za Goner Records, po sada već ustaljenom običaju ubire pozitivne ocene nezavisne muzičke štampe, ali i magazina koji prevashodno tretiraju komercijalnu muziku. Zvuk Rolling Stonesa iz vremena “Exile On Main St.” i “Sticky Fingers” izmešan sa lokalnim nasleđem bele i crne muzike i propušten kroz Yarberov punk rock filter na samom kraju je svež, dok svo blues i soul prisustvo u pesmama ovog benda dođe poput neizostavnih začina. Uvek dobra, a uvek drugačija jambalaya. Uopšte nije iznenađujuće da The Hives redovno na koncertima sviraju jednu od Yarberovih pesama iz Oblivians perioda jer je stariji kolega takoreći doktorirao garage-punk i to odavno.
Jack-O @ MySpace
Jack-O @ All Music Guide
Jack-O @ Spin Magazine
Jack-O recenzija iz Politike (Žikica Simić)
Jack-O + Harlan T. Bobo recenzija koncerta iz 2007. – Žikica Simić
video:
Jack-O @ MTV

poster:

poster za sve:

Recenzije:
B92 – Moj ugao
Dobre vibracije

Video snimci sa koncerata:

MESSER CHUPS (St. Petersburg, RUSSIA)

Petak, 7. maj – Beograd @ 20/44 (oko ponoći!!)

MESSER CHUPS osnovao je Oleg Gitarkin 1998. i bend je u početku bivstvovao na relaciji St. Petersburg-Hamburg gde se nalazila druga polovina grupe, Anette Schneider. Minimalistička elektronska muzika u spoju sa surf i launge instrumentalima, te semplovima replika iz B-horor filmova pokazala se kao odlično upakovan istočnoevropski proizvod koji može dobro da prođe i na Zapadu. Bend je do danas objavio 11 albuma i pretrpeo više izmena članova da bi se ustalio sa dolaskom Zombie Girl na poziciji basistkinje tokom 2004. Znatno mlađa, a ništa manje seksi varijanta Poison Ivy (THE CRAMPS), umnogome je doprinela da se ova grupa probije u sam vrh nezavisne produkcije.
Instrumentalna muzika nije najpodesnije sredstvo do srca današnje publike, ali su MESSER CHUPS svojim originalnim muzičkim izrazom uspeli da se nametnu kao jedan od tek nekoliko bendova ‘iza gvozdene zavese’ koji redovno sviraju koncerte i prodaju albume na zapadnom tržištu, a da se ne bave bilo kojim vidom lokalnog, etno nasleđa. Naprotiv, ovaj sastav operiše unutar žanrova nastalih u zapadnom svetu, a originalan način na koji to radi doneo im je i određeni nivo slave, pa su poslednjih godina česti gosti poznatih zapadnoevropskih festivala.
MESSER CHUPS uživo komuniciraju na više umetničkih nivoa. Osim surf i launge instrumentala kombinovanim sa semplovima replika iz horor filmova, važan segment njihovog živog nastupa je i projekcija scena iz kultnih B-horor filmova, video zapisa raznih strip-tease i pinup legendi poput Bettie Page, kao i filmova Russa Meyera. Dakle, dok vam Oleg Gitarkin prebira svojim fender jaguarom po srcu, a Zombie Girl u ritmu okidanja žica njene bas gitare, svojim ekstremnim seksepilom u isto pumpa krv 5 puta brže nego što je to uobičajeno, pred Vašim očima ređaju se scene u kojima se pojavljuju Bela Lugosi kao Drakula, Boris Karloff kao Frankenštajn, kao i mnogi drugi frikovi i čudovišta pomenutog filmskog žanra snimljeni još pre više od 40 godina. Sve to zajedno čini da MESSER CHUPS napadaju sva čula posetioca i očito je da su zbog ovakvog pristupa uspeli da se kao ruski bend učvrste u sam vrh moderne surf-garage/instro nezavisne produkcije. Rame uz rame sa legendarnim Man…Or Astro-Man?, Los Straitjackets ili Laika & The Cosmonauts.
Ovog proleća MESSER CHUPS su na novoj evropskoj turneji promovišući prošlogodišnji album «Heretic Channel». Njihovo živo pojavljivanje pred beogradskom publikom zakazano je za petak, 7. maja na splavu 20/44 od ponoći.
Karte mogu da se kupe na šanku paba „Brod“ (29. novembra 36) po pretprodajnoj ceni od 400 din, kao i na samom splavu 20/44.

Messer Chups @ Wikipedia
Messer Chups @ MySpace
Messer Chups Official Site

YouTube: